Na debiju pokvario albansku žurku i prvo se setio „drugog oca“: Hvala ti, Miha!

Junak dana u Italiji se zove Stefano Okaka Čuka. Napadač koji je u debiju za Italiju doneo Azurima pobedu nad Albanijom koja je pred 15.000 svojih navijača u Đenovi bila na pragu iznenađenja. Tamnoputi napadač je ušao sa klupe i posle 15 minuta presudio žilavim Albancima. Gol na debiju, pa još na stadionu njegove Sampdorije, pred njegovom publikom. Debi o kakvom mnogi fudbaleri sanjaju.

Gol Stefana Okake Čuke je poruka da nikada ne treba odustajati i predati se. Bio je velika nada Rome i italijanskog fudbala, pa potom otpisani i propali talenat, da bi sinoć doživeo fudbalsku reinkarnaciju. Uz veliku pomoć Siniše Mihajlovića.

U samom finišu prethodnog zimskog prelaznog roka, na Mihajlovićevo insistiranje, Sampdorija je napravila čudan potez i trampila Nikolu Pociju u zamenu za Stefana Okaku Čuku iz Parme. I jedan i drugi su kao tinejdžeri bili momci o kojima se pričalo i od kojih se mnogo oečkivalo. Poci u Milanu, Stefano u Romi. Karijere im nisu išle predviđenom putanjom, ali Poci je za nijansu bolje prošao i za četiri godine u Sampdoriji se profilisao u jednog od boljih igača tima iz Đenove. U to vreme Stefano Okaka Čuka je bio puki epizodista u Parmi.

Međutim, trampa je bila pun pogodak Siniše Mihajlovića i Sampdorije. Poci od odlaska u Parmu nije odigrao nijedan meč, Okaka Čuka je u Sampu na 24 utakmice postigao sedam golova i postao nezamenjiv kod Mihajlovića. Toliko bitan da je zaslužio i poziv Antonija Kontea.
„Mihajlović je ključni čovek u kojoj karijeri. Od prvog dana me tretirao kao da sam mu sin. Promenio me je i opet me vratio u vrhunski fudbal. Večno ću mu biti zahvalan. U Seriji A sam debitovao sa 16 godina, a kada sam imao 20 godina svi su me već otpisali i čak govorili da sam star i da su najbolji dani iza mene. Zahvaljujući Siniši Mihajloviću, sada sam u reprezentaciji i slavim gol za pobedu. Da nisam bio gladan fudbala, verovatno bih prestao da igram pre četiri ili pet godina. Jer kada iz Rome odete u Seriju B, to može da vas dotuče i uništi vam samopouzdanje“, bile su prve reči tamnoputog napadača posle trijumfa nad Albancima.

Stefano Okaka Čuka je zauzeo mesto Marija Balotelija. Poput Balotelija i on je dete afričkih imigranata koji su u Italiju došli iz Nigerije u potrazi za boljim životom. Bio je fizički dominantan među vršnjacima i konstantno je odskakao. Toliko da je legendarni Zbignjev Bonjek jednog dana nazvao Rominu legendu Bruna Kontija i rekao mu da ima jedan mali u Čitadeli kojeg mora da pogleda. Bilo je to pre deset godina.

Stefano je tada imao 15 leta i Konti je „na prvo gledanje“ bez daljeg proveravanja odlučio da snažnog mladića pozove u Rim. Stefanovim roditeljima je ponuđen posao u prestonici što su oni oberučke prihvatili i porodica se iz Umbrije preselila u Rim.

U omladincima Vučice je blistao, bio najzaslužniji za titulu prvaka Italije u tom uzrastu, postao i najmlađi strelac u istoriji slavnog turnira u Vijaređu. Posle samo godinu dana je prekomandovan u prvi tim Rome gde je sa 16 godina debitovao u UEFA Kupu protiv Arisa i postao najmlađi u istoriji takmičenja. Prvi gol je postigao protiv Napolija u Kupu Italije dva meseca kasnije i opet postao najmlađi strelac u istoriji takmičenja. Na debi u Seriji A je čekao još nekoliko nedelja i prve minute u prvenstvu upisao kada je u igru ušao protiv Sampdorije. Sudbina je htela da baš u toj Sampdoriji devet godina godina kasnije zasluži poziv selektora Italije.

Okaka Čuka je u Romi kratko trajao. Žestoka konkurencija, česte promene trenera i dečačka nezrelost su ga koštali odlaska iz Rima. Išao je na pozajmice u Modenu, Brešu, Fulam i Bari. Nigde se nije naigrao, tako da su ga mnogi precrtali kada ga je Parma kupila. Imao je samo 23 godina i bio je otpisan. Ipak, Romi nije strano da tako pogreši sa svojom decom. Ćerći je najbolji primer.

I onda je usledio poziv Siniše Mihajlovića koji je sve promenio... Okaka Čuka je jedan od četvorice Sampdorijinih reprezentativaca Italije. Pod komandnom palicom Mihajlovića, do dresa Azura su dogurali Roberto Sorijano i Manolo Gabijadini, a dres nacionalnog tima je posle dugo vremena obukao i Lorenco de Silvestri. 

(FOTO: Action images)