MOZZART ANALIZA: Terziću, čuj, i veći mangupi su polomili zube na Zvezdi!

Kreativni muzičar Antonije Pušić, poznatiji u narodu kao Rambo Amadeus, tvorac mnogih poznatih hitova svojevremeno je ispalio rečenicu koju bi aktuleni prvi čovek Crvene zvezde Zvezdan Terzić morao dobro, ali baš dobro da analizira. U jednom od svojih brojni intervjua Antonije Pušić je za brojne ambiciozne tipove u našem okruženju imao kratku poruku: „Pod  kojim uglom letiš u nebesa, pod istim te čeka hladna Trebjesa“.

Zaista, čak i osvedočeni „hejteri“, oni koji u svemu vide nešto loše, ne mogu da nađu način da oblate budućeg predsednika crveno-belih Svetozara Mijailovića. Miran i pitom čovek koji dugo egzistira u Ljutice Bogdana je jedan od onih funkcionera koji dele sudbinu ovog naroda. Na Marakanu dolazi autobusom broj 59, operisan od nepotrebnog glamura, uvek je voleo da bude u debeloj hladovini klupskih legendi i da iz senke čini dobre stvari za klub. Takav Zvezdin vojnik, bez mrlje u karijeri, i koji nije bahato pričao o svojim zaslugama posle antologijskih uspeha, prihvatio se sizifovskog posla da izbombardovanog velikana sa Marakane izvuče iz finansijskog i organizacionog gliba.

Tako bi trebalo da bude u praksi, ali jasno je da će gotovo kompletna vlast biti u rukama Zvezdana Terzića. Da ne budemo grubi pa da kažemo kako će dobri Toza biti samo lutka u rukama aktuelnog generalnog sekretara koji bi po novoj sistematizaciji imati funkciju - generalnog direktora. Nekadašnji predsednik FSS ima tu, sasvim legitimnu, crtu u karakteru da bude u centru pažnje, da bude funkcioner oko koga se vrti kompletno funkcionisanje kluba. Elem, ima onih koji tvrde da bez Terzićevog amina u OFK Beogradu ostali čelnici tog kluba nisu smeli (ili i dalje ne smeju) da pomere stolicu ili ugase sijalicu. Delegiran u junu u pojedinim moćnim kabinetima kao neko ko je preko potreban Crvenoj zvezdi, Zvezdan Terzić očigledno želi da sistem funkcionisanja sa Stare Karaburme implementira u i na novom radnom mestu.

Opet je sve to legitimno, čak se može poistoveti sa ludom hrabrošću, ali pre nego što počne sa konkretnim delima Terzić bi morao da zna da su mnogo veći „mangupi“ od njega, ljudi iz kojih su stajali ili milioni ili moćni politički činovnici koji su isto iz drugog ili trećeg plana voleli da donose strateške odluke, polomili zube na Crvenoj zvezdi. A zatim etiketirani u javnosti kao nesposobni, nedostojni tako velikih izazova i svetle tradicije Crvene zvezde.

Baš u novijoj istoriji, kada su počele teške godine garnirane sušom trofeja i organizacinim haosom, na Marakani se odomaćio termin - siva eminencija kluba. Za vreme predsednikovanja Toplice Spasojevića i Dobrivoje Tanasijevića, alijas Dan Tane, ta nezahvalna strateške pozicija pripadala je Marku Miškoviću i njegovom bliskom prijatelju, poznatom cronogorskom biznismenu Dragiju Mićoviću. Ishod je dobro poznat: zajedno sa Tanasijevićem tandem koji je vedrio i oblačio u Ljutice Bogdana, beskrupulozno kadrirao i želeo o svemu da se pita, napustio je za sva vremena Crvenu zvezdu. Sin vlasnika Delte dolazio je kasnije na utakmice Crvene zvezde, pratio ih kamufliran sa istočne tribine, pokazivao na druge načine ljubav prema klubu. Ali - džaba. Davno je etiketiran kao jedan od najzaslužnijih za finansijsku propast nekadašnjeg šampiona Evrope, a mnogi kasniji rukovodioci Crvene zvezde svoje populističke govore bazirali su na tome kako su ljudi iz senke, koji su se razmahali u Spasojevićevom i Tanasijevićevom mandatu, želeli da unište a potom po bagatelnoj ceni kupe Crvenu zvezdu.

Verovalo se da će dolaskom Vladana Lukića na Marakanu, čoveka koji je odrastao u Crvenoj zvezdi, ponovo biti uspostavljena hijerarhija kakva priliči velikom klubu. Verovalo se da će predsednik zaista biti - predsednik, da će se od njegove pojave svima na stadionu tresti gaće. Nekadašnji sjajni centarfor oštrim rečima želeo je sebe da predstavi kao autoritativnog predsednika, ali ga je uvek pratila senka Gorana Vesića. Majstor političkih igara bio je u Lukićevo vreme čovek čija reč se mnogo poštovala u Crvenoj zvezdi. Koristio je svoje kontakte kako bi klubu olakšao život, rukovodio napadima na večitog rivala i Tomislava Karadžića, ali je i on kao čovek iz senke na neslavan način završio epizodu na Marakani (mada ima onih koji tvrde da je Vesić jaka podrška i aktulenim čelnicima).

Dva prethodna pasusa Zvezdan Terzić trebalo bi dobro da iščita, i da se priseti svojih reči iz intervjuu datom MOZZART Sportu:
„Živimo u prostoru  gde nijedna priča nema srećan kraj. A ja sam već preživeo „američki san“, rekao je tada Zvezdan Terzić.

Nekadašnji prvi čovek Saveza i OFK Beograda za sebe misli da je na srpskom fudbalskom horizontu-unikatni funkcioner. Hvali se svojim znajem, podatkom da je u četvrtoj deceniji života bio blizu ulaska u Izvršni komitet UEFA. Istina je da iza njega stoje rezultati, da je reformisao Savez i inicirao promene koje su Tomislavu Karadžiću poslužile da pokupi kajmak. Međutim, despotski sistem vlasti, po principu o svemu odlučujem ja i samo ja, nije se pokazao delotvornim u Crvenoj zvezdi. Suviše je to velika i crvljiva jabuka da bi Terzić smeo sam da je zagzire. Posebno, što mnogi već u njemu vide srpsku verziju Zdravka Mamića, čoveka koji je Zvezdu otuđiti od naroda i od nje napraviti klub bez identiteta.

Umesto zaključka dovoljan je i naslov ovog teksta: „Terziću, čuj, i mnogo veći mangupi od tebe su polomili zube na Crvenoj zvezdi.”

(Foto Star Sport)