Nova dimenzija i Kralj Pero
Vreme čitanja: 5min | sub. 02.12.17. | 12:41
Da li je Zvezdina košarka lepa za oko ili ne - stvar je ukusa. Ne treba podsećati koliko puta se samo moglo čuti da trenerska filozofija Dejana Radonjića i njegova košarka nisu lepe za oko. A rezultat je postojao. Dušan Alimpijević nije seo na klupu da bi radio sve ono što je najtrofejniji trener u istoriji Crvene zvezde do prošlog leta. Odlučio se da menja sistem, da ga oblikuje po sopstvenoj viziji i ostane veran istom, bez obzira na to da li su rezultati (ne)povoljni
Na glavnom semaforu 25, dok sat za napad kaže 17 sekundi do kraja, loptu kontroliše Džejms Feldin.
Izabrane vesti
Vidno umoran, ali sa žarom u očima, Pero Antić ukazuje Nemanji Dangubiću na sitnice koje rešavaju utakmice. Primećuje Feldina kako u desnom ćošku troši vreme i čeka prigodnu šansu da iskreira napad za pobedu. Antić smireno usmerava pogled ka satu i pokazuje momku iz Dominikanske Republike da bude u pripravnosti, da će se uskoro dogoditi nešto veliko.
Prilazi Felipeu Rejesu, traži kontakt s njim. Dok vreme curi, lukavim pogledom preko ramena traži idealni trenutak za napad. Osam sekundi na „malom“ semaforu, znak da je vreme za pokret. Antić kreće u visoku blokadu na Džejsija Kerola, Feldin oseća da je vreme da se krene u ofanzivu. Za to vreme vremešni as koristi trenutak nepažnje Realovog tandema, otvara se u na suprotnu stranu i čeka dodavanje kako bi rešio utakmicu. Rejes shvata da je napravio kardinalnu grešku i u želji da se ispravi postaje deo sekvence koja će se u njegovoj, ali i glavama zvezdaške publike samo u jednoj noći vrteti nebrojano puta. Pero Antić je pokorio Madrid.
Crvena zvezda ulazi u novu dimenziju. Ruši sve prepreke, kida okove i sada se lakše diše. Crvena zvezda je uradila ono što je prethodno učinila pre bezmalo 45 godina. Kralju je sasekla glavu u njegovom dvoru! Ispalivši dosad neviđen broj hitaca za tri poena (40), uz rekordni učinak otkako se 2013. godine uključila u elitno društvo (17).
Zvezdin novi habitus - ista filozofija i drugačija realnost
Najveća pobeda dosadašnje trenerske karijere Dušana Alimpijevića, najznačajniji trijumf ove generacije od početka sezone i potvrda da su dani reprezentativne pauze pomogli Zvezdi da poraste, da nauči kako da breme velikih očekivanja pretoči u pobednički materijal i postojeći ekipni sistem postavi na stabilne noge.
Znao je Pablo Lasa, suočen sa povredama Ljulja, Ajona, Rendolfa i Kuzmića, da se njegov tim nalazi u nimalo popularnoj situaciji - da ima pobedu u rukama, ali da „samo“ mora da je potvrdi na terenu. On je to znao, ali njegova vojska kao da nije želela da veruje da pobeda može da se dovede u pitanje, uprkos svim upozorenjima.
Real je postao žrtva Zvezdine želje za napretkom, za velikim iskorakom. Konačno je na naplatu došlo sve ono što se dosad naučilo u najtežoj, evroligaškoj školi. Pozitivno i negativno. Zvezdini učenici i njihov mladi učitelj zajedno su zasukli rukave, suočili se sa jednačinom u čijoj su konstrukciji postojale tri nepoznate.
Luka Dončić je na suvi kvalitet Zvezdu bacio u veliki problem tokom prve četvrtine, ubacio 12 od 24 Realovih poena, ali je u najvažnijem trenutku utakmice njegov učinak marginalizovan. Zvezda je napravila veliki posao - pronašla je vezivnu komponentnu između odbrane i napada i drugu najbolju ofanzivu takmičenja pobedila na obe polovine.
Odbrana je izgleda daleko najozbiljnije ove sezone, konukacija je bila gotovo savršena, a čak i kada su se greške događale, dolazile su kao posledica umora i Realove napadačke širine. Valter Tavares je zahvaljujući dobroj saradnji svih linija sveden na samo četiri poena. Nije njegov učinak ni ranije bio nešto ozbiljniji, ali je zbog prethodnih, negativnih iskustava, postojala realna pretnja da postane Zvezdina noćna mora. Na kraju je samo jednom bio usamljen u reketu, na samom početku utakmice.
Ofanzivno, Crvena zvezda je uspela da napravi konstrukciju napada koji su davali željeno rešenje. Mada se ne smeju zanemariti individualni kvaliteti Tejlora Ročestija i Milka Bjelice, čije su minijature vukle Zvezdu napred, ovog puta ekipa je većinu rešenja pronašla iz pametno izgrađenih akcija. Nisu to bile majstorske taktičke bravure, ali u datom momentu urađeno je sasvim dovoljno da bi se cilj ostvario. Opet se potvrdilo da je za uspeh potrebno nešto više od onih standardnih imenilaca. Dangubićeve dve trojke sredinom poslednjeg kvartala i rešenja koja su pronašli Dobrić i Davidovac napravila su konačnu prevagu. To je taj iskorak mladih snaga koji se tražio od početka sezone.
To je baš ono što se tražilo uoči poečtka utakmice. Jedini način da se pobedi Real u Madridu ne krije se samo u jednom elementu, već isključivo u celini. Crvena zvezda je u tome uspela.
Da li je Zvezdina košarka lepa za oko ili ne - stvar je ukusa. Ne treba podsećati koliko puta se samo moglo čuti da trenerska filozofija Dejana Radonjića i njegova košarka nisu lepe za oko. A rezultat je postojao. Dušan Alimpijević nije seo na klupu da bi radio sve ono što je najtrofejniji trener u istoriji Crvene zvezde do prošlog leta. Odlučio se da menja sistem, da ga oblikuje po sopstvenoj viziji i ostane veran istom, bez obzira na to da li su rezultati (ne)povoljni.
Ako ste se pitali gde je trener Alimpijević pronašao vezivnu komponentnu čija bi inkluzija donela željenu reakciju, odgovor treba pronaći kod - Pera Antića.
Televizijski snimak ne može to dovoljno kvalitetno da dočara, ali Antićev značaj je nemerljiv. Trener na parketu. To je definicija bradonje rođenog u Skopju pre nešto više od 35 godina. Čovek koji i pored svojih godina i neizmernog košarkaškog iskustva na svim meridijanima ipak, kako kućno vaspitanje nalaže, sluša reči mladog učitelja i sprovodi ih u delo. Njegove obaveze nisu samo striktno vezane za rad sa loptom. Pero je našao sebe u ulozi stuba reketa, ofanzivno traži način kako da što više olakša posao Ročestiju, Bjelici i Feldinu... Stalno u komunikaciji sa mlađim saigračima, ukazuje im na to kako da se postave, da odigraju odbranu, naprave faul, istrče na stranu pomoći... Dovoljno je samo pogledati snimak pobedničke trojke i kako je u začetku akcije razgovarao s Dangubićem.
"Ja stalno njega pitam za savet, a on često i sam ukaže na stvari na koje treba da obratim pažnju. To je baš super, od njega može baš dosta da se nauči. Ima preko deset profesionalnih sezona u Evroligi i NBA, prošao je kroz sito i rešeto, što bi narod rekao. Svaki njegov savet je zlata vredan", rekao je Nikola Jovanović u razgovoru za MOZZART Sport nedavno.
Bilo je nedoumica oko njegovog povratka na Mali Kalemegdan, ali je sinoć pokazao da je lepak ove generacije. Komponentna koja drži celinu na okupu.
PIŠE: Nikola Stojković (nikolaS_sN)
(FOTO: Star Sport)