Mnogo tenzije, malo fudbala i više razloga za radost Partizana

Praznik fudbala koji to više i definitivno nije! Večiti derbi Crvene zvezde i Partizana, 148. po redu, ostaće upamćen po divljanju navijača oba kluba zbog čega je početak kasnio 42. minuta. A na samom terenu nije bilo mnogo toga za videti, pošto su i Nenad Lalatović i Zoran Milinković izveli defanzivnije postave sa osnovnim ciljem da – ne izgube. Milinković doduše ima opravdanje u plasmanu na tabeli koji je i posle okršaja sa ljutim komšijama sa druge strane Topčiderskog brda ostao saveznik crno-belih, pošto su Saša Ilić i družina uspeli da bez većih problema izađu na kraj sa jalovim naletima protivnika pod imperativom pobede – 0:0.

Partizan je  štaviše većim delom meča bio bolji tim na terenu, pa može da bude i nezadovoljan što poslednji zvižduk odličnog sudije Milorada Mažića nije dočekao sa sva tri boda u džepu. Učinio je 90 odsto onoga što je trebalo za takav podvig, ali je škripalo u samoj završnici.... I kada je još u prvom poluvremenu Saša Ilić spojio sa golom potpuno zaboravljenog Stefana Babovića samo da bi ovaj sa šest metara tukao pored gola. I kada je u nastavku Predrag Rajković posle brze kontre Petra Grbića fenomenalnom reakcijom zaustavio pokušaj Darka Brašanca. I kada je samo minut kasnije šut Gregora Balažica posle potpune konfuzije u odbrani crveno-belih Miloš Cvetković zaustavio na gol liniji.

Sa druge strane, domaći će žaliti za bojažljivim pokušajem neprimetnog Džoša Parkera glavom sa peterca, te kasnijim pokušajem Luke Jovića i odbranom opreznog Živka Živkovića... Ali možda još više na svemu onome što se dešavalo mnogo pre današnje utakmice, pa možda i pre početka sezone, a koje je za posledicu imalo selektiranje ekipe - čast izuzecima poput Rajkovića, Danka Lazovića i mlađih igrača čije vreme još nije - nedostojne nekih ranijih crveno-belih generacija koje su i proslavile ime Zvezde.

Vezni red Partizana je naime sve vreme vukao konce igre, rasparao Zvezdine linije i čitav sat protivnika držao daleko od gola. A Zvezda je morala da da gol. Na terenu je izgledalo da nije svesna tog imperativa. Niti sposobna da takav iznese takav teret na leđima. Tek u poslednjih pola sata, kada je Lalatović u igru uveo Mihaila Ristića, nešto se pomerilo s mrtve tačke, ali je i dalje sve to bilo neubedljivo. Tenzija je već okovala domaće. I ono malo elana koji se nazirao samo u naznakama iščezlo je.  Juriš je morao da počne mnogo ranije. Možda već od prvog minuta.

Milinković je znao šta mu je činiti, njegova ekipa takođe i taj se plan video u svakom kontaktu sa loptom. Te odlučnosti, ma koliko ona daleko bila od energije prisutne u igrama velikih evropskih timova, jednostavno nije bilo u potezima Crvene zvezde. Niti kvaliteta da se dobije najbitnija utakmica u ratu za pehar. Niti drskosti da se makar napadne.

CRVENA ZVEZDA – PARTIZAN 0:0

Stadion: Rajko Mitić;
Gledalaca: 44.120;
Sudija: Milorad Mažić;

Crvena zvezda (4-1-4-1): Rajković - Cvetković, Pavićević, Jovanović, Anđelković - Kovačević - Lazović, Stojanović (od 66’ Ristić), Katai, Jović (od 92’ Orlandić) – Parker (od 82’ Bosančić);

Partizan (4-2-3-1): Ž. Živković - Bandalovski, Balažic, B. Ilić - Volkov - Drinčić, Brašanac (od 88’ Brašanac) - A. Živković, Babović, S. Ilić (od 73’ Šaponjić), Grbić (od 93’ Ninković).

(FOTO: Star Sport)