Novi ljubimac Delija Srđan Plavšić: Kakva trema, jedva čekam da uzmem loptu, hoću da je stalno kod mene!

Podrugljivo su zloslutnici komentarisali Srđana Plavšića posle promocije u Crvenoj zvezdi. Šalili su se sa visinom od 166 centimetara. "Savetovali" da ga crveno-beli prvo dobro nahrane. Brzo su ućutali. Prvi korak doskorašnjeg krila subotičkog Spartaka na stadionu "Rajko Mitić" bio je siguran. Svaki sledeći je odzvanjao. Već šest utakmica u startnih 11 crveno-belih. Plavšić teško da je mogao da se nada mnogo boljem početku. A i Zvezda je prošla više nego dobro.

Već na debiju protiv Čukaričkog momak koji će u decembru proslaviti 20. rođendan nagovestio je da bi mogao da bude taj koji će doneti nešto novo u ofanzivnu liniju Zvezde. U 149. večitom derbiju sa Partizanom, svom prvom, izgledao je kao da ih je preturio ko zna koliko preko glave. Svaki duel - bez kompromisa, svaka kontakt sa loptom - konkretan. Sakrivao je fudbal crno-belima, na kraju i namestio prvi gol Uga Vijeire.

Koliko zbog toga toliko i zato što se na prvi pogled vidi da Plavšić ume s loptom čini se da su navijači Zvezde dobili novog miljenika.
"Od prvog minuta ovde osećam njihovu podršku. Valjda je to i zbog konstitucije. Kad vide da se boriš, a znaju da sam zvezdaš, onda te valjda brzo zavole. Bukvalno svaki put kada dotaknem loptu ustaju, dobacuju sa tribina, hrabre... To je veliki vetar u leđa" , zahvaljuje se navijačima 19-godišnji Novosađanin.

Opet, teško da su i najverniji navijači očekivali da će golobradi mladić sa građom koja na prvi pogled deluje nezrelo za ozbiljan fudbal na teren kročiti sa tolikim samopouzdanjem. Da će u svaki duel ulaziti "u meso“" da će biti toliko hladnokrvan da loptu sklanja rivalima ispred nosa, da je svaki put gura napred. Kao što fudbal i traži.
"Stvarno ne znam kako do ta objasnim, a da ne zvuči arogantno, ali ja uopšte nemam tremu. Nikad. Ni kad sam debitovao protiv Čukaričkog nisam imao tremu. Najiskrenije, jedva sam čekao da utakmica počne, da konačno krene, da uzmem loptu. Kad sam je na kraju i dobio želeo sam da je uvek kod mene. Po prirodi sam takav, hoću da uzmem loptu, da preuzmem odgovornost. Znam koliko vredim. A derbi? Sve isto samo sam znao da će biti više ljudi. I samo sam želeo da sve počne", kategoričan je zadovoljni Plavšić.

Ima i zbog čega da bude. I zbog svoje role i zato što je evidentno da Crvena zvezda igra sve bolje. Ubedljivih 3:1 u 149. večitom derbiju najbolji je dokaz.
"Jače smo ušli u utakmicu od večitog rivala. I kad smo primili gol u nezgodnom trenutku znali smo da je to samo jedan propust. Na poluvremenu smo se dogovorili samo da nastavimo još jače.  Onaj drugi gol Vijeire je digao i publiku na noge, a i nama ulio veće samopouzdanje. Ginuli smo za svaku loptu i nagrađeni za to. Ne treba da se opuštamo, treba da se okrenemo Jagodini i nastavimo sa ovakvim partijama, ali nije mala stvar da dobiješ Partizan u derbiju. Meni je bio prvi, sigurno ću ga pamtiti dok sam živ".

I navijači će. Posle verovatno i najbolje crveno-bele predstave u derbijima u poslednjih pet godina očekivanja su i porasla. Prosto neverovatno koliko se ambijent oko kluba promenio u odnosu na početku sezone kada je Zvezda delovala anemično, beskrvno... Srđan Plavšić još je bio u Subotici...
"I dok sam bio u Spartaku pratio sam šta se dešava. Znate kako, bilo je mnogo stranaca, nisu se odmah snašli što je normalno. Potrebno je vreme da se sve posloži i polako sve dolazi na svoje. Sada se svi polako navikavamo na pno što šef traži, a to je da svaka lopta ide napred, što brže ka protivničkom golu", komentariše Plavšić.

Novi ljubimac Delija. I momak koji zna šta mu je sledeći cilj.
"Nedostaje mi još prvenac u Zvezdinom dresu. Da ga posvetim ocu".

(FOTO: Star Sport)