Nemanja Kojić za MOZZART Sport: A pričali su da smo se predali i da je titula Zvezdina... (VIDEO)

Bio je Lamin Dijara streptomicin za čačanski Borac, znao je Zoran Tošić da se okomi na svoj Banat, Gabrijel Kleo se u jednom periodu navrzao na Metalac, a Nemanja Kojić ne prašta Donjem Sremu. Listu Partizanovih golgetera u novijoj istoriji koji imaju omiljene mušterije proširio je aktuleni vođa navale crno-belih, uteravši strah u kosti fudbalerima iz Pećinaca na duži vremenski period. Jer, odigrao je samo četiri utakmice protiv Sremaca i na njima im „spakovao“ pet komada.

U subotu se kao dvostruki strelac potpisao ispod premijernog trijumfa lidera Superlige u prolećnoj sezoni i skinuo teret sa pleća usled saznanja da su mu to prvi golovi posle desetomesečnog posta.
„Znao sam da ću ga dati“, primetno je zadovoljstvo u glasu Nemanje Kojića dok priča za MOZZART Sport. „Čim je objavljeno da se utakmica igra u Novom Sadu javio mi se osećaj da ću ponovo biti strelac na „Karađorđu“. Odgovara mi teren stadiona Vojvodine, na njemu sam bio strelac za mladu reprezentaciju, redovno beležio dobre rezultate i tresao mreže u dresu Rada, postigao het-trik prošle godine, tako sam sam se obradovao vesti da će Donji Srem da nas ugosti na neutralnom terenu. Srećom, završilo se kako sam i očekivao“.

„Hvala ti, Bože“, otelo se Kojiću posle gola u 37. minutu, kad je na pas Nikole Ninkovića konačno proradio. Prvi precizan hitac još od 3. maja 2014. i duela sa istim rivalom, na istom mestu, kad je za 19. minuta postigao het-trik.
„Usled kikseva u prva dva prolećna kola sve su oči bile uprte u nas, javila se i neverica u mogućnosti tima, ali mi na terenu, igrači na klupi i ljudi iz stručnog štaba držali smo se zajedno i razmišljali pozitivno. To nas je vratilo na pobednički kolosek. Istovremeno, spustilo pritisak kojem je ekipa bila izložena“.

Kad je na centaršut Vladimira Volkova u 75. minutu pogodio glavom za 2:0 postalo je jasno da je Nemanja Kojić izašao iz senke u kojoj se nalazio iz dva razloga. Prvi: što su jesenas prednost imali Danko Lazović i Petar Škuletić. Drugi: maltene godinu dana izgubio je zbog dve teške povrede stopala.
„Skoro 12 meseci sam bio van terena, trebalo mi je vremena da uđem u ritam, a sve što se desilo u finišu pripremnog perioda samo je otežao situaciju. U tri dana ostali smo bez dvojice napadača, morao sam odmah u vatru, silom prilika promenili smo formaciju, sa 4-4-2 prešli na 4-3-2-1, a za tako naglu promenu neophodno je vreme da sve „legne“ na svoje mesto. Još kad se na to dodaju priče da smo se zbog kadrovskih promena predali i da je titula Zvezdina, situacija je postala ozbiljna“.

U trenucima kad je na relaciji uprava - trener buktio mali rat u čijem je žarištu bila odluka da li angažovati novog napadača, možda jedini koji je verovao u Nemanju Kojića bio je Marko Nikolić. Promovisao ga je u startera, zadržao u ekipi uprkos činjenici da protiv Voždovca i Radničkog nije pogodio cilj i to mu se isplatilo.
„Iskren da budem, nisam se obradovao odlascima Škuletića i Lazovića. Jeste svakom od nas želja da što više igra, ali sam navijao da makar jedan od njih ostane, kako bi i meni bilo lakše, međutim, i da imamo više opcija u špicu, jer to znači timu. Ovako, ogroman je teret odjednom pao na moja pleća. Ne bi mi to bilo toliko teško da sam bio zdrav i čekao šansu, ovako sam tek „izašao“ iz povrede i suočio se sa odgovornošću. Znam da će u nastavku prvenstva biti prostora i potrebe da zaigram u paru sa Ivanom Šaponjićem, odlilčno se slažem i sa Nikolom Ninkovićem, koji ove sezone igra bliže golu, a u obe varijante spreman sam da dam celog sebe i pomognem Partizanu da vrati titulu u Humsku 1“.

Prvi naredni cilj u tom pohodu je duel sa najprijatnijim iznenađenjem prolećne sezone. Rad u subotu stiže u Humsku 1 napumpanog samopouzdanja posle tri vezane pobede bez primljenog gola.
„To je klub u kome sam proveo deset godina i koji neobično volim, tamo mi je kum Branislav Milošević, imaju Građevinari dosta talentovanih igrača, rezultati pokazuju da im je teško dati gol, ali to je moj posao. Nadam se da ću im zatresti mrežu, kao i prošli put na našem stadionu, kad smo slavili 2:0“, najavljuje Nemanja Kojić.

NE ZNAM ZAŠTO LOŠIJE IGRAMO U HUMSKOJ

Nema konkretnog dokaza, ali ljubitelji fudbala jedinstveni su u oceni da Partizan najveće probleme u igri ispoljava na mestu gde bi, po logici stvari, trebalo da ima najlakši posao - u Humskoj. Statistika pokazuje da su crno-beli od poslednjih šest ligaških duela pred svojom publikom dobili svega tri, a hroničari zbivanja setiće se zvižduka, negodovanja što već posle 15 minuta njihov tim ne vodi, još kad se na to dodaju skandiranja „uprava, napolje“ na minula dva susreta jasno je da na utakmicama Partizana u Humskoj vlada mučna atmosfera.
„Istina je da neku vrstu blokade imamo na našem stadionu. Ni meni nije jasno zbog čega. Delujemo rasterećeno na strani, gde igramo ubedljivije, smelije. Možda zbog utiska da je tad ceo stadion uz nas, a možda i zbog toga što se ekipe ne zatvore kao kad nam dođu u goste, nego se otvore, pa imamo više prostora. I koristimo ga. Kao u Novom Sadu“, objašnjava Nemanja Kojić.

(FOTO: partizan.rs)