MUNDIJALSKI DNEVNIK (19): Rio noću je Lapa. A pijanim Rusima je svejedno...

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Brazila)

U Riju sve vrvi preko dana ako je lepo vreme. Svi hitaju na plaže i tamošnje barove, a jedina stvar koja može da vam zasmeta u vezi sa Rijom je što mrak pada oko 17 časova. Prerano u odnosu na vreme na koje smo mi u Srbiji navikli. Jer kada si na plaži, imaš osećaj da je to leto i da dan traje makar do osam, ali u Riju je drugačije. I leti i zimi.

Ipak, mrak ne znači i kraj zanimljivom životu u ovom fantastičnom gradu. Noć ne zaostaje za danom. Jednostavno, u Riju nikada nije dosadno. Centar dešavanja se sa Kopakabane prebacuje u Lapu.

To je ulica koja važi za centar noćnog života u gradu. Barovi i kafići su načičkani jedan do drugog, a gužva je tolika da ispred kafića stoje mini-štandovi na kojima se prodaje pivo, pravi kaipirinja, mogu da se kupe grickalice... Nema razlike između toga da li si naručio piće u kafiću ili na ulici. Svi su izmešani i dobro se zezaju. Baš retko ćete videti skupe automobile, opasne tipove i nafrakane sponozruše. Makar dok je Mundijal u toku jer navijači iz svih kraejva sveta prosto opsedaju Lapu. Nema igla gde da padne. Sirotinja prodaje sve i svašta da bi zaradila neki real, srednja klasa uživa, a bogati su na nekim drugim mestima.

U Lapi je izbor za svačiji ukus. Kaipirinju od pola litra možete da kupite i za pet reala. Tri-četiri takve kaipirinje su dovoljne za celo veče, tako da vas izlazak košta 20 reala, odnosno nešto manje od sedam evra. U kafićima su cene više, ali opet ne preterano kao što biste očekivali za najpopularnije mesto u Riju što se tiče noćnih izlazaka. Iako kaipirinje ima na svakom koraku, pivo se više pije. Pogotovo među Brazilcima, kojima kaipirinja nije takva atrakcija kao strancima.  

Ja sam sinoć u Lapi bio sa dvojicom kolega sa Sportnetwork-a, upoznao sam još četiri zemljaka iz Srbije, pridružili su nam se jedan Hrvat i jedan Indijac...

U Riju smo se skupili sa svih strana, iako nas se većina nije međusobno poznavala pre dolaska ovde. Ovde upoznavanje traje nekoliko sekundi i onda se utapaš u tu masu ljudi koji se druže svako sa svakim. Kolumbijci, Čileanci, Kostarikanci, Argentinci... I naravno, zanosne Južnoamerikanke. Svi se ponašaju kao da se znaju 100 godina. Na kraju se malo i pretera kao što bio slučaj s Čileanacima i Argentinacima koji su se nadglasavali u pesmama, pa je policija morala da korsti biber sprej. Ali čini se da nije mnogo iznenadila ove momke. Kao da je to njima normalna stvar. Biber sprej za doručak, suzavac za ručak.

U Lapi možete da zadovoljite i sve ukuse i afinitete. Možete da pijete šta hoćete, tu su različite vrste brze hrane, ali i svi mogući poroci. Tip koji nudi izradu tetovaža koristi taj posao samo kao paravan. Zapravo prodaje marihuanu i kokain. Za 100 reala će vam ponuditi gram kokaina, za 150 duplo veću gramažu. Marihuanu možete osetiti na svakih 20 metara. Policije ima na ulazu i izlazu iz ulice, ali ih ne interesuje mnogo šta se prodaje među ljudima. Kao da imaju neki prećutni dogovor.

Svaka sporedna ulica iz Lape vas vodi i do seks turizma. Transvestiti i prostituke su na svakoj trećoj raskrsnici i čekaju mig. Čini se da ovih dana imaju dosta posla s obzirom na broj pijanih navijača i turista. Čileanci i Argentinci su najdominantniji u Lapi, ali sinoć su zapažene role imali Belgijanci i Amerikanci. Iskreno, Amere svi gledaju kao klovnove koji su ofarbani i smešno obučeni i koji pojma nemaju o navijanju. Ali imaju novca za trošenje i rado su viđenje mušterije.

Očekivao sam da dan prođe u znaku Rusa, ali su oni potpuno podbacili. Prvo nisu ispoštovali međusobni dogovor da se u pola 11 nađu na Kopakabani i krenu zajedno na stadion. Verovatno zbog burne prethodne večeri. Bilo ih je blizu 10.000 na utakmici, ali gotovo da se nisu čuli. Iako je meč počeo u 13.00 časova po lokalnom vremenu, većina Rusa i Ruskinja je već tada bila mortus pijana i takvi su dolazili na stadion. Jedva su preko usta uspevali po koji put da prevale "Rasija, Rasija". Nisu se ni Belgijanci proslavili na tribinama, ali su ipak bili bolji od Rusa.

Tek poneki trezan Rus je posle utakmice krivicu svaljivao na preplaćenog Fabija Kapela. I od tuge odlazio da se pridruži pijanim zemljacima. Uveče ih na Lapi nije bilo ni 100. Verovatno je celodnevna pijanka značila i raniji odlazak u krevet.

Kada se oko četiri-pet ujutro sve završi, ulice ostaju prepune smeća i ostataka koje siromasi kupe i ko zna šta rade sa tim. Uprkos tolikom broju različitih slojeva ljudi, čini se da nema razloga za brigu što se tiče bezbednosti. U toj gužvi, lopov nema gde da pobegne, a da ga ne primete. Ono što je Kopakabanu danju, to je Lapa noću u Rio De Žaneiru. Mesto koje ne smete da propustite.

(FOTO: Aleksandar Gligorić/MOZZART SPORT)