Niška škola golmana: Ambiciozni Aleksandar Jovanović sanja dres Orlova

Čudni su fudbalski putevi.. Sa klupe za rezervne igrače Donjeg Srema, na mesto “ministra odbrane“ Radničkog iz Niša.  Aleksandar Jovanović, jedan od golmana koji je obeležio prvi deo sezone u fudbalskom prvenstvu Srbije, jedan od najzaslužnijih što se mreža Reala sa Nišave, tresla najmanje od svih superligaša.

Dvadesettrogodišnji rođeni Nišlija, savršeno se uklopio u fudbalsku filozofiju trenera Milana Rastavca. Tim bez velikih i "izvikanih" zvezda, ali naoružan velikim jedinstvom i borbenošću. Jedan od najvažnijih šrafova niške mašine je i Jovanović, koji samo nastavlja da produžava nisku sjajnih čuvara mreža u Nišu kakvi su bili Knežević, Pantelić, Milenković...
"Čast mi je što nosim dres velikog kluba. Dres koji su nosile takve golmanske i ljudske veličine. Nadam se da ću i ja nastaviti tim utabanim putem. Verujem da svojim dosadašnjim partijama opravdavam poverenje trenera Dragana Pantelića i Miroslava Stankovića".

Jovanovićev put do Čaira je doduše bio nešto komplikovaniji, jer je seniorsku karijeru počeo u Beogradu. Tek letos se vratio u rodni grad.
"Moja najveća greška do sada je to što sam posle šest godina provedenih u Radu, otišao u Donji Srem i drago mi je što sam taj klub napustio posle samo dva meseca, jer imam jako loše iskustvo. Usledio je poziv Radničkog, kluba u kome sam ponikao. Momentalno sam prihvatio tu ponudu kao i ulogu da se sa Filipovićem i Kesićem borim za mesto prvog golmana. Razlog više je naravno zato što volim ovaj klub, grad, navijače i uživam u svemu".

Očigledno je da ekipu Radničkog  krasi veliko zajedništvo i iskreno drugarstvo na i van terena. Da li je to dobitna formula za uspeh ekipe bez istaknutih zvezda“?
"Ekipa je homogena, spoj domaćih igrača iz Niša i momaka sa strane koji su se jako lepo uklopili u tim. Naravno da smo svi svesni, da će mnogo pojedinaca isplivati na površinu, samo ako klubu bude dobro i ako se nalazimo na visokom mestu na tabeli. Mi smo klub iz unutrašnjosti i svesni smo da samo neki vanredni rezultat može da skrene pažnju javnosti na Niš. Za Radnički se često čuje da je to čvrsta, iskusna ekipa koja nikome neće lako prepustiti bodove. Težimo da i dalje budemo poznati po tome, sa verom da ćemo do decembra upisati dosta bodova na kontu".

Koliko je trener Rastavac zaslužan za uspehe Radničkog?
"Izuzetno cenim šefa. Jako mlad trener, ali sa dosta iskustva. Promenio sam dosta trenera koji se odlično kotiraju u srpskom fudbalu i sa sigurnošću mogu da kažem da je pred Rastavcem svetla budućnost. Ponavljam, mlad je, željan rada i dokazivanja".

Stariji ljubitelji fudbala pamte neponovljive partije Radničkog u Kupu UEFA u sezoni 1981/1982, kada su na Čairu redom padali evropski fudbalski velikani : Napoli, Grashopers, Fajenord, Dandi Junajted i HSV. Može li vaša generacija makar do kvalifikacija za Ligu UEFA?
"Verujem da ovaj tim to može, jer to ovaj grad i ljudi zaslužuju. Niš ima sportsku kulturu i uz par pojačanja sigurno da možemo  do Evrope. Prevashodni cilj je da zadržimo poziciju koja nam garantuje “plej of“ a onda je sve moguće jer će se bodovi deliti sa dva".

Međutim, kandidata je nekoliko. Radnički ipak nije favorit u konkurenciji Čukaričkog i Vojvodine. U 16. kolu protiv Borca uostalom Nišlije su doživele prvi poraz pred domaćom publikom.
"Svakako da smo priželjkivali pobedu, koja bi nas dovela na drugu poziciju na tabeli, ali možda smo u toj želji i izgoreli", konstatuje 22-godišnji fudbaler ambicioznih planova.
"Sav moj rad i trud se svodi na to da ću jednog dana obući dres A reprezentacije. Smatram da trenutno branim u reprezentativnoj formi  i verujem da će taj poziv uskoro uslediti. Naravno sve je na selektoru", optimistično je zaključio Jovanović.

Piše: Ana Maričić;
Foto: Star Sport