Neobičan slučaj Jona Alberta Fernanda Andresa Luiđija Olofa Guidetija (VIDEO)
Vreme čitanja: 5min | pet. 31.10.14. | 12:51
Deda Italijan, baba polu Šveđanka polu Brazilka, bosonogi treninzi po siromašnim kvartovima Najrobija, pozajmice kojima se kraj još ne nazire... I konačno golovi. Mnogo golova
Četvrta godina prolazi, a Jon Guideti još se “kali“, iako je sa 22 godine već fudbalski zreo za veliku scenu. U Mančester Sitiju je ipak konkurencija takva da je pakleno teško izboriti se za svoje mesto pod suncem. Ali Jon nije tip koji odustaje. Uostalom, on je prve fudbalske korake učio igrajući bosonog po ulicama Najrobija.
Jon Alberto Fernando Andres Luiđi Olof Guideti čovek je u kog su trenutno uprte sve oči u Škotskoj. Da ne bude zabune, reč je o jednoj osobi, ne o njih sedmoro. On je igrač Sitija trenutno na pozajmici u Seltiku, u kom se izgleda potpuno pronašao u partnerstvu sa Stefanom Šćepovićem.
Izabrane vesti
Pre dva dana postigao je het-trik protiv ekipe Partika (6:0) u Liga kupu Škotske. Dva gola su pala posle prekida. Prethodnog vikenda je bio strelac prelepog gola iz prekida i u škotskoj Premijer ligi u pobedi njegovog tima nad Kilmarnokom od 2:0. Na predivan način smestio je loptu u golmanov ugao.
U Jonovom životu međutim nije sve uvek teklo onako kako se nadao. Momak rođen 1992. u Stokholmu, koji u sebi ima italijanske (deda), brazilske i švedske krvi (baba), počeo je u Bromapojkarni još 1998. godine, ali je već 2002. bio prinuđen da se sa porodicom preseli u Keniju jer mu se otac zaposlio kao direktor jedne švedske škole u Najrobiju. "Angažman" je pronašao u omladinskoj akademiji pod imenom Broma Bojs, ali je prave fudbalske časove sticao tamo gde i svi Kenijci – na ulicama siromašnih kvartova.
"Taj period je bio vrlo važan za moj razvoj, kako na terenu tako i van njega. Igrali smo bosonogi, u najgorim delovima Najrobija, pa sam tako ostvario jako blizak kontakt i sa ljudima i sa njihovom kulturom. I dalje sam vrlo povezan sa Kenijom i uvek kad se vratim tamo naiđem na vrlo toplu dobrodošlicu", priseća se Guideti.
Nije dugo vremena prošlo, mali Jon je stasao u momčinu, a kada se 2006. vratio u matični klub čuvenom Svenu-Joranu Eriksonu nije dugo trebalo da uoči takav potencijačl. Otud - Mančester Siti. I krenulo je fantastično - 13 golova na 13 utakmica u mlađim kategorijama Građana. Čak se upisao u strelce i na debiju za tim rezervi.
Avaj... Dve godine su prošle od kada su na Etihad ušli arapski milioni. Prebogati šeici počeli su da traže nešto zauzvrat. Doveden je Roberto Manćini. Opterećen jurnjavom za rezultatima iskusni Italijan nije imao prostor da se posveti potrebama jednog mladog igrača. Probao ga je doduše. Debitovao je Guideti u Liga kupu protiv VBA i asistirao za gol. Mirisalo je na još jedan trijumf upornog Šveđanina.
"Ako momak iz Rosengarda može da postane jedan od najboljih fudbalera na svetu zašto ne bi mogao i jedan iz Stokholma", komentarisao je Guideti, ali...
Usledile su nove pozajmice (prva je bila u matičnu Bromajpokarnu). Prvo Barnli, verovatno ne baš najsrećnija sredina za razvoj jednog takvog talenta. Taman kad se tamo skrasio, debitovao u ligi, postigao gol protiv Barnslija, Manćini je odlučio da ga povuče sa pozajmice kako bi mladi Šveđanin popunio kvotu od 25 igrača koji će biti registrovani za prolećni deo Lige Evrope. Naravno, teren u toj sezoni više nije video.
Tu nije bio kraj pehovima. Javnost je brujala o Jonovom odlasku u Tvente. Ugovor sa Sitijem je isticao, klub iz Enšedea hteo je da iskoristi situaciju i dovede ga bez obeštećenja. Mladi Šveđanin je izabrao novac pre fudbala. Na dan kada su u holandskom klubu očekivali Guidetija da dođe i potpiše, osvanula je fotografija na kojoj se vidi da je Jon otišao na američku turneju sa Sitijem. Na vernost svetlo-plavom klubu obavezao se do 2015. godine i možda napravio i kardinalnu grešku u karijeri, jer od tada nije odigrao nijedan takmičarski meč za Siti. No, ipak je zaigrao u Holandiji, samo za drugi tim.
Guideti je otišao u Fejenord, ponovo na pozajmicu, i ceo svet je konačno mogao da vidi njegov raskošni talenat. Na 23 ligaška meča za klub iz Roterdama postigao je 20 golova. Stekao je status legende među navijačima ovog kluba, pošto je postigao het-trik u pobedi nad Ajaksom (4:2), što je bio prvi trijumf Fejenorda nad najljućim rivalom posle šest godina posta. Tadašnji trener kluba sa Tiganja Ronald Kuman, opisao je igru ovog mladog napadača kao "fenomenalnu", a to je epitet koji ima težinu kada izađe iz usta jedne takve legende.
Mladi Šveđanin je očekivao da se posle ove dobre epizode vrati u Mančester i da opet okuša sreću u borbi za mesto na terenu. I tu borbu je izgubio - Manuel Pelegrini ga je poslao na novu pozajmicu, ovoga puta u Stouk. Tamo je igrao od januara ove godine do kraja sezone. Tačnije, nije igrao. Bio je u nemilosti kod Marka Hjuza. Posle meča sa Čelsijem u FA kupu, na kom Jon nije ulazio u igru, sasuo je paljbu po treneru u švedskim medijima. Hjuzu se to nije svidelo, pa je talentovani špic svega šest puta za polusezonu ušao sa klupe.
Guideti je morao da čeka sve do 4. septembra ove godine, kako bi našao pravi fudbalski dom na ostrvu. A onda je u partnerstvu sa Stefanom Šćepovićem opet procvetao. Prva njegova dva gola u dresu Seltika dao je ekipi Sent Mirena tri nedelje pošto je obukao zeleno-beli dres. Oba u momentima kada se meč lomio.
Samo dve nedelje kasnije, zatresao je mrežu Ros Kauntija, doduše, iz čistog ofsajda – u maniru pravog napadača.
Narednog leta Guidetiju ističe ugovor sa Sitijem. Ova sezona je stoga presudna. Ili će biti samo jedan u plejadi supertalentovanih igrača koji su ostali samo to. Ili neko ko će zaista postati veliki fudbaler. Da li u Sitiju ili u nekom drugom klubu najmanje je bitno.
Piše: Aleksa Radosavljević; Foto: Action Images.