Najvažnija lekcija Mundijala: Napad će spasti fudbal

Igraj i pobedi! Taj jednostavni postulat sporta na izvanredan način ocrtao se na travi brazilskih stadiona, pošto su se učesnici sveže okončanog Mundijala svojski potrudili da iskrenim zaljubljenicima u fudbal pruže prvorazredni ugođaj: da uživaju u srži najvažnije sporedne (mada, često se pitamo zašto sporedne) stvari na svetu.

Da se lopta tera napred.

I bi tako – pobedio je onaj ko je igrao. Ko nije mrcvario. Ko se nije skrivao. Ko nije parkirao autobus, već išao stalno po još i u tom nezadrživom pohodu Nemačke ka četvrtoj tituli trebalo bi da se krije odgovor na pitanje šta smo naučili od jednomesečnog druženja sa najboljim reprezentacijama planete. Kao jedan od najvažnijih zaključaka nameće se da je fudbal ponovo oživeo u tolikoj meri da nepisano pravilo po kome „napad dobija utakmice, a odbrana osvaja titule“ više ne važi. Ili ne bi trebalo da važi.

Jer Pancer divizija je mlela sve pred sobom, postigla 18 golova (najviše od svih selekcija) i tako uobličila novi svetski trend po kome se do uspeha stiže isključivo ofanzivom. Razumljivo, možete donekle da dogurate savršenom odbranom i zahvaljujući čudesnim paradama golmana, kao u slučaju Kostarike, ima onih koji veruju da je markacija prostora i igrača ključ i da će, poput Argentine, zaustavljati atake rivala zonskom odbranom, ostaće na stotine trenera širom sveta verno pozicionoj igri u nameri da sačuva početnih 0.0, ali na duge staze jedino će napad spasti fudbal!

Valjda ga zato toliko i obožavamo i netremice gledamo. Zato što je taj huk kad lopta dodiruje mrežu daleko jači od usklika kad ratnici u odbrani, koliko god kvalitetni bili, odole favoritu.

Da paradoks bude veći, prvak sveta je postala reprezentacija koja ima samo jednog „krštenog“ napadača. I otuda je njen uspeh veći. Zato što kod Nemaca ne napada samo Klose. Napadaju svi. „Lažna“ devetka Miler i Širle po krilu i Podolski kad uđe, opale po nesretnoj lopti i Kros i Švajnštajger. A nema, kao u slučaju Španije, besomučnog vrtenja s jednog na drugi kraj terena, nego direktno napred. Po principu „ako ne prođe sad, proći će drugi put“.

Opšti je utisak da su, osim Nemaca, na Mundijalu oduševili Holanđani (15 golova) i Kolumbijci (12) i baš tu dolazimo do još jedne kontradiktornosti da najbolji strelac takmičenja uopšte nije špic. Hames Rodrigez je postigao šest golova, ali sve nas je očarao time što se ne plaši da puca, da preti, da asistira i njegovoj pojavi satkana je sva draž upravo završenog Mundijala. Igraj napred!

Činjenica da je na turniru postignut 171 gol trebalo bi da znači da se moderni fudbal oslobodio stega prošlosti po kome se do uspeha dolazilo isključivo čeličnom odbranom. Generalno, taj princip je prevaziđen, jer je u sezoni za nama i klupski fudbal nagovestio da trofeje osvajaju ofanzivni orijentisane ekipe. Uostalom, prvak Evrope Real Madrid je u pohodu na desetu kontinentalnu krunu postigao čak 41 gol na 13 susreta. Uz to, kraljevići su bili najefikasniji sastav Primere (104 gola), ostavivši po tom kriterijumu za sobom i Barselonu (100 golova) kojoj „gori“ u odbrani, ali se ona – gle čuda - odlučila da kupi Luisa Suareza, jer zna da taj nestašni Urugvajac garantuje bar 20 golova po sezoni. Još Mesi i Nejmar po toliko i onda neće biti problema čak i ako klimava defanziva opet popusti.

Da bi se shvatio značaj ofanzivnog pristupa fudbalu možda je dovoljno pogledati ko su bili prvaci u pet najjačih liga Evrope minule sezone. Bajern je nastavio dominaciju u Nemačkoj (94 gola), Mančester Siti pokorio Englesku (102) , Pari Sen Žermen odbranio tron u Francuskoj (84), Juventus osvojio treći vezani Skudeto u Italiji (80).

Jedino je Atletiko Madrid sa dominantnim Dijegom Kostom i atipičnim, ali produktivnim, stilom Dijega Simeonea uspeo da „prevari“ i Barselonu i Real i sa samo 77 pogodaka bude najbolji u Primeri. 

Mada, zar ne kažu da izuzeci potvrđuju pravilo?

(FOTO: Action images)