Novi ljudi, nove ideje, staro Takovo: Kako je klub od 107 godina vratio osmeh na lice

Sa Rudnika puca pogled na Srpsku ligu. Bilo je oblaka, oluje, šibanja vetrova, ali posle 11 godina vremenskih nepogoda izgleda da je Sunce konačno obasjalo Takovo. Gradski klub, u poslednje dve decenije u večitoj senci Metalca, promalja glavu i vraća se u srca ljubitelja fudbala u Gornjem Milanovcu. Bude li sve prema idejama čelnika vratiće se i u treći rang takmičenja, u kome ga nema od 2007.

Na kraju prvog dela sezone lider je Zone „Morava“, s bodom više od kraljevačke Sloge i Jošanice i ambicijom da u prvim danima juna proslavi uspeh, plasmanom u viši rang, gde je bio prepoznatljiv pre doba krize. S njom je, sve je prilika, raskrstio u jesen 2016, angažovanjem novog rukovodstva, koje je klubu vratilo duh milanovačke čaršije.

Posledica: sređivanje odnosa u klubu, poverenje javnosti i najvažnije - rezultati.
„Počeli smo loše, u prva dva kola odigrali 0:0 sa čačanskom Slobodom na svom terenu i tukla nas je Jošanica u Novom Pazaru 1:0. Odlučili smo da promenimo trenera, umesto Draga Mirkovića imenovali Gabrijela Radojičića, a nekadašnji napadač Rudara iz Pljevalja i Obilića uradio sjajan posao, pošto je u narednih 13 rundi ostvario fenomenalan rezultat, od deset pobeda i tri remija“, sumirao je u kratkim crtama jesenje borbe Vladimir Simić, predsednik Takova.

Odmah je stavio do znanja da će tim na proleće imati novog šefa struke.
„S obzirom da je Takovo skroman klub, došlo je do sporazumnog razlaza sa Radojičićem. I to na Gabrijelovu želju, a zbog nemogućnosti Takova da isprati finansijski troškove angažmana. Srpskoligaško društvo pokušaće da izbori jedna od legendi kluba, Miloš Bošković Bokeš“.

To su friške informacije. I tek jedan od poslova koji je iziskivao vreme i posvećenost novog rukovodsta, izabranog septembra 2016. Tad je zatečen rusvaj u jednom od najstarijih srpskih klubova (osnovan 1911), čiji su dres nekad nosili golman Radmilo Ivančević, napadač Slobodan Santrač... Danas je Takovo na putu oporavka.
„Živimo u vremenu u kome se po Evropi konzervira tradicija, a mi smo skloni da vrednosti brišemo s mape. Nismo hteli da dozvolimo gašenje kao zrenjaninski Proleter, jer Takovo je romantika. Takovo je Takovsko-rudnički kraj. Takovo je selo Takovo. Takovo je Drugi srpski ustanak. Sinonim za obrenovićevsku Srbiju. Takovo je eurokrem... Zato je u klub ušla grupa ljudi neukaljanih obraza. Zatekla samo prvi tim i 30-ak dece u dve uzrasne kategorije, što je poražavajuće. Danas, osim seniora koji su prvi na tabeli, imamo petliće, pionire i kadete – svi se takmiče – kao i školu fudbala. Pod našim okriljem je 90 dečaka. Biće ih više kad oformimo i omladinsku selekciju“.

U gradu ušuškanom između planina Rudnik i Vujan naprasno je počelo da se priča o Takovu, novom timu, novoj energiji i planu da fudbalski starac (p)ostane na nogama. A sve su ispratili rezultati. Na i van terena.
„Počeli smo od minusa, trebalo je vraćati dugove, a došli smo do zdrave grane. Shvatili smo da ne možemo da računamo na generalnog sponzora, već smo zaigrali na kartu masovnosti. U naše funkcionisanje uključili smo 52 firme, od koji je čak 20 van Gornjeg Milanovca. Ideja je bila da nikog ne opteretimo, a da klub diše. Opština je prepoznala da bi, kao čuvar tradicije, trebalo da bude nosilac budžeta, donaciju sa 2.200.000 dinara godišnje povećala je na 3.300.000. Što je polovina neophodnih sredstava za godišnje funkcionisanje. Ostatak pokrivaju entuzijasti, fudbalski zaljubljenici, čaršijani“, otkriva Vladimir Simić, inače direktor „Helios grupe“.

Sa njim u timu su lokalni privrednici Nenad Tolić i Darko Obradović u ulogama potpredsednika, dok je funkcija sportskog direktora poverena Srećku Toliću.
„Uložena je ogromna ljubav, entuzijazam, energija i visoko tranapsrentan rad. Rezultati su vidljivi. Kruna ciljane masovnosti je turnir na kome su gosti bili veterani Crvene zvezde i Partizana, kao i zabava krajem novembra koju su zajednički organizovali odbojkaški i fudbalski klubovi Takovo. Bilo je 600 gostiju, od prodatih karata i donacija ostvarili smo neto prihod od 1.200.000 koji će pomoći u daljoj konsolidaciji klubova, naročito za rešavanje nekih više decenija zapuštenih infrastrukturnih detalja“.

IZGLAĐENI ODNOSI SA METALCEM 

Takovo igra na oronulom stadionu. Tribine zahtevaju remont. Teren sanaciju. A samo na deset metara iza gola sija moderan objekat Metalca, koji je pred povratkom u Superligu, pa bi 2018. mogla da bude godina uspeha za fudbal u Gornjem Milanovcu.

Posebno što su zavidni komšijski odnosi, karakteristični za prošla vremena, na putu da iščeznu.
„U Metalcu imamo partnera na putu konsolidacije. Gospodin Dragoljub Vukadinović nam pomaže i to je važno istaći, jer je i sam prolazio kroz probleme s kojima se suočavamo, a napravio je klub za primer. Nedavno je završen još jedan teren sa veštačkom travom. I to tako što je opština, kao vlasnik, ustupila zemlju Metalcu na narednih 30 godina, pod uslovom da Takovo ima pravo korišćenja tog terena 33 odsto. To je kapacitet za razvoj sporta. I za radost svih Milanovčana“, zaključio je Vladica Simić, uz poruku da „ova priča može biti poučna i za druge klubove koji teže renesansi fudbala u unutrašnjosti“.