Nepoznati detalji iz karijere Ognjena Ožegovića: Trenirao sam u Borusiji, Rui Košta hteo da me dovede u Benfiku, zvala i Sampdorija

U Srbiji devet klubova, uključujući i večite. U inostranstvu kineska epizoda i trenutno pozajmica ruskom Arsenalu iz Tule. Sanja Ognjen Ožegović da bi mogao i na zapad, da ima kvalitet za jaču ligu od sadašnje, a kako sam ističe bilo je prilika u prošlosti da se oproba u jačim takmičenjima, međutim, nikad se kockice do kraja nisu složile.

Iako ima samo 24 godine, srpski špic je dosta toga u karijeri već preturio preko glave, o čemu je naširoko razgovarao sa zvaničan sajt Arsenala, otkrivši dosad nepoznate detalje iz životne i sportske priče.

Najpre o tome kako je uopšte počeo da se bavi fudbalom.
„Otac Marinko je branio za nekadašnjeg drugoligaša u SFRJ, Rudar iz Velenja. Pre 20 godina stao je među stative, a ja sam mu pucao penale i tako je sve počelo, to su bili moji prvi treninzi. Inače, dobio sam ime po Ognjenu Petroviću, nekadašnjem reprezenatativnom golmanu, samim tim i Marinko je želeo da budem čuvar mreže, ali sam deset godina posle prvog treninga završio u napadu, jer mi je dosadilo da branim“, seća se Ožegović početaka, ističući da mu je idol u detinjstvu bio brazilski Ronaldo.

A u detinjstvu je pravio razliku u odnosu na vršnjake, te je brzo prevazišao sredinu i shvatio da će fudbal igrati daleo od rodne Gradiške.
„Bez lažne skromnosti, mogu da kažem da sam u Bosni i Hercegovini bio baš dobar fudbaler. Dve godine sam važio za najboljeg mladog igrača na tom području. Jednog dana roditelje je pozvao Petar Krivokuća iz Crvene zvezde i predložio prelazak na Marakanu. Počeo sam u mlađim kategorijama crveno-belih kad mi je bilo 14 godina, kasnije išao u banjalučki Borac, pa u Banat na pozajmicu. Kad sam potpisao profesionalni ugovor bio sam kapiten kadetske reprezentacije i igrali smo kvalifikacije za Prvenstvo Evrope 2013, koje smo i osvojili u Litvaniji. Istina je da sam pre formalizovanog prelaska u Zvezdu, treniraio godinu dana sa Borusijom iz Dortmunda, ali nisam mogao da potpišem ugovor sa samo 16 godina“.

Posle Zvezde, a pre Partizana, probao je u Banatu, Voždovcu, Radu, Jagodini, Borcu, Vojvodini i Čukaričkom. Sve do Novog Sada skromne minutaže, shodno njima i učinak.
„Bio sam mlad, a treneri u Srbiji imaju tu karakteristiku da se uglavnom oslanjaju na iskusnije igrače. Govorili su mi: „Ognjene, sačekaj, bićeš na klupi...“. Nisam hteo da budem rezerva i zato sam se selio iz kluba u klub u potrazi za što boljim statusom. Neki put je uspelo. Na primer u Vojvodini, što mi je bio najbolji period u karijeri, jer smo završili kao treći, iza Zvezde i Partizana, a u kvalifikacijama za Ligu Evrope tukli Sampodiriju, uz moja dva gola. U dresu Voše postigao sam i najlepši gol u Superligi za sezonu 2015/16, makazice protiv Javora“.

Kaže, mogao je već tad preko granice. U neke baš poznate klubove.
„Bilo je interesovanja baš Sampdorije i Benfike. Razgovarao sam sa sportskim direktorom lisabonskog kluba, Ruijem Koštom, rekoa mi je „ili te uzimamo odmah ili kupujemo drugog napadača“. Vojvodina nije želela da me pusti, objašnjavajući to namerom da će izboriti plasman u grupnu fazu Lige Evrope. E, onda je do transfetra došlo 2016, kad sam ponudu iz Kine, pozvao me bivši strateg Crvene zvezde Slaviša Stojanović, objasnio da je Čangčun Jataji spreman da plati obeštećenje i tako sam završio u Aziji. Posle godinu dana ponudili su mi produžetak saradnje na još jednu sezonu, međutim, oduvek sam sanjao da igram u jačoj ligi, te sam rekao sebi „Ognjene, kad budeš imao 35 godina vrati se u Kinu“.

Usledio povratak u Srbiju, 20 pogodaka u Čukaričkom i najbolja preporuka za transfer u Partizan, iako je prethodno bio član Zvezde. Ruse je zanimalo – kako?
„Možda je čudno samo na prvi pogled. Moj otac je bio veliki navijač Partizana od malena, tako sami ja počeo da podržavam crno-bele, ali... Odrastao sam u Bosni, u malom gradu, primetio me veliki klub i naravno da nisam mogao da odbijem poziv Zvezde. Iako sam šest godina bio deo crveno-belih, sve vreme sam navijao za Partizan. Nisam to mogao javno tad da kažem, ali mi je san oduvek bio da zaigram u Humskoj. Imao sam rezervisane avionske karte, na aerodromu čekao let za Rusiju, trebalo je da stignem na pregovore sa Amkarom i Rubinom, kad sam dobio poziv iz Partizana, promenio sam pravac, zaputio se na stadion i sve završio za deset sekundi“.

Boravak na crno-beloj strani Topčiderskog brda pamtiće, između ostalog, po plasmanu u grupnu fazu Lige Evrope i golu Jang Bojsu za prolazak grupe, međutim, dolaskom Rikarda i Nikolića izgbio je mesto u timu, pa je pred kraj leta poslat na pozajmicu. Ona ističe u junu, a moglo bi da se desi da se osim Ožegovića ka Partizanu zaputi njegov saigrač, Luka Đorđević, crnogorski napadač kog je Zenit poslao takođe na pozajmicu u Tulu.
„Luka je veliki Grobar, Kliko vidim, više voli Partizan nego svoju porodicu. Svakog dana gleda snimke starih utakmica crno-belih, stalno me pita o Partizanu, zajedno gledamo utakmice i fudbalskog i košarkaškog kluba“.

U međuvremenu, kraj Ožegovićevog imena tek po jedan gol i asistencija.
„Bio sam starter samo protiv Rubin i Spartaka, iako mi je trener Kononov uvek pričao da ću igrati. Novi strateg Červečenko mi je predočio „ako zaslužiš – igraćeš“. Daću 101 odsto sebe i na proleće će svi videti novog Ognjena. Nikad ne odustajem, borac sam i zato su me navijači voleli u svim klubovima za koje sam igrao. Cilj mi je da se domognem liga petice. Mada, rusko prvenstvo spada baš na peto mesto u Evropi, po mojoj oceni. Sviđa mi se vaša zemlja, voleo bih da ostanem, a ako ne uspem, probaću negde drugo“, dopunio je Ognjen Ožegović.

FOTO: Star sport, MN Press