Nica lepotica - novi šampion? Šanse su 75%! Doktorat švajcarskog genija i Baloteli kao napadač broj jedan u Evropi (VIDEO)

Ako se u nekoj ligi ove sezone nije očekivala neizvesnost u trci za titulu, onda je to francuska Liga 1. Dobro, i nemačka Bundesliga. Dok u Premijer ligi i Primeri vlada potpuno izjednačena trka nekolicine velikana, Juventus u Italiji već ima dva poraza, a Bajern prvom konkurentu beži samo dva boda, u Francuskoj se jedan tim odlepio na vrhu. Očekivano.

Ali je neočekivano da taj klub nije PSŽ već Nica. Klub sa Rivijere ima šest bodova prednosti u odnosu na favorite PSŽ i Monako. Takvom startu sezone se niko nije nadao. Iako je Nica bilo jedno od najprijatnijih iznenađenja prethodne sezone...

Sa četiri uzastopne titule, Drim tim iz Pariza je ušao kao izraziti i praktično jedini favorit za titulu. Iako je izgubio Ibrahimovića, PSŽ je i dalje prejak za rivale na domaćem frontu. Makar bi to tako trebalo da bude kada se gleda kvalitet igračkog kadra na papiru... Ali na terenu stvari stoje drugačije. I na tabeli.

Posle 11 odigranih kola, Nica ima šest  bodova više od Pari Sen Žermena i Monaka koji dele drugu poziciju. Već sada je to malo fudbalsko čudo, bez obzira šta bude na kraju... Pepeljuge u francuskom fudbalu nisu velika novost. Štaviše, ako je negde moguće da David porazi Golijata onda je to u Francuskoj. Imali smo 2012. primer Monepljea koji je osvojio trofej ispred Anćelotijevog Pariza. Imali smo i primere Nanta 2001, Lansa 1998, pa i Oksera 1996 ili Bordoa 2009 koji su imali nešto jači pedigre. U Francuskoj ili vladaju dinastije poput Liona (2002 - 2008) i PSŽ-a (2013-?) ili u prvi plan iskaču autsajderi kao što je ovoga puta Nica.

Na prvi pogled nije baš senzacija da četvrtoplasirani tim iz prethodne, povede trku u aktuelnoj sezoni. Osim ako to nije u prvenstvu kojem imate jedan PSŽ i osim ako taj lider nije Nica. Pogtovo što je Nica dočivela neke teke udarce. Ostala je bez dugogodišnjeg trenera Kloda Puela koji naplatio dobar rad ugovorom u Sautemtemptonu, a otišao je i najbolji igrač i strelac Hatem Ben Arfa koji se bukvalno preporodio prethodne sezone pod suncem Mediterana.

Bez Puela i Ben Arfe kao ključnih faktora prošlogodišnjeg uspeha i osvajanja četvrtog mesta vrednog plasmana u Ligu Evrope, Nici niko nije davao velike šanse da ponovi rezultat. I ne samo da su otišli Ben Arfa i Puel. Već i još nekolicina bitnih igrača. Nicu su napustila četvorica od šestorice najstandardnijih igrača koji su odigrali 35 i više utakmice prethodne sezone. Puel je za sobom u Suatempton povukao beka Pjea, iskusnom Valeru Žermenu je istekla pozajmica, a poseban udarac je bio odlaztak Nampaliza Mendija u Lestera za 15.000.000 evra. Neumorni vezista je kopija Ngola Kantea i predstavljao je srce i pluća Nice na sredini terena.

Sa svim tim odlascima, novog trenera Lusijana Favra je čekao težak posao. Pogotovo kada je prihvatio najveću kocku letnjeg prelaznog roka i doveo Marija Balotelija. Ali Favr je poznat kao trener stvaralac kojem je potrebno vreme. U Cirihu je radio pet godina, potom je Hertu za dve i po godine doveo na prag titule i izabran za trenera godine u Bundeslige, da bi za četiri godine u Borusiji Menhengladbah od „jo-jo“ kluba (poslednjih desetak godina) napravio respektabilnog bundesligaša i učesnika Lige šampiona uz dve nagrade za trenera sezone u Nemačkoj i lansiranje nekoliko sjajnih igrača. Zato niko nije očekivao ovako ludački zalet Favra sa Nicom...

Nica je za novac od prodaje Mendija dovela sva ostala pojačanja koja za sada rade sjajan posao kod Favra. Među njima je i Baloteli. Novajlije Belanda, Siprijan, Dante ili Dalbert su postali nosioci gre.

Švajcarac je poznat kao vrsan taktičar i detaljista. Koketira sa sistemima 4-1-4-1, 3-5-2 i 4-3-3. Kao nekada Dortmund i danas Leverkuzen igra „gegenpresing“ na rivala, ali umerenije nego pomenuti nemački timovi dok njegova odbrana vrši visoka pomeranja koji na prvi pogled izgledaju jako rizično, ali na kraju ispadaju i jako sigurno rešenje. Favrova Nica probija protivničlke odrbane: ili po krilima ili dugim loptama iza leđa defanziva koristeći brzinu svoji napadača Plee i Balotelija. U zavisnosti od igrača koje ima na raspolaganju i rivala protiv kojih igra, Favr menja sistem igre. Počeo je sezonu sa 4-1-4-1, a potom se prešalatao na 3-5-2 gde koristi probojnost bekova i sve jaču uigranost štoperske trojke.

Na golu je ostao Kardinal. Brazilac Dalbert se pokazao kao bolji levi spoljni od Pjea, Portugalac Pereira je fantastičan na desnom boku kada Nica igra sa trojicom pozadi, a kada igra sa četvoricom, nekadašnji Portov đak se seli na poziciju levog beka i opet besprekorno odrađuje zadatke pokazujući svu svoju univerzalnost. U toj defanzivnijoj varianti Pereira igra levog beka kako bi se pokrili Dalbertovi nedostaci u defanzivi. Dante je komandant odbrane iako je u Nemačkoj otpisan kao istrošen igrač. Favr ga je uzeo za male pare, a Brazilac je čak postao kapiten i podseća na najbolje dane iz Bajerna, odnosno Menhegladbaha gde ga je lansirao upravo Favr. Iskusni Pakal Bes se sjajno uklopio sa Brazilcem, a poptuno otkriće je treći štoper. Favr je iz omaldinskog tima hrabro promovisao 17-godišnjeg Malanga Sara koji je do sada odigrao svaki meč u sezoni! I već važi za jednog štopera budućnosti u Evropi...

Cela ova kompozicija odbrane pokazuje taktičku genijalnost Lusijana Favra. Spona između odbrane i veznog reda je Matje Bodme. Nekadašnje čudo od deteta kojeg je u Lilu otkrio Klod Puel. Bodme u Lionu i PSŽ-u nikada nije prešao put od velikog talenta do vrhunskog igrača. Ponajviše zbog čestih povreda. Njegova fudbalska inteligencija donosi mirnoću Nici na sredini, a Žan Mišel Seri iz Obale Slonovače je tu da nadoknadi trkačke sposobnosti posle odlaska Mendija. I ne samo da sjajno pokriva teren, već je i prvi asistent Lige 1 sa šest uspešnih gol dodavanja.

Favr je smislio i kako da najbolje iskoristi trojicu vezista kojima je ofanziva jači deo nego defanziva. Valentin Eserik je prošle sezone dorhgao samo jedan meč za Nicu u prvenstvu, a sada je među ključni igračima. Vilijan Siprijan je došao iz Lansa kao najskuplje pojačanje (samo 5.000.000 evra) i ostavio fenomenalan utisak. Bilo da igra centralnog veznog, krilo ili polušpica ističe se sjajnim potezima i raznovrsnim golovima a Junes Belanda je oživeo karijeru posle mučnih godina u kijevskom Dinamu i Šalkeu i opet ima one ubitačne završne pasove. Podsetimo da je ovaj Marokanac uz Olivijea Žirua bio ključni igrač Monepljea pre četiri godine kada je ovaj klub napravio senzaciju pobedivši PSŽ u trci za titulu. Belanda opet igra u toj formi i što je jako bitno za ekipu, ima iskustvo kako da fudbalske Pepeljuge izdrže do kraja i kako da odreaguju kada pritisak postane veliki.

I na kraju, tu su napadači koji ceo trud ostatka ekipe i Favrove genijalne palnove pretvaraju u golove i bodove. Alasan Plea i Mario Baloteli su najbolji napadački tandem u  prvenstvu sa ukupno 13 golova. Većina njihovih golova je došla posle ubitačnih kontri i velikog timkog rada celog tima. Obojica su jako brzi i precizni u završnici. Plea je dete Liona u kojem nikada nije dobio pravu šansu i lako su ga se odrekli. Ne krije da mu je uzor Tjeri Anri, a često voli da završava akcije „plasirkama“ u stilu legendarnog zemljaka.  

Što se Balotelije tiče, šta reći novo o njemu? Došao je u finišu prelaznog roka, niko ga nije hteo, ali je na Rivijeri procvetao. Sa šest golova u pet prvenstvenih mečeva, Mario je trenutno najučinkovitiji napadač u Evropi kada se računa pet najjačih liga. Italijan postiže gol na svakih 70 minuta! Iako su se u manjoj meri nastavili njegovi problemi sa povredama i iako je po svom običaju već stigao da zaradi crveni karton. Ali nije ga zaslužio... Za sada Baloteli u Nici izgleda kao vrhunski profesionalac gladan golova i spreman da se stavi u službu tima. Ne pravi incidente, vredno trenira, na svađa se sa saigračima oko slobodnjaka i penala, poštuje hijerarhiju i trenera... Možda mu je i Mino Rajola objasnio da je gotovo ako ovu šansu propusti. Ako izdrži sa takvim ponašanjem, biće to jedna od ključnih stvari za Nicu.

Favr je sve to majstorski smućkao u pobednički koktel. Nica ima drugi najefikasniji napad i drugu najsigurniju odbranu u Ligi 1. Posle 11 kola još nema poraz! Uz sve to igra sjajan i uzbudljiv fudbal. Iako golove daje uglavnom posle kontri i prekida, Nica igra drugačiji fudbal od Lestera iz prošle sezone. Po posedu lopte, Nica je 16. u Evropi i druga u Francuskoj, po tačnosti pasova su ispred nje u Evropi samo Bajern i PSŽ.  

U igri je i u Ligi Evrope, mada bi joj možda bolje bilo da prepusti Šalkeu i Krasnodaru plasman u nokaut fazu i koncentriše se na domaći front. Sa šest bodova više uposle 11 kola, Nica ima prednost koja uopšte nije mala. Ubrzo će trećina sezone i može se reći da se trka zahuktala.

U prilog joj ide i tradicija.

U poslednjih pola veka, samo četiri ekipe u francuskom šampionatu su imale šest i više bodova prednosti posle 11 kola. I samo jedna od njih na kraju nije završila kao šampion. Olimpik Lion je u sezonama 2005/06 i 2006/07 zadržao prednost do kraja, baš kao i PSŽ prethodne sezone. Jedini tim koji je posle 11. kola prokockao šest bodova prednosti bio je PSŽ u sezoni 1996/97 kada je na kraju završio sa osam bodova manje od Monaka predvođenog Sonijem Andersonom, Viktorom Ikpebom, Tjerijem Anrijem, Davidom Trezegeom, Emanuelom Petijem, Fabijenom Bartezom... Dakle, Nicine šanse su 75 odsto.

Nica je za sada samo lep jesenji hit, ali tako su mnogi potcenili Lester prethodne sezone ili Monpelje pre pet godina. Možda je vreme za trenerski doktorat Lusijana Favra i eksploziju talenta Marija Balotelija koji je će na kraju rezultirati titulom koja se na Rivijeri čeka skoro 60 godina. Onaj prelepi stadion i jedna od najodanijih i najvatrenijih publika u francuskom fudbalu to zaslužuju...

(FOTO: Action images)