Najslavniji poraz u istoriji Partizana: Joj, šta će biti ako ovo promašim? (VIDEO)

A sada su za Partizan i sekunde važne... Nabačena lopta prema Spasiću, on je prihvata na poziciji levog krila, možda poslednja šansa za Partizan... Nabačena lopta, Milko Đurovski je vraća u sredinu, šansa, šansa, gol, gol, gol! Šćepović, Šćepović – 5:4, 5:4, 5:4... Bravo Partizan lavljeg srca!

Glas Jordana Ivanovića, čuvenog komentatora Radio Beograda, uselio se 27. septembra 1989. u domove širom Jugoslavije da obavesti fudbalske poklonike, naročito navijače crno-belih, o grandioznom poduhvatu: plasmanu u drugo kolo Kupa pobednika kupova. I to preko slavnog Seltika! A danas je tačno 25 godina otkako je Slađan Šćepović minut pre kraja gostovanju u Glazgovu smanjio na 4:5 i potpisao se ispod verovatno najslavnijeg poraza u istoriji kluba.
„Odmah poslee utakmice, Jordan me je u avionu pitao: Šćepo, šta si pomislio u trenutku kad ti je Milko vratio loptu? Pomalo zatečen velikim uspehom, uspeo sam samo da procedim: Joj, šta će biti ako ovo promašim“, u razgovoru za MOZZART Sport Šćepović se priseća jedne od anegdota sa „lude“ utakmice na kojoj je ekipa tadašnjeg trenera Ivana Golca prošla dalje zahvaljujući većem broju pogodaka u gostima (prvi susret 2:1, igran u Mostaru zbog suspenzije stadiona u Humskoj 1).

Za prenos meča iz Škotske Jordan Ivanović je iste godine dobio nagradu Zlatni mikrofon, Partizan priliku da u narednoj rundi takmičenja koje više ne postoji odmeri snage sa Groningenom (i prođe dalje u još jednom trileru), ali navijači Parnog valjka povod da o čudesnoj noći iz Glazgova raspredaju već četvrt veka.
„Sećam se kao da se igralo juče. Posle mog pogotka publika koja je tokom celog meča pravila nesnosnu buku – toliku da jedni druge nismo mogli da čujemo na terenu – na prečac je utihnula. Takav tajac u životu nisam doživeo. Dok sam trčao ka klupi, da proslavim najdraži gol u karijeri, video sam Škote svih uzrasta i zaleđenog lica. Odjednom se učinilo da je stadion prazan. Za one koji ne znaju, na njemu je bilo 50.000 gledalaca. Za nas je to bila utakmica sa infarkt, mogu misliti kako su se oni osećali“.

KOLIKO JE GOLOVA DAO DŽEKANOVSKI? TO NI BUDA VUJAČIĆ NIJE ZNAO...

Kakav je uspeh Partizan napravio najbolje svedoči podatak za Ginisa. Od 1962. do danas nijedan klub u evropskim kupovima nije dao Seltiku gola na njegovom terenu. Niko osim Partizana.
„Bili smo inspirisani do krajnih granica. Ponajviše zahvaljujući treneru Ivanu Golcu, majstoru motivacije, koji nas je sve vreme uveravao da smo bolji od Škota i da ćemo sigurno proći dalje. Još kad smo videli da nas je jugoslovenska javnost ispratila u stilu „nemaju šanse, sigurno ispadaju“, a da su novinari na Ostrvu pisali o nama kao da dolaze razbojnicima sa Balkana, dobili smo dodatnu energiju i preneli je na teren“.

Šćepovićev gol nekoliko trenutaka pre kraja lansirao ga je u heroja meča u kome se slava smešila Derijušu Džekanovskom. Od pet golova Seltika poljski napadač je postigao čak četiri i igrao toliko dobro da se uselio u još jednu urbanu legendu.
„U to doba igrao se drugačiji fudbal, posebno u defanzivi, gde je svako imao striktan zadatak. A naš štoper Budimir Vujačić bio je određen da čuva baš Džekanovskog. Kad smo ga posle meča, u slavljeničkom raspoloženju, pitali: dobro, Budo, kako si dozvolio da ti pobegne četiri puta, on to nikako nije hteo da prizna. Govorio je da je Džekanovski dao samo dva gola i zaista je verovao u ono što je pričao. Osvestio se tek kad smo stigli u Beograd, pogledao novine i TV snimak, ali mu zbog toga, naravno, niko ne zamera“, dodaje Slađan Šćepović.

ĐUROVSKI JE DOBIO TRAKU I SAMO JEDAN ZADATAK: NE VRAĆAJ SE NAZAD!

Gostovanje u Škotskoj stiglo je u izuzetno teškom trenutku po Partizan. Crno-beli su bili treći otpozadi na tabeli prvenstva Jugoslavije, samo nekoliko dana pred put ostali bez trenera Momčila Vukotića (podneo ostavku posle poraza u večitom derbiju od Crvene zvezde 0:1), a u trenucima klupskih previranja palicu je preuzeo Ivan Golac. I načinio, ispostavilo se, genijalan potez, jer je tadašnjeg kapitena Gorana Plavog Stevanovića ostavio na klupi, a traku obavio oko ruke Milku Đurovskom.
„Dan pred polazak na put držim sastanak na kome tražim od igrača da se izjasne jesu li spremni za borbu i da oni koji eventualni nisu i ne kreću na Ostrvo. Svi ćute, taman pomislim „dobro je“, kad se iz ćoška javlja Milko i kaže: šefe, nisam sto posto spreman. I šta radim? Odlazimo na večeru, a posle nje kačim na oglasnu tablu spisak putnika, a iza imena Milko Đurovski napišem – kapiten! To je imalo takav psihološki efekat na Milka da je rešio utakmicu protiv Seltika, a onda u narednom kolu maltene sam izbacio Groningen“, vraća film na čuvene duele Ivan Golac.

On otkriva da je Milku poverio i specijalni zadatak na pomenutom meču.
„Svi su imali gomilu obaveza, a Đurovski samo jednu: da se nipošto ne vraća na našu polovinu! Šta će mi? Njegov posao su bili golovi, davao ih je i nameštao i hvala mu na tome, jer je tri gola namestio i jedan dao. Šta ćete više...“

Čovek koji je izvanredno poznavao mentalitet Engleza, jer je prethodno na Ostrvu proveo sedam sezona – i bio posebno cenjen zbog igara u dresu Sautemptona – smatra da je poraz vredan pobede stvar psihologije.
„Moje nije bilo da spremim ekipu da trči i ratuje, nego da je opustim i delujem kao pedagog. Sve rivale poštujem, ali nikom pre meča ne priznajem da je bolji. Zato u pripremi utakmice igračima uopšte nisam pominjao šta je Seltik, jer nisam želeo Škotima da dajem na značaju. Iz istog razloga sam momcima neposredno pred izlazak na teren saopštio: idemo da zgazimo Seltik kao plitak potok. Tako je i bilo. Prvi gol dali smo u osmom minutu, do tad propustili još dve prilike, jedan pogodak na je neopravdano poništen pri rezultatu 4:3, a kad se sve povoljno završilo, moj saradnik, legendarni Milutin Šoškić, oduševljen rečenicom iz svlačionice samo je uzviknuo: da smo 1966. imali Ivu za trenera sigurno bismo osvojili Kup šampiona u Briselu“.

GOLAC ŠKOTIMA: NAPAŠĆEMO SA ČETVORICOM, UVEK IGRAMO NA GOL VIŠE

Zatečeni igrom Partizana bili su i sami Škoti, iako Ivan Golac otkriva i to da im je na vreme „nacrtao“ s kakvim će timom Parni valjak izaći na Parkhed.
„Čuveni komentator Bi-Bi-Si-ja Bari Dejvis je dan pred utakmicu došao u naš hotel i posle ručka me zamolio da mu, radni njegove pripreme susreta, kažem nešto više o našoj ekipi, u kakvom ćemo sastavu igrati i kako se izgovaraju imena igrača... Sve sam mu objasnio i na kraju smo imali interesantan dijalog:

„Dobro, Ivane, a kako će Partizan igrati?“

„Napašćemo Seltik i to sa četvoricom igrača!“

Da li se zafrkavate sa mnom, znate li vi šta je Parkhed, kolika je njegova snaga?

„Ne brini ništa, sve mi je jasno, mi uvek igramo na gol više“.

Posle ovih reči zaključak Golca je više nego jasan:
„Postali smo jedina evropska ekipa u istoriji koja je Seltiku dala četiri gola na njegovom stadionu, ako su FIFA i UEFA svojevremeno ovaj meč uvrstili među deset najboljih svih vremena u istoriji fudbala, onda zaslužuje da se o njemu kod nas priča svaki dan“.

Remek delo. Što reče Jordan Ivanović:
„Ova utakmica zaslužila je da je vidi čitav fudbalski svet.“

----------------------------------------------------------------------------
PRVO KOLO KUPA KUPOVA (SEZONA 1989/1990) – REVANŠ UTAKMICA

SELTIK – PARTIZAN 5:4 (1:1)
/Džekanovski 25, 47, 55, 80, Voker 65 – Vujačić 8, Đorđević 50, Đurovski 61, Šćepović 89/, prvi meč 1:2

Glazgov, 27. Septembar 1989.
Stadion Parhed
Gledalaca: 49.500.
Sudija: Klaus Pešel (Nemačka)

SELTIK: Boner, Eliot, Vajt, Rogan, Galovej, Mekstej, Grant, Etken, Voker, Miler, Džekanovski.

PARTIZAN: Pandurović, Vujačić, Stanojković, Petrić, Spasić, Milanič, Đorđević (od 79. Bajović), Milojević, Bogdanović (od 62. Đurđević), Šćepović, Đurovski.