Milošević je predsednik, vlast u Partizanu ostaje na drugoj strani: Da li je na pomolu novo “sveto trojstvo“ u Humskoj?

Legende, vratite se. Kad god bi poslednjih godina zaškripalo, bilo na terenu, po pravilu odmah zatim i u kancelarijama, zavapili bi Grobari za bivšim asovima, poželeli da nekog od njih vide na klupi i(li) fotelji. Ako se gleda papir želje će im konačno biti ispunjene.

Savo Milošević dolazi za predsednika, Ivan Tomić za trenera, Ivica Iliev je već sportski direktor. "Sveto trojstvo" za novi Partizan.

Reklo bi se – moćno. Kad bi (samo) oni odlučivali.

Stvarnost je drugačija. Uloga Sava Miloševića u Partizanu će biti manje-više protokolarna, a promene koje će se napraviti tokom prelaznog perioda u funkcionisanju tek kozmetičke. Iako su se pominjale korenite, jer će suštinska vlast ostati van domašaja prvog čoveka kluba.

Nalik predsedniku u mešovitom sistemu državne vlasti, Milošević, koji dolazi iz FSS gde je bio potpredsednik i direktor reprezentativnih selekcija, na papiru će imati ovlašćenja koja tek u naznakama zadiru u srž funkcionisanja Partizana.

O tome svedoči i Statut, u Članu 48. precizirajući zaduženja predsednika. Između ostalog:
"Predstavlja klub u zemlji i inostranstvu, saziva sednice i rukovodi radom Skupštine i UO, brine o izvršavanju programa, planova, odluka i zaključaka Skupštine i UO, potpisuje akta iz nadležnosti Skupštine i UO, podnosi Skupštini godišnji izveštaj o radu kluba, koji obuhvata i njegov rad i rad UO, priprema sednice Skupštine i UO, predlaže Skupštini izbor i razrešenje članova UO, predlaže Skupštini izbor i razrešenje članova Nadzornog odbora, predlaže Upravnom odboru izbor i razrešenje potpredsednika kluba, predlaže Skupštini imenovanje i razrešenje generalnog direktora, predlaže imenovanje i razrešenje sportskog direktora, utvrđuje predloge opštih akata i odluka koje donosi UO i obavlja druge poslove određene Statutom i opštim aktima kluba".

Tako piše u Statutu. Najvažnijem aktu kluba. Istom onom u kome je funkcija predsednika Partizana pomerena u stranu onog trenutka kad je na čelo došao upravo Zoran Popović. Na Skupštini, 25. decembra prošle godine, uvedena je funkcija generalnog direktora (na njoj se trenutno nalazi Miloš Vazura) koji ima široka ovlašćenja. Uostalom član 49 je direktan:
"Generalni direktor zastupa i predstavlja klub, odgovara za zakonitost rada, finansijski je nalogodavac za realizaciju finansijskog plana, odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih, zaključuje ugovore o radu sa zaposlenima i ima u odnosu na zaposlena i radno angažovana lica u klubu položaj, odnosno ovlašćenja direktora u pravnom licu, u skladu sa zakonom predlaže osnove poslovne politike, predlaže finansijski plan i poslovne planove i programe i stara se o njihovom sprovođenju, predlaže Upravnom odboru donošenje svih odluka iz delokruga UO, osim onih za koje je Statutom utvrđeno da ih predlažu drugi organi, odnosno lica, donosi odluke o korišćenju imovine kluba, ako Statutom nije drugačije određeno, organizuje i vodi aktivnosti i poslovanje kluba, odobrava službena putovanja u zemlji, učestvuje u radu organa kluba, bez prava glasa, podnosi Skupštini i UO godišnji izveštaj o radu".

Tumačenje Statuta navodi na zaključak da je izvršna vlast u rukama generalnog direktora, a da predsednik, ipak, neće imati tako značajnu ulogu u Partizanu. Kao što je nije imao ni za vreme Popovićeve vladavine. To dalje znači da Savo Milošević, iako ima ideje za boljitak crno-belih, neće baš biti u prilici da ih sprovede dok ne dobije zeleno svetlo od ljudi koji su ga doveli, a oni su okupljeni oko Vojislava Nedića, dosadašnjeg potpredsednika i čoveka čija se reč, zajedno sa Milošem Vazurom, izuzetno ceni u Humskoj 1. Ovaj dvojac, je, kažu dobro upućeni, najzaslužniji za redovno izmirivanje finansijskih obaveza prema zaposlenima i igračima, kakvu-takvu stabilnost u funkcionisanju, korektne odnose sa poveriocima, ljudima iz drugih klubova, menadžerima,  te zbog toga uživa poštovanje i poverenje ljudi koji su u klubu.

Ovakva podela karata vratiće Partizan u vreme kad su takozvano "sveto trojstvo" činili Ivan Ćurković, Žarko Zečević i Nenad Bjeković.  Nekadašnji golman bio je predsednik, ali je stvarna vlast bila u rukama tadašnjeg generalnog sekretara koji je u društvu u to vreme sportskog direktora napravio od Parnog valjka toliko cenjen klub da je paralelno uspeo da "izbacuje" igrače, pravi novac njihovom prodajom, osvaja trofeje, čak se i plasira u Ligu šampiona.

Mogu li Milošević, Vazura i Iliev, uz asistenciju Nedića da naprave uspeh(e) slične onim s kraja devedesetih godina prošlog i prvim ovog veka?

Ako budu složni...

Pratite MOZZART i na Vajberu!

(FOTO: Star sport)