Najtvrđi fudbal u Srbiji igra se na Banjici: Možda su ljudi iznenađeni, ali naš stadion je bastion, tu smo nepobedivi

Aktuelni šampion Crvena zvezda i višemesečni lider Partizan često kiksiraju, mlađarija iz Vojvodine nije u stanju da pobeđuje u nizu, a poletni sastav Čukaričkog da izdrži pritisak velikih očekivanja... Zato epitet najuspešnije ekipe prolećne sezone zaslužuje Rad! Kao u najboljim danima kluba sa Banjice, Građevinari su uradili nešto što nijedna ekipa Superlige nije u 2015. godini - pobedili su pet puta u prvih šest kola - što im je donelo prvo mesto na proizvoljnoj tabeli dosadašnjeg toka drugog dela prvenstva.

Iako nijednom nije bilo lepršavo, snagu ekipe Milana Milanovića najbolje ilustruje podatak da su sve trijumfe upisali bez primljenog gola. Redom su padali Novi Pazar (1:0), Borac (1:0), Voždovac (2:0), Donji Srem (2:0), a u subotu je uzeta mera i žilavom Radničkom iz Niša (1:0).
„Možda su rezultati iznenađenje za širu fudbalsku javnost u Srbiji, ne i za nas koji svakodnevno treniramo. Svesni smo kvaliteta koji posedujemo, činjenice da smo predano radili i sad samo ubiremo plodove rada u minulih osam meseci, otkako je počela sezona. Ključ uspeha je izvanredan odnos sa šefom struke Milanom Milanovićem, kao i ljudima iz rukovodstva, ispoštovali su nas do tančina, a simbioza svih struktura kluba odrazila se na teren“, zadovoljno za MOZZART Sport komentariše Branislav Milošević (26), kapiten Rada.

SAZRELA DECA - MARAŠ I MIHAJLOVIĆ

A pre samo nekoliko meseci skoro isti ovaj tim se mučio da pobedi - samog sebe. Unutrašnji strahovi od neuspeha, činjenica da je kao domaćin igrao na Varačaru, oslanjanje uglavnom na umeće Slavka Perovića i ne baš sjajan raspored uticali su da Rad u prvom delu sezone zabeleži tek četiri pobede.
„Nema sumnje da nam je Perović dosta značio, kako na tako i van terena, međutim, njegov odlazak u Tursku je na neki način otvorio prostor drugim momcima i rasteretio ekipu, te sad ne pada odgovornost samo na jednog čoveka. Naprotiv, svi zajedno moramo da uložimo jednaku energiju i znanje, a usput su sazreli poletarci poput štopera Nikole Maraša i krila Nemanje Mihajlovića. Igraju fenomenalno“.

Velike zasluge za rezutatski preporod Rada idu i na adresu Borka Veselinovića, koji je iz napada pomeren u srednji red i sa pozicije centralnog veziste deli lopte saigračima, a neretko završava akcije iz drugog plana. Često baš posle lopti koje mu upućuje Milošević, nekada desni bek, a u poslednjih godinu i po dana zadnji vezni.
„Na tu poziciju me je u finišu prethodne sezone prekomandovao tadašnji trener Stevan Mojslović, dao sam četiri gola na poslednjihi osam utakmica, ispostavilo se da su bili odlučujući u borbi za opstanak. Od tada igram u vezi i priznajem da mi prija, više sam uključen u igru, lopta mi je češće u nogama, imam bolji pregled dešavanja na terenu... Verujem da je zbog toga tim ima više koristi nego kad sam igrao po strani“.

NI EVROPA NIJE DALEKO, NA LETO ODLAZIM IZ RADA

Građevinari imaju iskustvo u napadu u liku Petra Jelića i već pomenutog Veselinovića, ulaskom s klupe ritam po potrebi menja iskusni Aleksandar Simić, ali proizvodnja talenata oduvek je bila prepoznatljivost ovog kluba. Tako tu tokom proleća u prvi plan iskočili 18-godišnji golman Boris Radunović (primio samo dva gola protiv Partizana), defanzivci Nikola Maraš (19) i Vladimir Rodić (21), kao i krilni vezista Nemanja Mihajlović (19).
„Dosta nam znači što ponovo igramo na Banjici, to je naš dom, u njemu se najbolje osećamo. Na Vračaru smo u prvom delu sezone osvojii samo pet bodova, a u drugom delu na našem stadionu odigrali četiri utakmice, dobili svaku, bez primljenog gola. Značaj domaćeg terena osetio sam još tokom moje premijerne sezone u Radu, pod rukovodstvom Marka Nikolića ostvarili smo niz od godinu dana bez poraza na Banjici. Nadam se da možemo do sličnog podviga, da stadion Kralj Petr ostane bastion. Nikome nije lako kad dođe pred naše navijače, koji su se vratili posle dva meča suspenzije“.

Devet kola pre kraja Rad je na bezbednom sedmom mestu, čak 12 bodova daleko od zone ispadanja, i „samo“ osam poena iza Čukaričkog koji drži poslednju poziciju vrednu evropske ulaznice. Da li su na Banjici zaintereosvani da se trkaju za nju?
„Uspeli smo u primarnom cilju i praktično obezbedli opastanak. Ukoliko se ukaže šansa da pojurimo plasman u Ligu Evrope verujte da ćemo je zgrabiti. Ovaj tim bi imao šta da pokaže na međunarodnoj sceni. Samo, bez mene. Na leto mi ističe ugovor i posle tri godine među Građevinarima, vreme je za rastanak i nove izazove. Nadam se u inostranstvu, jer mislim da sam posle sedam godina u Superligi stekao iskustvo za iskorak u karijeri“, zaključio je Branislav Milošević, đak Partizanove omladinske škole, koji je posle četiri sezone u BSK Borči sazreo u Radu.

Hitu proleća.

MILAN MILANOVIĆ UŠAO IGRAČIMA U GLAVE

Tražio je Milan Milanović sebe u kulskom Hajduku, Novom Pazaru, OFK Beogradu i niškom Radničkom, ali ako je suditi na osnovu rezultata trenerski je procvetao upravo u Radu. Pod njegovim vođstvom Građevinari igraju jednu od uspešnjih sezona poslednjih godina, usput je afirmisao nekoliko mladih igrača i zavredeo simpatije u svlačionici.
„Biće mi žao što se rastajemo na kraju sezone, jer za Milanovića imamo samo reči hvale. Izgradili smo fenomenalan odnos, stekao je poverenje igrača, „ušao nam je u glave“, o tome kakav je strateg najbolje svedoče rezultati, ali ono što ga izdvaja od drugih je činjenica da je i dobar čovek. Takvih je u srpskom sportu malo“, deli komplimente Milošević.

(FOTO: Star sport, MN Press)