Miha sasvim privatno: Neću se buniti ako mi deca odu u katolike

Znamo kakva je fudbalska filozofija Siniše Mihajlovića, a kakav je selektor Srbije van stadiona - u detalje je ispričao u ekskluzivnom intervjuu za Naše novine. Miha je govorio o supruzi, deci, farbanju jaja, religiji, običajima, sarmi, podvarku i pici... Ma o svemu, samo ne o fudbalu.  

Gde ćete provesti uskršnje praznike, u Italiji ili Srbiji?
“Uskrs ću provesti u svojoj kući u Italiji. Supruga će kao i sve domaćice farbati jaja. Gledamo da sve bude po običajima i u skladu sa tradicijom. Moja supruga je katolikinja, pa smo obeležili i njihov Uskrs. Zanimljivo je da sam i kao dete slavio oba jer znate da mi je otac Srbin, a majka Hrvatica.“

Kako se vaša deca osećaju, kao Srbi ili Italijani, pravoslavci ili katolici?
“Deca su pola pola, oni rastu u Italiji, ali će bez dileme imati jak srpski predznak. Vaspitavam ih da budu dobri ljudi, to je najvažnije. A kad odrastu, neka sami odluče.”

Generalno gledano, ko vodi više računa o običajima, Srbi ili Italijani?
“Kada sam došao u Italiju, u to vreme su oni više vodili računa o običajima. Međutim, stvari su se sada drastično promenile. Mislim da Srbi sada više obraćaju pažnju na veru i običaje. Tokom perioda komunizma nama su branili da budemo ono što jesmo, morali smo da se krijemo kako bismo obeležavali slavu ili krstili decu. To je trajalo nekoliko decenija, ali sada stvari dolaze na svoje.”

Koja kuhinja vam je draža, srpska ili italijanska?
“To je mnogo teško pitanje jer obožavam da jedem, i ne samo to, obožavam sve da jedem. Pa i dan-danas redovno treniram samo da bih mogao da jedem i pijem koliko želim. Dugo sam u Italiji i navikao sam se na njihovu kuhinju. Naravno, uvek se uželim i srpskih specijaliteta. Ne mogu da vam dam pravi odgovor na to pitanje jer su i jedna i druga kuhinja vrlo bogate.”

Dobro, ajmo onda ovako, šta biste iz Srbije poneli u Italiju, i obrnuto, šta biste iz Italije doneli u domovinu?
“Uh... Pa iz Srbije bi mi trebao kamion kada bih želeo da ponesem sve što volim, ne znam šta prvo da kažem. Evo baš ovih dana je moja majka kod nas u poseti u Italiji, pa se sladim raznim srpskim specijalitetima. Jeli smo sarmu, podvarak, a vidim da se sprema i pasulj sa suvim rebrima. Iz Italije u Srbiju, recimo, ne bih nosio picu kao što bi možda neko očekivao jer tvrdim da je ona bolja u Srbiji. Zvuči neverovatno, ali je tako. Poneo bih pastu, moja omiljena je "matrićana", to je neka vrsta rimskog specijaliteta. Ne znam precizan recept, ali znam da se u nju stavljaju sos od paradajza, luk, slanina i nešto prilično ljuto.”

Da li je upravo hrana jedna od naših šansi da se predstavimo na najbolji mogući način i da promenimo sliku u sebi?
“Jeste, to je naša ogromna prilika, ali mislim da se ta slika svakako menja. Recimo, svi moji prijatelji su nakon boravka u Beogradu ili nekim drugim delovima Srbije bili zaista oduševljeni. Gostoprimstvom, srdačnošću, hranom, devojkama. Istina je da su nas ranije zamišljali kao neke divljake sa nožem u ustima. Svi smo borili da to promenimo, i mi koji smo živeli u inostranstvu i vi koji živite u Srbiji.”

Koje su nam najveće mane? Koju našu osobinu biste prvo promenili?
“Tvrdoglavost, to najbolje znam iz ličnog iskustva. Mora da se zna kad može, a kad ne može, kad se razmišlja srcem, a kada glavom. Često neke stvari, iako iz najbolje namere, radimo direktno na svoju štetu. To mora da se promeni, ali to je višedecenijski proces. Kažu da se pametni uče na tuđim greškama, mi idemo težim putem, učimo na svojim, međutim bitno je da ipak učimo i da se menjamo nabolje. Svako od nas pojedinačno i svi zajedno kao narod.”

Vaš prijatelj Zlatan Ibrahimović svojevremeno je istakao da mu od odlaska iz Intera najviše nedostaje ajvar vaše majke, koji ste mu donosili svake zime.
“Ha, ha... Što se mene tiče, mogu da mu šaljem ajvar i u Pariz, ali to zavisi od moje majke. Mada verujem da će ona biti raspoložena da mu napravi koliko god bude želeo. Zlatan je dobar momak i znam da voli podneblje sa kog vodi poreklo, hranu i sve ostalo.”

Beograđani, oni koji su se zatekli na licu mesta, nikada neće zaboraviti veče kada ste sa Adrijanom, Vijerijem i Dejanom Stankovićem uredno stali u red za pljeskavice kod dorćolskog "Lokija".
“Joj da. Ha, ha... Da budemo potpuno precizni, na pljeskavice je vodio Dejan Stanković. Mi smo stigli iz Italije, Deki je otvarao butik "Svit jirs". Zezali smo se po gradu, a u jednom trenutku Deki je predložio da idemo kod "Lokija". Sećam se da su ljudi bili iznenađeni kada su nas videli, ali želim da kažem da smo uredno sačekali u redu kao i svi ostali. Adrijano i Vijeri su bili oduševljeni pljeskavicama.”, prepričao je anegdotu selektor Srbije, Siniša Mihajlović u razgovoru za Naše novine.  

(FOTO: MN Press)