Ništa se nije promenilo: Majstori da sami sebi zagorčamo život (VIDEO)

Od Albanije nismo gori, ali posle svega viđenog u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvno objektivno nam i nije mesto među najboljima na Starom kontinentu. Jasno se to videlo i na kraju ciklusa u kojem je Portugalija u Humskoj slavila sa 2:1 iako je u Beogradu igrala bez asova kakvi su Kristijano Ronaldo, Rikardo Karvaljo, Bernardo Silva, pa i Žoao Mutinjo, koji je počeo na klupi, ali je ušao na teren kada je zagustilo i posle samo 11 minuta izrastao u junaka utakmice.

Ulogu tragičara kolektivno je podelila kompletna poslednja linija Srbije koja je poklonila gostima oba gola i pokvarila svaki plan Radovana Ćurčića. On je, videlo se to od početka meča, bio da se pobedom kapariše dobro raspoloženje pred kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2018. Koncepciju igre smo nažalost više puta morali da menjamo.

Prvo zbog ranog gola protivnika već u petom minutu. Duško Tošić je odlučio da dugim pasom preskoči sredinu terena, lopta se u milisekundi vratila ispred našeg kaznenog prostora, Dani je obišao Stefana Mitrovića kao što porše obilazi juga, Vladimir Stojković je maestralnom intervencijom odbranio njegov pokušaj, ali je Aleksandar Kolarov zaspao i zakasnio da isprati Nanija. Prvi je stigao na odbitak krilni fudbaler Fenerbahčea i zatresao nebranjeni deo za 1:0.

Od toga perioda, pa sve do negde pred kraj meča gledali smo sasvim solidnu partiju Orlova, koji su stezali obruč oko gola Ruija Patrisija, ali je utisak da im je u samoj završnici nedostajalo koncetracije, sreće, pa što ne reći i hrabrosti. Valjda smo zato prvi šut ka golu uputili tek u 20. minutu, prvi u okvir gola u 32, usput prokockavši nekoliko dosta dobrih situacija koje smo teškom mukom stvorili.

Nagrada za tu napadačku orijentaciju - a čini se da ona nema alternativu, jer nam najbolji igrači više nisu štoperi, već fudbaleri iz ofanzivne linije - ipak je stigla u 65. minutu posle još jednog od nebrojeno prodora po levom krilu na kome su Kolarov, Dušan Tadić, pa i Adem Ljajić i Nemanja Matić pravili velike probleme rivalu. Kad je ofanziva u pitanju odlični Kolarov povratnom loptom je pronašao Zorana Tošića, a ovaj sa šest ili sedam metara zakucao loptu pod prečku za izjednačenje.

Shvatio je Fernando Santos da mu je ekipa na konopcima, uveo u igru Mutinja, a Srbija je sebi dozvolila da izgubi kompas. Krivica delom i na sudijama na čelu sa Špancem Davidom Fernandezom Borbalanom, koji nisu dozvolili Ivanu Obradoviću da odmah zameni povređenog Aleksandra Kolarov. Sa igračem više Portugalci su stigli do drugog gola, a srpski reprezentativci su svesrdno pomogli. Ovaj put je to učinio Nenad Tomović, koji se igrao prilikom iznošenja lopte i izgubio je na 20 metara od gola Vladimira Stojkovića. Lopta je stigla na ivicu šesnaesterca, a Mutinjo je savršenom parabolom poslao u sam rogalj našeg gola.

Sistem se onda raspao, pa su do kraja utakmice pocrveneli i već izmenjeni Aleksandar Kolarov i Nemanja Matić, koji je delovao sasvim solidno u paru sa Lukom Milivojevićem. Tako smo stigli do podatka da je Srbija tokom 90 minuta igre u rezultatski nebitnoj utakmici promenila čak četvoricu kapitena, a kvalifikacije završila sa četiri boda!

Taman i da nije bilo one presude iz Lozane, taman i da smo dobili Albaniju u Beogradu - ne bi vredelo.

SRBIJA - PORTUGALIJA 1:2 (0:1)
/Z. Tošić 65 - Nani 5, Mutinjo 79/

Stadion: FK Partizan;
Sudija: David Fernandez Borbalan;

Srbija (4-2-3-1): Stojković – Tomović, S. Mitrović, D. Tošić, Kolarov (od 77’ Obradović) – Milivojević, Matić – Z. Tošić (od 85’ Sulejmani), Ljajić, Tadić – A. Mitrović (od 85’ Škuletić).

Portugalija (4-3-2-1): Patrisio – Semedo, B. Alves (od 46’ Neto), Fonte, Eliseu – Andre, Danilo, Veloso (od 68’ Mutinjo) - Nani, Kvarežma – Dani (od 57’ Eder).

(FOTO: MN Press)