Nije Milijaš, nije Antić, nije Okuka: On je Srbin pred kojim stoji mirno veći deo Azije

Golmansku karijeru gradio je u čačanskom Borcu, Rijeci, Nots Kauntiju, Koventriju i Ofk Beogradu. Kao trener, na našim prostorima, radio je veoma malo, u Kraljevici i Umagu, ali je bogato iskustvo stekao u Omanu, Kuvajtu, Singapuru i Mjanmaru. Za Mozzart Sport Radojko Avramović se priseća prvih trenerskih dana.

“Imao sam sreću da sam sarađivao sa trenerima poput Edija Firmanija i Mira Marčela jer sam puno naučio od njih. Zahvaljujući predanom radu dobio sam šansu da predvodim reprezentaciju Omana sa kojom sam igrao kvalifikacije za SP. U Kuvajtu sam predvodio Olimpijsku selekciju, a potom sam prešao u Singapur gde sam proveo devet i po godina. Tu sam se trenerski najviše ostvario jer smo tri puta bili prvaci jugoistočne Azije. Mnogo mi je pomogao specijalista za fizičku pripremu, Aleksandar Boženko, sa kojim sam sarađivao osam godina”, kaže za MOZZART Sport Radojko Avramović

Pošto je proglašen za najboljeg trenera u jugoistočnoj Aziji usledio je  angažman u Mjanmaru za koji Avramović kaže da je najspecifičnija sredina.

“Kao selektor Mjanmara osvojio sam Kup Mira, na Filipinima, gde su učestvovale zemlje koje su bile objektivno jače od nas. Nakon toga porasle su im ambicije, što nije realno, i biće im potrebno mnogo vremena da se organizuju za međunarodna takmičenja. Imaju ambicioznog predsednika federacije što je za svaku pohvalu”.

Ipak, prekinuli ste saradnju sa FS Mjnamarom?

“Sporazumno smo se razišli, sad sam u Srbiji i verujte da mi prija malo odmora. Imao sam ponudu jednog kluba sa Tajlanda, ali je nisam prihvatio. Ne žurim sa donošenjem odluke o novom klubu ili novoj reprezentaciji. Malo pratim ovdašnja dešavanja  u koja baš nisam preterano upućen, razgovarao sam sa selektorom Radovanom Ćurčićem, zadovoljan sam što je Borac visoko kotiran, ali je nekad teže odbraniti visoku poziciju nego je osvojiti” zaključio je Radojko Avramović.

Piše: Đurđe Mečanin

   (Foto MOZZARTSPORT)