Novi početak Đanija Ćurčića: Deco, volite fudbal!

Važio je za jednog od najtalentovanijih srpskih fudbalera, u Srbiji je igrao za OFK Beograd i Partizan, a najveći deo karijere proveo je u Engleskoj noseći dres Boltona, Aston Vile i Kristal Palasa. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 14 utakmica i, kada se sve sabere i oduzme, bila je to veoma dobra karijera.
Međutim, Saša Ćurčić svestan je da je mogao mnogo više – povukao se sa samo 29 godina, u medijima je jednako često bio zbog gluposti van terena, kao i majstorija na njemu.
Sada, sa 45 godina, Ćurčić je novi čovek, ostao je u fudbalu i pomaže deci da uspeju u sportu koji je i njemu toliko mnogo dao.
Autor: Sportifico.rs
U svojoj Akademiji ukazuje im šta treba, a šta ne treba, krajem marta i početkom aprila organizovao je utakmice sa mlađim kategorijama najprestižnijih engleskih timova, a doputovala su i deca iz SAD.
“Školu fudbala u Londonu imam već deset godina, a sad sam rešio da to podignem na viši nivo i omogućim dečacima iz SAD nezaboravno iskustvo i utakmice sa vršnjacima iz Čelsija, Kristal Palasa i drugih londonskih ekipa. Deo karijere proveo sam u Njujorku gde sam stekao veliki broj prijatelja u fudbalu i drugim sferama života, pa sam odlučio da iskoristim te jake kontakte koje sam ostvario kako bih organizovao kampove u Londonu jer to niko ovde ne radi“, kaže nam poplarni Đani na početku razgovora.

Kako kaže, rad sa decom inspiriše ga i ispunjuje, a Saša ima šta i da im ponudi jer u karijeri prošao mnogo toga, i lepog i ružnog.
“Akademija Saša Ćurčić, ili Akademija života i fudbala kako volim da je nazovem, zasniva se na prenošenju nesvakidašnjeg iskustva iz moje igračke karijere. Izmedu ostalih, radim i sa igračima Arsenala i Kristal Palasa do 10 godina i trudim se da ih usmerim na pravi put koji se zasniva na trenizima i radu na sebi“, objašnjava Ćurčić i dodaje:
“Kampovi su moj novi poziv i oni predstavljaju moj novi početak. Često radim sa klincima, vole me deca i trudim se da ih motivišem kako bi istrajali na sportskom putu, izolovani od svih izazova koji vrebaju u ovo vreme. U narednom periodu planiram da otvorim dve Kristal Palasove škole fudbala u SAD“.
Zbog svog temperamenta Ćurčić je zadavao muke brojnim trenerima tokom svoje karijere, a i danas među mladim fudbalerima mnogo je onih kojima zbog karaktera kvalitet ne dolazi do izražaja u punoj meri.
“Veoma je teško treneru da adekvatno pristupi igraču sa ’vrućom glavom’ – tek kada taj igrač oseti sve životne probleme na svojoj koži, tek onda može da se promeni, ali osnovno je tada fudbaleru pružiti podršku na svaki mogući način“.

Kada se pogleda u prošlost, Saša je mnogo toga mogao drugačije da uradi, na mnogim raskrsnicama da odabere drugačiji put.Upravo zbog toga, i sa iskustvom koje ima, on je sigurno među pozvanijima da sada ukaže šta je to najvažnije za pravilan razvoj karijere jednog sportiste. Ćurčić izdvaja jednu stvar:
“Sve počinje od porodice. Idealno je da sportista bude vaspitan i da dolazi iz normalne porodice koja je ispunjena ljubavlju, podrškom i razumevanjem. Ja sam bio problematičan za sebe, ali sam imao manire i fenomenalne odnose sa familijom. Mnogo znači kada je porodica iza tebe, šta god da se desi, oni su tu da te podrže. Loši odnosi u porodici utiču na svako dete i u takvim uslovima deca ne mogu da se orijentišu na teren, već lutaju, idu u krajnost i trude se da privuku pažnju okoline na sve moguće načine“, kaže Ćurčić i dodaje:

“Najbolji savet koji bih dao mladom i talentovanom fudbaleru jeste da radi, trenira i uživa u igri. I ono što je najvažnije – da voli fudbal. Kada čovek voli fudbal, nije mu teško da igra i do četrdesete ako treba. Što pre stekne radne navike, bice mu lakše da napreduje iz dana u dan“.

Fudbal je odavno postao biznis, oni najtalentovaniji brzo, već u tinejdžerskim godinama dođu do velikog novca, a u tome često leži zamka koju je teško izbeći.
“Bilo bi neiskreno kada bih ja govorio fudbalerima kako da ostanu vredni i radni kada dodu do novca jer je moje životno iskustvo u suprotnosti sa iskustvom jednog profesionalca“, otvoreno govori Saša, pa otkriva i drugu stranu medalju:“Ipak, na osnovu svog igračkog i životnog iskustva smatram sebe najboljim učiteljem na svetu – govorim deci šta ne treba da rade jer reći detetu šta ne treba jednako je važno kao i reći mu šta i kako treba. Uvek ističem da ne rade ono šta sam ja radio jer ja sam primer kako ne treba“.

U poslednje vreme Ćurčić na neobičan način donosi sreću svom timu – otkad pije toplu čokoladu, Kristal Palas ne gubi. Hoće li tako biti u subotu u meču sa Čelsijem?
“Naravno, idem na stadion među navijače sa toplom čokoladom iz ’Starbaksa’ sa duplim šlagom. Očekujem pobedu“, smeje se Saša.

Takve stvari samo su jedan deo razloga zašto se Ćurčić mnogo komfornije oseća u Engleskoj nego u Srbiji i zašto planira da ostane da živi u Londonu.
“Ovde sam legenda i o meni se govori samo u kontekstu sporta, ne ostalih segmenata života koje sam ostavio iza sebe kada sam se posle kratkog boravka u Srbiji definitivno vratio u Englesku. U kontaktu sam jedino sa Savom Miloševicem i Dragaom Ćirićem i, osim mojih roditelja, jedino sa njima želim da komuniciram kako se moje ime i delo ne bi interpretiralo na pogrešan nacin“, zaključio je Ćurčić. 

Autor:sportifico.rs