Nije tajkun, nije političar: Predsednik je jedan od nas!

Stajali ste toliko puta na tribinama, gledali voljeni tim kako se muči, kudili Upravu i razmišljali o tome da biste vi sigurno bolje vodili klub, samo kada bi vam neko „predao upravljač“. No, svesni činjenice da „običan“ čovek može da dođe na čelo sportske ekipe i podigne je iz blata samo u holivudskim filmovima takozvane B produkcije, niste ni išli dalje od rečenice „eh, da je meni...“.

Međutim, nedavna promena rukovodstva Fudbalskog kluba Rad najavljuje nove trendove, pošto je za predsednika banjičkog superligaša postavljen „jedan od nas“, neko ko nije ni političar, ni tajkun, već osoba koja iza sebe ima veliko navijačko i novinarsko iskustvo. Vladimira Savića, 41-godišnjeg novog predsednika UO FK Rad, ljubitelji fudbala „znaju“ kao dugogodišnjeg portparola Građevinara, ali i hroničara zbivanja u ovom klubu (njegove tekstove mogli ste da čitate i u MOZZART Sportu).

On nam je u intervjuu otkrio da samo na prvi pogled deluje kao da se slučajno našao na novoj funkciji.
“I ja i ljudi koje sam okupio oko sebe prilično smo izgrađeni u profesionalnom smislu. S jedne strane, imam višegodišnje iskustvo rada u bankama, dok sam sa druge u sportu – što preko novinarstva, što preko drugih aktivnosti – blizu dve decenije. Samo naizgled delujemo ljudima nepoznato, mada ne smatram da smo anonimni, već jednostavno dosad nismo bili toliko eksponirani da bismo bili u rukovodećim strukturama kluba. Ljudi su navikli na neka ista lica dugi niz godina, ali mislim da ta lica nisu donela baš mnogo dobrog srpskom fudbalu. Mi želimo nešto novo, želimo zdraviju priču, uz dužno poštovanje prema ljudima koji vode druge klubove. Znam koliko je teško voditi klub, sada sam posebno svestan da je to vrlo odgovoran zadatak, ali sam spreman da sa pravim ljudima napravim nešto dobro”, rekao je Savić i dodao:
“Mi smo malo atipično ušli u čitavu ovu priču, iskreno i sa najboljim željama. Dobili smo podršku države, odnosno rukovodećih struktura. Ne tražimo neku konkretnu pomoć, samo da imamo jednak tretman kao ostali klubovi, kako bismo do maja napravili pozitivnu priču.”

Kakva je bila reakcija navijača Rada?
“Zasad nismo naišli ni na kakve negativne reakcije. Naprotiv! Svakodnevno nam sa svih strana stižu poruke podrške.”

Svojevremeno ste bili jedan od navijača. Da li vas oni doživljavaju kao „svog predsednika“?
“Kao što rekoh, lepo su me prihvatili, ali moram da priznam da mi malo smetaju komentari u stilu „navijači vode klub“. Zaista nije tako, mada ja ne bežim od toga da sam iskreni navijač Rada, baš kao što smatram da su i predsednici ostalih klubova sigurno pre stupanja na funkciju nekada bili na stadionu. Neko je možda klub koji vodi voleo na neki „umereniji“ način, a ja sam, eto, bio jedan od momaka s tribine i zaista se ponosim time.”

Da li ste, dok ste bili na tribinama, sanjali ovako nešto?
“Iskreno, nisam maštao baš o tome. Svim srcem sam bio uz klub, a moja razmišljanja išla su u drugom pravcu. Izuzetno sam ponosan na to što sam više od šest godina bio portparol Rada i deo ekipe koja je na svoj način pokušavala da učini nešto dobro. Nadam se da sam u nekim segmentima uspeo da pomognem. Sada sam se potrudio da oko sebe okupim najbolje ljude koji će Rad vratiti na pozicije koje je zauzimao pre dvadesetak godina.”

Na utakmice Rada novi predsednik počeo je da ide u najranijem detinjstvu, ali on može da se podiči još nečim, čime ne mogu da se pohvale ostali čelnici  klubova.
“Neko zna, a neko ne, da sam autor zvanične himne Fudbalskog kluba Rad koja se zove „Samo Rad“. Nju sam napisao tokom služenja vojnog roka, na kumanovskim brežuljcima, krajem 1991. i početkom 1992. Prva verzija je snimljena 1997, a himnu je otpevao vokal našeg čuvenog sastava Ortodoks Kelts – Aca Petrović Seltik. Inače, 50-godišnjicu kluba obeležio je CD Radovih pesama kojem je veliki doprinos dao upravo Aca, veliki ljubitelj beogradskih fudbalskih klubova. On je bio naš gost na utakmicama Lige Evrope, a ja se nadam da ćemo opet imati priliku da ga ugostimo na nekom sličnom meču.”

Pre nekoliko meseci ipak ste napustili mesto portparola, a Vaš rastanak sa tadašnjom upravom bio je vrlo buran. Ljudi nisu navikli da neko u takvoj situaciji bude toliko otvoren. Zbog čega ste izneli u javnost probleme Rada?
“Ja sam iskreno bio lojalan, do poslednjeg trenutka, svakoj firmi za koju sam radio i mislim da niko nema nijednu ružnu reč da kaže za mene. Međutim, morao sam prethodnoj garnituri ljudi iz Rada da kažem neke stvari koje mi se nisu sviđale. Tretman koji sam imao kod nekih struktura kluba u najmanju ruku nije bio korektan i to je kulminiralo mojim tadašnjim izjavama u medijima.”

Da li ste vi i vaši saradnici svesni sa čime ste se uhvatili u koštac?
“Mnogi prijatelji, ljudi iz sveta sporta, pa čak i naše kolege novinari, pitali su me „šta ti je to trebalo“. Znam da je zadatak vrlo komplikovan, ali ja nisam osoba koja beži od izazova. Naprotiv, idem im u susret i trudim se da rešavam probleme. Nadam se da će tako biti i sada. Cilj mi je da Rad postavim na zdrave noge, da implementiram sistem koji će zaživeti i kada moji saradnici i ja ne budemo u klubu, da po obavljenom poslu svi budemo ponosni.”

Osećate li strah od odgovornosti?
“Ne bih ni ulazio u ovu priču kada bih osećao i najmanju dozu straha. Optimizam mi uliva tim ljudi oko mene, podrška koju dobijamo, ali i naše aktivnosti za koje očekujem da vrlo brzo donesu konkretne rezultate. Sve to mi daje snagu i motiv da se prihvatim posla.”

Kakvu je konkretno situaciju zatekla nova uprava Rada?
“Urgentan problem koji mora da se reši što pre su dugovanja igračima i mi intenzivno radimo na tome. Srpski fudbal tako funkcioniše da je teško privoleti sponzore da ulože u njega. Svi smatraju da je ovaj sport na niskim granama, ali ja ipak vidim nešto pozitivno. U poslednjih godinu dana stadioni su mnogo boljeg izgleda nego ranije. Ove jeseni su na nekima od njih po prvi put zasijali reflektori i to je nešto što priželjkujem da se dogodi uskoro i na Banjici. Ako je recimo Čukarički mogao da napravi pozitivnu priču, zašto ne bi i Rad koji ipak ima veću reputaciju i u malo širim okvirima. Što se tiče zatečene situacije, račun nam jeste u blokadi, ali nismo jedini sa tim problemom. Sa dugovanjima se suočavaju i Zvezda i Partizan.”

Kako nameravate da „namamite“ sponzore?
“Okupio sam najkvalitetnije ljude, one koji su u nekim segmentima bolji od mene, koji iz druge perspektive mogu da vide stvari i na svoj način doprinesu poboljšanju situacije. To su ljudi od integriteta u našem društvu. Generalni direktor Vladimir Pejić i njegov zamenik Predrag Lacmanović rukovodioci su firme Faktor Plus koja je lider u regionu kada se radi o marketingu i istraživanju tržišta. Moram da pomenem i druge ljudi iz Upravnog odbora, kao što je Dušan Filipović, predstavnik ruske investicione kompanije Metropol i generalni direktor Putnika. Svako od njih već radi na tome da pomogne Radu.”

Koji su primarni ciljevi?
“Jedan od ciljeva svakako je izgradnja novog stadiona i ja se nadam da neće proći mnogo vremena kada će ovde na Banjici nići jedan lep sportski kompleks. Ali krenuli smo od malih koraka, ka sve većim, pa tako mogu da se pohvalim da su posle dve godine radijatori u okviru stadiona topli. Sledeće nedelje krećemo u renoviranje klupskih prostorija, spolja i iznutra. „Kraljeva tribina“ zaslužuje mnogo lepši izgled, a ne kao da će se svakog trenutka srušiti. Naravno, treba isplatiti plate. Ne želimo da ljudi Novu godinu i odmore dočekaju praznih džepova, što se dešavalo prethodnih godina. Što se tog finansijskog segmenta tiče, očekujem da od proleća više ne pričamo o tome, nego da se podrazumeva da zaposleni dobijaju plate, da se poštuju ugovori koji su potpisani sa igračima i da se samo fokusiramo na sportski deo.”

Pre nekoliko dana upriličili ste druženje sa bivšim asovima Rada. Planirate li veću saradnju sa njima?
“Prethodni finansijer Rada takođe je želeo da uspostavi bliže kontakte s njima, ali do toga nije došlo. Sada pokušavamo da izbrišemo tu barijeru, jer su ti veterani baza kluba, oni su postavili Rad na respektabilno mesto u srpskom fudbalu. Ovo je njihov klub u svakom smislu, vrata su im uvek otvorena za sve ideje koje mogu da donesu dobrobit Radu. Drago mi je što su se tada našem pozivu odazvala renomirana imena iz našeg, ali i evropskog fudbala. Boban Dmitrović je došao iz Austrije, bili su tu i Zoran Bata Mirković, Ivica Iliev, Aleksandar Janjić, Ljubinko Drulović... Zaista smo počastvovani njihovim dolaskom, a dobili smo i poziv da u subotu 14. decembra budemo mi njihovi gosti na tradicionalnom okupljanju veterana Rada pod sekcijom „Nesalomivi“. Pričali smo o sportskom sektoru, recimo sa Batom Mirkovićem smo razgovarali o tome da naš turnir Deda Mlađa Mitrović dobije međunarodni karakter, odnosno da na njemu učestvuju dečaci iz jedne od najboljih škola fudbala u Italiji, Atalante, ali i nekih drugih klubova poput Breše.”

U prvim izjavama po postavljanju na novu funkciju istakli ste da želite da Rad bude „srpski Napoli“. Zbog čega baš Napoli?
“Sviđa mi se temperament koji vlada pod Vezuvom. Vidim neke sličnosti između Banjice i tog podneblja. Stalno nas upoređuju sa Milvolom, Vest Hemom, ali hajde da malo promenimo tu priču. Uostalom i jednima i drugima su nam boje plavo-bele. Verujem da će Rad uskoro dobiti jedan drugačiji šmek, onaj koji je imao nekada. Želim da igrači budu među sobom veliki drugari, da se vrati ono vreme kojeg se ja sećam kada su svi zajedno pili kafu u tržnom centru Banjica, a zatim zajedno dolazili na utakmice. Želim da se refleksija tog druženja vidi i na terenu, da svi igraju kao jedan. Znamo da svi problemi koje imamo ne mogu da se reše za 15 dana, ali se nadam da ćemo ih do Nove godine značajno redukovati.”

Da li ste već napravili plan priprema ili spisak pojačanja?
“O svemu tome dogovorićemo se s novim trenerom. Što se tiče priprema, koje počinju odmah posle Božića, imamo nekoliko destinacija u opticaju i uskoro ćemo odlučiti. I kada su pojačanja u pitanju, saslušaćemo želje trenera, ali smatram da su nam potrebna bar tri ili četiri iskusna igrača na svakoj poziciji. Imamo mladu i talentovanu ekipu, ali ona ne sme da ostane samo na nivou talenta, mora da dobije epitet „takmičarska“. Pred početak sezone šalio sam se da se nadam da Rad neće proći kao moj omiljeni inostrani klub Vest Hem iz vremena kada je u svojim redovima imao plejadu mladih reprezentativaca Engleske, poput Rija Ferdinanda, Džoa Kola, Frenka Lamparda, ali je te sezone ispao iz Premijer lige. Da se to Radu ne bi desilo, moramo kvalitetno da odradimo prelazni rok.”

Vladimir Savić posebno ističe rad omladinske škole Građevinara:
“Omladinska škola koju vodi direktor Dalibor Zorko je ponos našeg kluba. Ona je sadašnjost i budućnost Rada. Trenutno u svom omladinskom pogonu imamo 32 mlada reprezentativca, a pored toga mogu da se pohvalim da imamo tri selekcije koje su jesenji šampioni. I još nešto – skoro sve mlađe selekcije su u skoro svim utakmicama savladale Zvezdu i Partizan, što uopšte nije mala stvar. Ja mogu da obećam da će omladinska škola u budućnosti imati još bolje uslove za rad.”