MUNDIJALSKI DNEVNIK (18): Šta im radiš Mesi...

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Brazila)

Konačno je sunce obasjalo Rio i sve se vratilo u normalu. Opet sve vrvi, opet se reke ljudi slivaju na Kopakabanu i Ipanemu, opet se svi smeju i zezaju. Izuzev velikog broja Brazilaca kojima je Mesi juče opalio šamarčinu.

Pisao sam već ranije kako Brazilci prate igre ostalih konkurenata za trofej. Njihovoj sreći nije bilo kraja kada je ispala Španija, grohotom su se smejali Englezima, nadaju se da će ispasti i Italijani, a posle jučerašnje utakmice pričaju da „ni ta Nemačka nije ništa posebno...“ A što se tiče njihove reprezentacije, u novinama im izlazi karikatura na račun sudijske pomoći.

Opšti stav je takav da nema ekipe koja bi mogla da Brazilu stane na putu do titule. I da ne bude zabune, ovo nije generalizacija ovdašnjih ljudi. Većina Brazilaca je prijatna, humana i druželjubiva. Ali, što se tiče fudbala, mnogo su arogantni i potcenjivački nastrojeni. Nadaju se da će poispadati svi konkurenti za trofej i da će se oni prošetati do trofeja igrajući protiv Kostarike, Nigerije i sličnih ekipa. Uopšte nemaju poštovanja prema evropskim ekipama. Posebna priča je njihov rivalitet sa Argentinom. Komšijsko rivalstvo je nešto sasvim normalno, ali ovo njihovo je čista malicioznost.

Argentinci su u ogromnom broju došli u Brazil. Mnogi od njih su prevalili po 2.000 kilometara automobilima, nemaju pare za smeštaj pa spavaju u autobusima, kombijima, po plažama, parkovima... Ali, zato navijaju za desetku. Pre dva dana brojka je glasila da ih je u Riju bilo 50.000, a u Belo Horizonteu još 25.000. To se Brazilcima ne dopada.

Juče su Argentinci obojili Kopakabanu u plavo-bele boje. Ali, kako je Iran odolevao i meč se bližio kraju, Gaučosi su prestajali da pevaju i počinjali da grizu nokte. Razdragani Brazilci su dočekali svojih pet minuta iz sveg glasa od 80. minuta počeli da skandiraju „Iran, Iran, Iran“. Izgledalo je da će meč biti završen bez golova, a onda je patuljak protrljao čarobnu lampu. Majstorija Lea Mesija je izazvala delirijum Argentinaca. Trebalo je da vidite te obešene face Brazilaca. Koliko im je bilo krivo posle još jedne majstorije Mesija. Jednostavno, ne mogu da podnesu da Leo broj jedan, a da je Nejmar u njegovoj senci u Barsi.
"Taman smo zaboravili na Maradonu, a onda se pojavio Mesi. Nije u redu da oni opet imaju najboljeg na svetu jer smo po svemu u fudbalu bolji od njih. Ipak, Nejmar će biti bolji od njega. Videćete", rekao mi je taksista čije ime glasi - Leo!

Kada smo već kod taksija, dve zanimljive stvari. Skoro da uopšte ne staju na semaforu na crveno svetlo i voze kao manijaci za razliku od onih u Sao Paulu. Druga stvar je da tokom vožnje gledaju fudbal!? U velikom broju taksi automobila imaju instalirane portabl televizore na kojima idu prenosi utakmica. U onima koji nemaju te televizore, radio prenosi su obavezna stvar. Inače, gde god da kročite, ne plašite se da ćete ostati uskraćeni za prenos utakmice. Ja sam je prekjuče gledao u banci, a televizore imaju i svi kafići, barovi, restorani, prodavnice, čak i trafike! Ne postoji mesto gde ne možete da gledate fudbal. I na njivi, i na šljivi... Pogledajte ovog simpatičnog klinju koji je gledao fudbal na ulici ispred jedne trafike. Morao sam da mu kupim sladoled, kakva je faca.

A, moraću i da kupim neke suvenire za neke meni drage ljude u Srbiji. Što se toga tiče, Brazilci su se baš pripremili za Mundijal. Na ulici prodaju sve i svašta sa znakom svetskog prvenstva. Možeš kupiš i „muško dete.“ Ipak, jedna stvar se posebno izdvaja – „havajane“. Prevedeno na naš jezik, to su one letnje papuče koje mi zovemo „japanke“. „Havajane“ su simbol Rija uveravaju me Brazilci. Možete da ih kupite na svakom koraku i svi ih nose. Sada ih ima u bojama svih reprezentacija i mnogo su popularne. Kao kod nas FILA tokom devedesetih.

Najskuplje ćete proći u zvaničnoj prodavnici FIFA gde su cene prilagođene turistima iz bogatijih zemalja. Tako obična lutka maskote Mundijala košta 23 sedam evra, a realno ne vredi ni pet evra. Majice i kačketi sumjivog kvaliteta su po 40 evra, „havajane“ po 15 evra, a original Adidas dresovi koštaju nešto iznad 60 evra i čini se das je najisplativije kupiti dres. Na ulici su cene duplo manje što se tiče sličnih suvenira.

Inače, Rio je počeo da se puni Rusima koji su za danas u pola 11 zakazali feštu na Kopakabani odakle zajedno kreću na utakmicu protiv Belgije. Rusi zauzimaju mesta Čileanaca, Argentinaca, Bosanaca koji polako napuštaju najlepši grad na Atlantiku... Nadam se da će Rusi, Belgijanci, Francuzi i ostali koji pristižu biti na nivou prethodnika koji su pravili vrhunske fešte.

(FOTO: Action Images, MOZZART Sport / Aleksandar Gligorić)