Niste znali za Honvedovu slavu?

Honved (Magyar Királyi Honvédség, königlich ungarische Landwehr) je bila vojska ugarskog dela Austrougarske carevine (Kraljevina Ugarska) formirana 5. decembra 1868. godine nakon nagodbe, a kao rezultat težnje vladajućih ugarskih krugova za nezavisnom nacionalnom armijom koja bi bila protivteža zajedničkoj vojsci. Iako je prvobitno zamišljen kao milicija koja bi služila samo za odbranu Ugarske, vremenom je postao prava, regularna vojska. Honved - branilac otadžbine. 

Novi marađski prvak Honved okitio se titulom posle 24 godine čekanja! Do lovorovog venca klub iz Kišpešta došao je onako kako to rade pravi šampioni - u poslednjem kolu tukao je prvog pratioca Videoton (1:0) i pretekao ga na tabeli. A mnogi i ne znaju za šampionski gen koji čuči u ovom klubu. Slavnom klubu.

Niste znali za Honvedovu slavu?

Kišpešt je Budimpešti nešto slično što je Beogradu Čubura. Tamo, u maloj Pešti (Kis Pest), daleke 1909. osnovan je, u ono vreme, Kispest AC. Klub je današnje ime poneo kada su komunisti došli na vlast i pod njim pedesetih godina prošlog veka postao poznat širom sveta. Temelj velikog Honveda udario je Bela Gutman. Čovek koji će kasnije poznati poznat po velikim rezultatima sa Benfikom - i po onom prokletstvu, naravno - dobio je dar sa neba, parodon - sa prašnjavih ulica tada prigradskog naselja Kišpešta. Gutman je na treningu jednog dana zatekao dva mršava dečaka.
"Mama, daj mu nešto da jede, danas je dao više golova od mene", govorio je kada bi najboljeg druga dovodio kući na konak onaj malo popunjeni i zaobljeniji dečačić.

Ti momci, kasnije nerazdvojni prijatelji, postaće veliki Jožef Božik i još veći Ferenc Puškaš.  

Oko njih dvojice izgrađen jedan od najmoćnijih timova svih vremena. Počevši od 1949. pa sve do 1955. Honved je osvajao titule u tada jednom od najjačih šampionata sveta. Ferencvaroš, MTK, Ujpešt, Vašaš...slovili su za najbolje evropske ekipe.

Zlatno doba Honveda kreće onog momenta kada ga pod svoje preuzima Ministarstvo odbrane. Mađarski komunisti i njihovi patroni iz SSSR-a, isturili su Gustava Šebeša, kasnije selektora reprezentacije, da po ugledu na Huga Majsla u Austriji, uz pomoć jedne dominantne ekipe napravi što jači nacionalni tim. Trebalo je, dakle, sve najbolje igrače iz zemlje dovesti u Honved, da igraju zajedno i uigravaju se, kako bi onda kada zaigraju za Mađarsku delovali što bolje na terenu.

I Šebeš je krenuo u realizaciju državnog plana.

Kako bi koji od najtalentovanijih mađarskih fudbalera odlazio u vojsku više se nije vraćao u svoj matični klub. Tako su se Puškašu i Božiku pridružili Šandor Kočiš, Zoltan Cibor i Laslo Budai iz Ferencvaroša, te Đula Lorant i njegov imenjak, straši golman Grošič iz Vašaša. Od najboljih Mađara koji čitniti kičmu Lake konjice tokom pedesetih, nedostajao je samo Nandor Hidekuti. 

Kada je sastavio tim koji je želeo Šebeš je za cilj imao da pokori Evropu. Velika nesreća Honveda i mađarskog fudbala uopšte jeste što u vreme najveće dominacije te ekipe UEFA još nije imala klupska takmičenja. Tako je Honved uglavnom putovao Evropom i svetom i igrao prijateljske utakmice koje su mediji predstavljali kao okršaje za titulu svetskog klupskog prvaka. Recimo, jedan takav meč odigran je u Londonu, decembra '54. Igrali su tada najbolji engleski tim Vulverhempton i kontinentalni nekrunisani vladar Honved. Na poluremenu je bilo 2:0 za Mađare. Završeno je 3:2 za Engleze. Slične utakmice Šebešovi momci igrali su i u Beogradu protiv Partizana i Crvene zvezde. Izgubili su i od večitih. Tu zlatnu generaciju mađarskih superasova proganjali su porazi u finalima. I Svetski kup u Švajcarskoj izgubili su posle vođstva od 2:0. Okrenuli su ih Nemci, to je ono čuveno finale u Bernu...   

Honved danas nema status evropskog velikana iz još jednog razloga. Veliki Šebešov tim raspao se posle sloma mađarske revolucije u jesen 1956. Ekipa se posle utakmice protiv Bilbaa u Španiji i poraza od 2:3 (osmina finala drugog izdanja Kupa šampiona) više nije vratila u domovinu. Doovoreno je da se revanš odigra u Briselu. Već u prvim minutima susreta povredio Grošič. Po ondašnjim pravilima nije bilo zamena. Među stative je stao Cibor. Završilo je 3:3 i dalje su otišli Španci.    

Dok su sovjetski tenkovi gazili studente na ulicama Budimpešte Honved je odigrao neke od najvećih utakmica po evropskim fudbalskim metropolama. U Madridu je tukao Reala, u Barseloni - Barselonu. Najbolji svetski centarfor tog doba Šandor Kočiš kasnije je i završio u Barsi, kao i Cibor. Madriđani su uzeli Puškaša. 

U Budimpeštu su se vratili Lorant, Budai, Grošič i Božik. 

Božik se nikada više nije video sa Puškašem. Umro je rano, 1978. Imao je 52 godine. Mađarska vlada rehabilitovala je Galopirajućeg majora tek 1991. Tek tada dozvoljeno mu je da se vrati kući. 

Kao što su Sovjeti razbucali proteste u Budimpešti, tako je propast revolucije rasturila veliki Honved. Ostaci tog strašnog tima (pomenuta četvorica igrača) suočavali su se svakodnevnim višegodišnjim maltretiranjem vlasti. Smatrani su prijateljima izdajnika. 

Honved je na narednu titulu morao da popričeka punih 25 godina. Sličan post kao do juče... A nije da nije imao dostojne zamene za stare asove. Malo ljudi je čulo za Lajoša Tihija. Tvrde oni koji su ga gledali da je imao jači šut i od samog Puškaša. Dao je 244 gola na 320 utakmica. Još manje vas verovatno zna za Lajoša Kočiša. Nema nikakve veze sa Šandorom... Isto tako bombarder za priču. A dribling a la Garinča. Uništio ga je alkohol.

Drugu veliku eru Honved je imao osamdesetih i početkom devedesetih. Predvođen poslednjim velikim mađarskim majstorom - Lajošem Detarijem, osvojio je osam titula. U novom milenijumu klub se borio za život. Čak je i ispadao u drugu ligu.   

Honved danas vodi američki biznismen mađarskog porekla Đerđ Sabo. Taj čovek je sebi inače uzeo drugo ime - u svetu je poznat kao Džorž Hemingvej. Trener je malo poznati Holanđanin iz Utrehta Erik van der Mer.

I uopšte im ne ide loše.