Novi momak u kraju

Trijumfalni izlet u Republiku Srpsku pokazao je da je Crvena zvezda spremna za početak nove sezone.

Trener Milan Tomić vratio je izgubljenu i tako prepoznatljivu srčanost i samopouzdanje, ekipa je ostvarila njegovu viziju i težila košarci sa mnogo energije i lakih poena. Snažna i agresivna odbrana, praćena brzom igrom u tranziciji i jednostavnim rešenjima u napadu. Bez mnogo komplikovanja.

Mada je dug put od etikete „One hit wonder“ do „Simply the best“, Crvena zvezda je za četiri dana Superkupa u Laktašima izvukla konture, temelj filozofije s kojom će se krenuti u napad na presto Jadranske lige, samim tim i povratak u Evroligu. Ujedno, navijači su dobili mogućnost da vide šta to njihovi novi miljenici imaju u planu tokom sezone. Zasad su MVP izdanja Mohameda Fajea i rutina Stratosa Perperoglua centralne teme opuštenih razgovora, ali poseban utisak finalne utakmice protiv Budućnosti jeste - Nemanja Nenadić. 

Poslednji je stavio paraf na višegodišnji ugovor sa srpskim šampionom, praktično sedam dana pre generalnih proba u Sportskoj hali, ali mu je samo petnaest minuta bilo potrebno da istakne kandidaturu za najprijatnije iznenađenje nove sezone. Istina, sa 24 godine Nenadiću je potreban ozbiljan iskorak napred u karijeri. Pošao je na put u Laktaše, uprkos tome što je propustio dobar deo priprema zbog povrede rebara. Nije ga bilo protiv Olimpije, pa ni Cedevite, a onda je njegovo pojavljivanje na parketu u punoj opremi sat vremena uoči finala otvorilo temu njegovog učešća u susretu za pehar i uloge koju bi mogao da dobije. Na kraju je svojih petnaest minuta iskoristio gotovo bez greške. 

Kao da je Milan Tomić osetio da je baš finalna utakmica potrebna Nenadiću da prečicom dođe do potrebne sigurnosti i rutine. Tačnije, Tomić je u njemu video katalizator potreban da se scenario razvije u smeru viđenom u naredna dva časa. Udelio mu je veliku rolu, a on je ukazano poverenje opravdao sasvim zadovoljavajućim debitantskim nastupom u crveno-beloj opremi.
„Ključ svega ovoga je timska igra. Zahvalio bih se ekipi, saigračima i trenera, kao i navijačima zbog podrške na terenu. Preneli smo veliku energiju iz prošle utakmice i tako došli do trijumfa protiv Budućnosti“, poručio je momak iz Beograda za MOZZART Sport posle utakmice. 

A, šta je to Nemanja Nenadić izneo na parket protiv Budućnosti? Sve ono što ne može da se vidi okom laika ili samo kroz statistiku. Sa Brankom Lazićem komandovao je odbranom Crvene zvezde i pronicljivo čitao situacije iz igre. Poput dodatnog motora držao je radnu temperaturu na željenoj visini, a dobrim napadačkim kretnjama znao je čak da navuče i dvojicu protivnika na sebe, čime bi ostavio povoljnu situaciju za saigrače. Kako je Filip Čović meč proveo na klupi i nije ulazio u igru, Tomić mu je dao loptu u ruke i pustio ga da organizuje igru Crvene zvezde. Malo kao pomoćni plejmejker uz Džoa Reglanda, a u nekim situacijama kao čovek koji ima glavnu reč. Nenadiću te situacije nisu bile strane, jer se tim detaljima bavio i dok je bio član FMP. Često se među košarkaškim radnicima može čuti priča da je upravo Nenadić najviše profitirao odlaskom Filipa Čovića i Alekse Radanova u Crvenu zvezdu posle smene Dušana Alimpijevića. Ne samo što je dobio veću minutažu i prostor za igru, već i loptu da s njom diriguje igru Pantera iz Železnika. Među zaslužnijima je bio za eliminaciju Zlatibora u četvrtfinalu, pa čačanskog Borca u polufinalu Superlige, odnosno sam plasman u novo finale, kada se nije obrukao protiv kasnijeg šampiona. Uostalom, tada su još i počela govorkanja da se na leto seli na Mali Kalemegdan. Procvetao je, prošao probni rad, a Milan Tomić sada želi da mu udahne novi život i pretvori ga u bitniji šraf Zvezdine sezone. Poznat je kao veliki radnik, a treneri koji su radili s njim često hvale njegovu posvećenost treninzima i motivaciji koja ga pokreće. 

To je demonstrirao kroz nekoliko vrlo sigurnih reakcija, kada je kvario napade Budućnosti i čupao loptu iz ruku Ivanovića, Džeksona i Nikolića. Direktnim asistencijama Dobriću, Beronu i Perperogluu bio je među glavnim kreatorima one lude serije u drugoj četvrtini, koju je Crvena zvezda završila sa 57 ubačenih koševa i razlikom od 25 poena! 
„Znači mi mnogo. Da budem iskren – ja sam veliki radnik i verujem da je to ključ svega. Dobro otvorena utakmica je za mene samo plus. I da sam loše odigrao, ja bih nastavio da se trudim i radim još više da napredujem. Svakako ću nastaviti jako da radim i treniram. Rad se, na kraju, uvek isplati“, smirenim tonom nam je rekao Nenadić.

Pored napadačkih specijalista kakvi su Regland, Faje i Beron verovatno neće dobiti mnogo prilika da se iskaže na taj način i to ne treba očekivati. Ali, gledajući kompoziciju onoga što je pokazao u finalu - on bi mogao da bude Tomićev „čovek za sve“. Da unese stabilnost u odbranu, pokrene napad, iskontroliše skok, pomogne u organizaciji, pa čak i raspali kada bude trebalo. Baš kao, na primer, onu trojku uz zvuk sirene na kraju prvog dela. Veće mogućnosti ima samim tim što se podjednako dobro snalazi na pozicijama dva i tri. To stručnom štabu prvenstveno daje više odbrambenih rešenja, a onda i napadačkih solucija. 

Sada je na Nenadiću da pokaže svoje kroz sezonu...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: ABA liga - Igokea / Nenad Vuruna