MUNDIJALSKI DNEVNIK (16): Original Marakana najviše liči na kanalizaciju, a FIFA je prepuna genijalnih ideja...

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Brazila)

Čuo sam da u Beogradu postoji splav Sindikat. Nisam imao prilike da ga posetim, ali zato sinoć jesam posetio Sindikato. To je najčuveniji bar na Kopakabani. Mesto broj jedan za gledanje fudbala na ovoj famoznoj plaži. Ogroman pab u koji stanovnici Rija i turisti dolaze da bi gledali najbolji fudbal. Pivo, sjajna hrana i veliki televizori. Šta ćete više? Na zidovima vise dresovi velike četvorke Rija, ali nije nimalo slučajno što je Botafogov malo skrajnut od Flamengovog, Fluminenseovog i Vaskovog. Međutim, o toj klupskoj sceni Rija nekom drugom prilikom… Inače, to je valjda jedino mesto u gradu na kojem ćete naći sva četiri ova dresa na jednom mestu. U Riju se te stvari ne mešaju.

Pitaćete se i što se zavlačim po pabovima kada sam u sunčanom Riju i zar nemam pametnija posla? Bio sam primoran jer kiša juče nije prestala ni u jednom trenutku. Kao pre mesec dana u Srbiji. Sve mi kroz glavu prolazi da i ovde neće možda neka poplava. Stvarno je loš osećaj kada ste u Riju, a kiša ne popušta ni na sekund. Gde si sad našla da dosađuješ? Pusti nas bre da svi zajedno uživamo! Ali ne vredi…

U Sindikatu su i slike najčuvenijih brazilskih fudbalera, zastave, grbovi, dresovi, mnogo lepih fudbalskih podsećanja i uspomena. Kada neko ima takve velikane, ne sme dopustiti da padnu u zaborav. Meni kroz glavu prolazi zašto mi tako nešto nemamo u košarci. Kod nas je suprotno. Mi naš najtrofejniji sport sahranjujemo umesto da ga negujemo. U Sindikatu sam upoznao i zemljake: zaljubljeni par Aleksandru i Dušana iz Kruševca koji su ovde došli preko razmene studenata i odomaćili se. On radi kao programer, ona predaje engleski i uporedo studira portugalski. Tu su bila još dvojica Srba iz Amerike i dvojica zvezdaša koji su na turneji za kakvom ljubitelji fudbala režu vene.

Svašta sam o Brazilu i Riju naučio od Aleksandre i Dušana. Lepo smo se družili neka dva sata, a kada je došlo vreme za račun, na računu je pisalo da smo popili 54 piva! Jeste da volimo pivo, ali 54 komada za dva sata, na šest ljudi (Aleksandra je pila kaipirivotku) stvarno ne ide…Valjda videli da smo stranci, pa rešili da nakaleme račun. Međutim, ni mi Srbi ne volimo da nas neko dere, pa je nesporazum ubrzo rešen…

Aleksandra i Dušan su se lepo snašli u Riju, ne ide im se odavde iako život nije jeftin. Dovoljno je reći da iznajmljivanje jednosobnog stana košta 1.500 dolara za mesec dana. Ali Rio vredi svaki dinar!

Pričali su mi i kako su došli ovde i kako nikoga nisu poznavali, a onda su otišli u restoran koji drži naš bivši as Dejan Petković. Rambo tada nije bio tu, pa su mu ostavili pismo u kojem su objasnili ko su i odakle su. Nisu se nadali da će on ikada dobiti i pročitati to pismo, a onda im je posle mesec dana zazvonio telefon i s druge strane žice je bio Rambo. Ponudio im je sve što žele kao da su mu rod najrođeniji, rekao im da mu se obrate za svaku pomoć koja im je potrebna. Ispao je čovek. Bravo Rambo!

Kada već pominjem Petkovića, da kažem i da sam danas išao na Marakanu isključivo zbog njega. On nije trenutno u Brazilu, ali sam išao da vidim muzej u kojem su ugravirani otisci fudbalskih legendi koje Brazilci cene. Mala je to grupa fudbalera, a među njima su Pele, Euzebio, Ronaldo, Kaka… I Rambo. Ponosan što je neki Srbin našao mesto među takvim velikanima, rešio sam da to mesto obiđem i fotografišem, ali sam naišao na katanac. Po odluci FIFA, muzej je zatvoren tokom Mundijala?! Muzej fudbala ne radi tokom Svetskog prvenstva u fudbalu!? Bravo FIFA! Genijalna ideja! Kao i ona da je na plaži dozvoljeno sve i svašta, ali nije lopta. Ipak, šta očekivati od organizacije koju vodi Sep Blater. To je kao da roštiljdžija upravlja avio-kompanijom.

Dosadna kiša je oterala i navijače i turiste oko Marakane, pa je sve izgledalo sivo i sumorno. Ipak, uspeo sam da vidim i nešto zanimljivo. Pravu Marakanu. I nemojte odmah da mislite da je nešto na račun naše Marakane u Beogradu. Ni ova u Riju, ni naša zapravo nisu stadioni koji se zovu Marakana. Ona naša je stadion FK Crvena zvezda, a ova u Riju zvanično nosi ime Stadion Mario Filjo po legendarnom brazilskom sportskom novinaru. A šta je onda zapravo Marakana? Potok! Rečica koja protiče pored stadiona se zove Marakana i po njoj su navijači i nadenuli legendarno ime brazilskom hramu fudbala. Čak ne liči ni na rečicu, već na neki kanalizacioni odvod. Prilično razočaravajući prizor za reč koja je asocijacija na fudbalsku svetinju. Kad već nisam video Rambova stopala, jesam originalnu Marakanu. Inače, u Brazilu se mnogo polemike vodi o pripremljenosti stadiona Marakana za Mundijal. Čoporativni upad Čileanaca u medija centar je samo razotkrio sve propuste u organizaciji. Priča se i o montažnim stepenicama koje se uvijaju pod nogama hiljada navijača i ljudi se samo mole da ne dođe neke veće tragedije.

Kakvo je obezbeđenje najbolje govori to što sam tražeći muzej lutao po stadionu, a da me niiko nije zaustavio i završio sam prvo u VIP salonu koji je bio prazan, ali sam video gde "face" borave tokom utakmice. Potpuno neometan sam došao i do samog terena Marakane. Nema nikoga da mi stane na put. Tako sam lutao po hodnicima desno-levo, gore-dole i samo mi je žao što nisam našao gde su svlačionice da malo virnem i u njih.

Od kiše se juče nije moglo više. Plus je dosadu upotpunio nacionalni praznik zbog kojeg skoro ništa nije radilo.

Valjda se kiša ispadala. Rio bez sunca nije onaj grad iz snova.

(Foto: Aleksandar Gligorić, MOZZART Sport)