MUNDIJALSKI DNEVNIK (23): Našminkana sestra Ipanema i kraljica svih kaipirinja (FOTO+VIDEO)

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Brazila)

Rio de Žaneiro je valjda jedini grad na svetu koji ima more, reku, jezero, planinu i nacionalni park. Da biste sve to obišli potrebno vam je makar mesec dana i naravno podeblji novčanik. Ono što je ponos Rija i što je najpristupačnije ljudima koji dođu u ovaj prelepi grad su plaže. Već ste imali priliku da vidite reportažu sa Kopakabane i kako to izgleda na najpoznatijoj plaži sveta. Ipak, na pomen Kopakabane, mnogi će odmah odgovoriti: A Ipanema?

Ipanema je takođe svetski poznata plaža i praktično se nastavlja na Kopakabanu. Deli ih jedan greben. Zato sam rešio da posetim i tu atrakciju. Od mnogih ljudi ovde sam čuo kako je Ipanema lepša od Kopakabane. Čoveče, zar postoji nešto lepše od onoga?

Uz sve te pozitivne informacije o Kopinoj mlađoj sestri, uvek je bilo neko "ali" što je u meni rodilo malog crva sumnje. Kako to da je lepša, a da uvek ima neka sitnica koja kvari ugođaj?

Put pod noge i pravac Ipanema. Poslednja stanica metroa. Na prvi pogled, isto kao Kopakabana. Isti je to pesak, ista voda, s tim što Ipanema ima još jednu zanimljivu karakteristiku. Ne znam kako, ali voda je u plićaku napravila predivne nasipe od peska preko kojih se lagano preliva. Tako da dok ulazite u okean, prvo se spuštate, pa penjete, pa na kraju opet zaranjate. Osećaj je prelep.

Pošto sam bio sam, nisam se nešto palio da se sunčam već da je što pre pređem celu i da vidim što se može videti. Rekli su mi neki lokalci da su na Ipanemi lepše devojke nego na Kopakabani. Ono što mi nisu rekli je da solidan broj tih devojaka uglavnom imaju svoju cenu. Ili su sponzoruše ili legalne prostituke. I nijedna, za razliku od onih na Kopakabani, nije raspoložena za slikanje. U običnom šortsu, sa običnom crnom Adidas majicom i bradom od pet dana, bez skupocenih naočara i nakita, stvarno sam daleko od onoga što one traže. Međutim, kada sam jednoj rekao da sam novinar iz Evrope, usledio je odgovor:
"Au, pa ti imaš para!"

Imam koliko imam, ali tebi neću da ih dam. Idem dalje.

Seo sam s jednim Englezom iz Koventrija. Primetio sam ga na fan festu još dok sam bio u Sao Paulu. Vidi se da je malo tužan što mu je reprezentacija ispala, ali ipak je rešio da uživa. Ima taj engleski ponos, ali uživa što je više moguće. Realno, nijedan rezultat nije toliko strašan da ti pokvari raspoloženje u Brazilu.

Put nam je sličan. Bili smo u Sao Paulu, Kopakabani, na kraju i Ipanemi. On je imao više vremena da sve to upozna. Ja sam morao i da radim ponešto.
"Bolja je Kopakabana. Prirodnija je. Ovde je mnogo šminke."

Cene na Ipanemi su na prvi pogled skoro duplo veće nego na Kopakabani. Pristojan ručak u obližnjim restoranima je od 100 do 150 reala. Na Kopi je to duplo jeftinije. Ovde vas na svakih 15 metara zovu i vuku da nešto kupite. Stalno nešto nude. Na Kopakabani donesete peškir i legnete. Čak ne morate ni peškir. Samo legnete na taj rajski pesak. Ovde vam na svakih pet minuta prilazi momak koji iznajmljuje ležaljke, dosađuju vam sa osvežavajućim pićima, pivom, kikirikijem, sladoledima, pecivima, rakovima...

Ipak, da ne bude da to sve ništa ne valja. Daleko od toga! Ovo je svakako jedno od najlepših mesta na kojima sam bio. Ne možete da prođete ni 15 metara, a da ne vidite loptu u vazduhu. Svi nešto igraju. Atomsfera je pozitivna. Razlika u odnosu na Kopu je i što se ovde ljudi manje kupaju. Sunčanje je prioritet. Kako reče jedan momak iz Beograda pre neko veče:
"Brate, ovo je Budva. Dođeš da poziraš, trošiš pare i da te vide."

U pravu je za neke sličnosti. Ali ovo je mnogo lepše i veće.

Uopšte ne žalim što sam posetio Ipanemu. Uživao sam u prvom susretu sa jednom od najčuvenijih plaža sveta. Možda se nekada opet vidimo...

Moram da dodam i još jedan detalj iz Rija. Nema veze sa Ipanemom, nego sa Lapom, prestonicom noćnog života o kojoj ste nedavno čitali. U Lapi možete da kupite piće na svakom koraku, štandovi sa kaipirinjom se sevaju sa svih strana... U malim, sporednim ulicama su prostitutke i transvestiti. Ipak, u jednoj od tih uličica se nalazi štand na kojem je uvek gužva i uvek makar 20 ljudi čeka u redu. Ulica je blago rečeno ružna. Neprijatan miris je sastavni deo "dobrodošlice", marihuana je redovna pojava, uglavnom vam prilaze pijani, drogirani, izgubljeni slučajevi... Ali oko tog štanda je večito gungula i mnogi iz Lape dolaze na ovo mesto.

Naizgled običan i neugledan štand na kojem prave kaipirinju.  Ali kakvu kaipirinju! Nisam lud za ovim pićem, više sam pivski tip. Polako sam počeo da se navikavam na nju. Ova koju pravi momak na pomenutom štandu je kaipirnja broj jedan u gradu. Ko zna, možda i u Brazilu? Kraljica!

Kao što kod nas što imate pljesku kojoj svi veruju,  neku dobru rakiju na određenom mestu, proveren sarajevski burek, tako je i ovo najpoštenija kaipirinja u Riju. Nekoliko njih radi na štandu, ali momak koji pravi koktele je glavni baja. Inače, to uopšte nije lak posao. Čovek ne staje nijednog minuta, potrebno je života da bi se ono smućkalo. Srećom, veliki je pa ga ima za tu rabotu.

I svaku pravi podjednako. Nebitno da li si stranac ili domaći. Ne zanima ga da ti naplati koji real više, da te nešto zakine. Lokalci kažu da se cena nije menjala godinama. Kaipirinja od 0,7 košta šest reala!? Tri takve i možeš u carstvo snova. I koštaju ukupno oko 600 dinara. Meni su dve plafon.

Pogledajte kako ih momak pravi. Nisam baš vešt snimatelj, ali valjda ćete videti zašto svi dolaze na ovo mesto...

Ako nekada dođete u Rio, obavezno ovde debitujte sa kaipirinjom!

Pročitajte još tekstova Aleksandra Gligorića iz Brazila.

(FOTO: Mozzart Sport/Aleksandar Gligorić)