MIslio sam da je Saša prznica, a on - gromada

                  (OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA MOZZART SPORTA IZ PORTOROŽA)

Za celu jesen samo 87 minuta. Malo za igrača plemenitog fudbalskog kova. I za jednog od najboljih pojedinaca niškog Radničkog minule sezone. Onda je Petar Đuričković počeo utakmicu protiv Kopra i verovatno u sebi prozborio.
"Mogu ja i ovako".

Možda i upitao Uroša Đurđevića: "Čoveče, što si se raspucao?", jer usled het-trika golgetera njegova partija je bačena u drugi plan. A bila je dobra - ne samo zbog pogotka za 1:0 - nego što ga je bilo svuda po terenu i što, ako bi se posmatrala samo ta provera, zaslužuje bolji status od činjenice da je u drugom delu 2016. odigrao svega 87 minuta.
"One minute koje sam dobio - iskorisito sam. Verujem da je to bilo u redu, iako nisam igrao mnogo. Svakom igraču je potreban kontinuitet, da veže četiri-pet utakmica, tek onda da se sudi o njegovom učinku. Što bi se verovatno i desilo da smo prošli Zalglebje i učešćem u Evropi doveli stručni štab u poziciju da nas više rotira", smatra Đuričković.

Ovako, 25-godišnjak iz Prištine postao je žrtva strahovite konkurencije, jer na pozicijama desnokrilnog veziste ili polušpica - što je igrao protiv Kopra - Partizan ima Alena Stevanovića, Marka Jankovića i čak petoricu fudbalera u napadu.
"Utakmica protiv Kopra mi je bila prva na kojoj sam bio starter, ne računajući testove s Zemunom, jesenas. Dejstvovao sam iza napadača, što je pozicija na kojoj sam se najčešće snalazio u Radničkom. To mi je, zapravo, primarno mestu u ekipi, mislim da tu mogu najviše da pružim, samo kad bih igrao češće".

Interesantno da ga je u toj ulozi "lansirao" Dušan Kljajić, pre sedam godina. Još je zanimljivije da je reč o ocu Filipa Kljajića, sadašnje Partizanove "jedinice", tada u ulozi šefa stručnog štaba Sopota.
"Veliki uticaj na razvoj moje karijere je imao Dušan Kljajić. Dve sezone mi je bio trener u Sopotu, on mi je 'namestio' glavu, smirio me, usmerio na pravi put. Kasnije su bitne uloge imali Dejan Đurđević u Kragujevcu i Milan Rastavac u Nišu, ali Kljajin tata mi je toliko pomogao i u vanfudbalskim stvarima da sam mu večno zahvalan".

Konkretno:
"Ranije sam bio temperamentniji, a pod njegovim uticajem sam se smirio. Bio sam velika prznica, može se reći kao Nikola Džigi Ninković dok je igrao u Partizanu, ali... To prolazi s godinama. Kako kod Džigija, tako i kod mene. Da je drugačije, ne bih dogurao do Humske".

S druge strane, sportski direktor crno-belih Ivica Iliev reče "tehnilki je odličan, ali mu nedostaje malo inicijative, fudbalskog bezobrazluka".
"Saša Marjanović i ja smo bili među boljim pojedincima u Radničkom, stvorili smo autoritet igrama na terenu. Za to je potrebno vreme, kako bih sebi dao za pravo da dobacim nešto saigraču. Naravno, konstruktivno".

Na pitanje ko je najbolji igrač Partizana, Petar Đuričković je - očekivano - sublimirao fudbalske i ljudske kvalitetne jednog čoveka.
"Saša Ilić je najbolji. Neprevaziđen. Čovek koji zna najviše fudbala u Srbiji. I šire. E, sad: kad sam dolazio pitao sam se kako će nas prihvatiti, kako će izgledati susret s njim, kakav je kao osoba. Totalno sam drugačiju sliku stekao u periodu kad smo vojevali na terenu, tad sam mislio da je prznica, da svima prigovara, ali se ispostavilo da je - gromada! Ma ljudina. I tačka", dodao je ofanzivni vezista Parnog valjka.

Stvarno - tačka.

NIKO U ZVEZDI NIJE REKAO "NISI ZA NAS", SÂM SAM OTIŠAO

Petar Đuričković je rođen u Prištini, odrastao u Nišu, a počeci fudbalske karijere vezani su mu za Crvenu zvezdu. Najpre je igrao za filijalu Sopot (2009-2011), potom bio član kluba sa Marakane, ali je slat na pozajmice u kragujevački i niški Radnički, tako da je 2015. raskinuo ugovor sa crveno-belima.
"Niko mi konktetno nije rekao 'nisi za nas', ali sam na osnovu svog statusa video da žele da raskinem ugovor. To sam učinio. I ne kajem se. Štaviše, drago mi je što sam u ovakvon klubu, koji ima odličnu atmosferu i stremi ka trofejima", kaže Đuričković.

Piše: Aleksandar Joksić

Foto (fkpartizan, Starsport)