Na Partizanovom barjaku zastave deset država: Stranci u Humskoj nisu problem

Džinovski žuti barjak na južnoj tribini Vestfalena. Mašu njime navijači Borusije i osim nemačke kače zastavu svake države iz koje je fudbaler u tom trenutku stacioniran u Dortmundu. Trenutno 15 takvih, od Maroka, preko Japana, do Sjedinjenih Američkih Država, da pokažu Milioneri širokogrudost i da je u njihov klub dobrodošao svako, bez obzira na razlike, samo ako zna da tera loptu.

Na mirko nivou srpskog fudbala nešto slično važi za Partizan. Više puta kroz istoriju potvrdili su crno-beli da Humska ne priznaje podele u pogledu nacije i vere, te su se stranci oduvek osećali prijatno i postajali miljenici navijača. U poslednjoj deceniji izvodjili su se Lamin Dijara, Antonelo Žuka, Almami Moreira, Gabrijel Kleo, Leonardo da Silva Soza... U ovom času Parni valjak ima skoro ceo tim inostranih fudbalera pod ugovorom. Tačno njih deset.

Ruku na srce, trojica su na pozajmicama (Gvinejac Sejduba Suma u Makabiju iz Haife, Ukrajinac Juri Vakulko u kijevskom Arsenalu, a Salu Draman, vezista iz Gvineje Bisao u Teleoptiku). Niko od njih nije uspeo da se nametne ni prethodnom treneru Miroslavu Đukiću, ni aktuelnom Zoranu Mirkovću, a i kad se na leto vrate iz pomenutih klubova teško da ih čeka bolji status. Naročito ukoliko se ima u vidu da su na crno-belom globusu ucrtane karte još sedam država - računajući i Srbiju - pa je teško očekivati da promene trenutnu konfiguraciju, jer Propozicije takmičenja Superlige nalažu da mesta u protokolu prvenstvene utakmice ima najviše za četvoricu fudbalera sa stranim pasošima. Zato se jesenas dešavalo, što je i Mirković nekoliko puta pojasnio, da određeni fudbaleri, najčešće Rumun Gabrijel Enake, trpe zbog pomenutog ograničenja, a kako je u međuvremenu angažovan još jedan stranac, Musa Ndžai (Norvežanin poreklom iz Gambije), mogla bi borba za mesto u protokolu da se zaoštri.

Prvi deo sezone pokazao je da je Mark Valijente siguran na poziciji štopera, te na Španca otpada jedno od četiri mesta stranaca, drugo je namenjeno Rikardu Gomešu, ukoliko špic sa Zelenortskih Ostrva ne promeni sredinu u foto-finišu prelaznog roka, a preostala dva su dosad najčešće popunjavali Aleksandar Šćekić (Crna Gora) i Goran Zakarić (Bosna i Hercegovina), jer se od pre dve sezone i fudbaleri sa prostora nekadašnje SFRJ tretiraju kao bilo koji drugi legionari.

Povoljna okolnost po Partizan je što drugi reprezentativac Crne Gore, Nebojša Kosović, poseduje i srpski pasoš i ne tretira se kao stranac. Čak je bilo nagoveštaja da se pokrene procedura da i Šćekić dobije dokumenta, pa da se i on vodi kao Srbin, što bi do kraja sezone moglo da se desi. I da ne bude tako, opet je samo angažman Muse Ndžaija povećao kvotu legionara u ekipi, uz napomenu da su Mirkoviću na raspolaganju ukupno šestorica „pravih“ stranaca, posledično tome dvojica uvek „vise“ za duele u Superligi.

Jesenas najčešće bio Enake. Imajući u vidu konkurenciju na bekovskim i krilnim pozicijama, teško je poverovati da bivši prvotimac Steaue i Rubina iz Kazanja može do startnih 11, a ostaje da se vidi ko bi mu pravio društvo na tribinama kad na programu budu takmičarske utakmice... Počev od subotnjeg gostovanja OFK Bačkoj.

FOTO: Star sport, MN Press, FK Partizan