Mark Klatenburg - prvi put o svemu: Svađi s Mikelom, zašto se plašio Koline, jeziku guštera, Njukaslu, rasizmu i tetovažama zbog kojih ga ljudi mrze

Dugo nismo čuli ništa od Marka Klatenburga, ali kontroverzni engleski arbitar ponovo se vraća na veliku scenu i to na predstojećem Mundijalu u Rusiji. Biće jedan od članova stručnog saveta koji će voditi brigu o kontrolisanju VAR sistema.

Čovek koji je napustio Premijer ligu i Englesku kako bi se posvetio radu u Saudijskoj Arabiji, gde je postao prvi čovek sudijske komisije, kaže da nijednog trenutka ne žali što je napustio teren i posvetio se, uslovno rečeno, kancelarijskom poslu.

Osunčan, svež i vedrog lica, Klatenburg je odlučio da govori za ostrvske medije prvi put otkako je otišao u sudijsku penziju. Nije to bio samo običan razgovor, pošto je Klatenburg otvorio dušu o mnogim stvarima i kontroverzama koje su ga pratile kroz karijeru.

Zapravo, govorio je o temama na koje nije smeo ni da zucne dok je bio profesionalni sudija.
„To je jedna od stvari koje bih promenio odmah“, kaže odmah na startu Mark Klatenburg i nastavlja:
„Dozvolio bih sudijama da imaju pravo glasa, da mogu da kažu šta misle i kako se osećaju. Mnogo je teško kada radiš nešto i nemaš pravo da govoriš“.

Odmah je razjasnio neke stvari - nije čovek kakvim ga fudbalska javnost smatra.
„Ljudi kažu da sam arogantan, ali moji prijatelji i porodica znaju da nije tako. Štaviše, ja sam stidljiva osoba. Ali kada se nalazite u društvu određenih vrhunskih igrača, morate da znate kako da iznesete svoju ličnost. Mislite da bi mi tako nešto bilo dozvoljeno kod kuće? Naravno da ne“.

Priznaje, tokom karijere ispratile su ga mnoge situacije o kojima dosad nije mogao otvoreno da govori.
„Zbog toga se pojave brojne spekulacije koje više ne možete da kontrolišete. Zato hoću da odgovorim sada na neke stvari koje su se dešavale“, rekao je Klatenburg i prvo otvorio poglavlje - rasizam i slučaj Džon Obi Mikel:
„Da, tada sam bio optužen za rasizam, a Mančester junajted je savladao Čelsi rezultatom 3:2. Bilo je to pre šest godina. Sećam se da sam isključio dvojicu fudbalera Čelsija (Baneta Ivanovića zbog starta nad Ešlijem Jangom i Fernanda Toresa zbog simuliranja), tako da je atmosfera bila prilično uzavrela. Džon Obi Mikel je tada ušao u moju svlačionicu i dogodile su se stvari o kojima neću da pričam, koje bih želeo da ostavim u toj prostoriji. Ali Ramirez me je optužio da sam Mikela nazvao majmunom na terenu“.

Priznaje - nije mu tada bilo svejedno...
„Mnogo sam razmišljao o svemu. Znao sam da sam nevin, ali svi misle drugačije. Gledajte, Čelsiju je bilo potrebno mesec dana da otkrije da se nešto tako možd dogodilo, ali su sve optužbe brzo odbačene. Međutim, Brus Bak (predsednik Čelsija) nije razumeo da su sudije normalni ljudi koji žive u normalnim kućama. On je mislio da živim u dvorcu, s jakim obezbeđenjem i da svakodnevno zapravo dolazim tek onako na posao“.

Zbog toga je njegova porodica zajedno s njim prošla kroz pakao.
„Novinari su kampovali ispred moje kućima danima, sve dok se ceo slučaj nije završio. Cela priča dostigla je svetske razmere. S tim se čovek jako teško nosi. A ja nisam mogao da pričam. Prošli smo pakao, čak sam razmišljao o tome da sve napustim i odem“.

Očekivao je da će mu se Mikel izviniti zbog svega, ali to još nije dočekao. Klatenburg je oslobođen svih optužbi, a Mikel je zaradio suspenziju na tri utakmice, uz novčanu kaznu od 120.000 evra.
„Oprostio bih mu odmah, ali nisam dobio poštovanje nekoga ko je pogrešio na osnovu tuđih optužbi i posle nije smeo da mi se izvini“.

Klatenburg je dve godine kasnije doživeo da bude izbačen iz kombinacije za jednu rundu Premijer lige, pošto je otkriveno da je sam otišao na koncert pevača Edija Širana noć pre nego što se igrala utakmica koju je trebalo da sudi.
„To je jedan od načina da dobijete slobodan vikend“, nasmejao se Klatenburg.
„Cela ta priča je prenaduvana, kao i praktično sve što ima veze sa mnom“.

Godinu dana ranije Sautempton je optužio Klatenburga da je vređao Adama Lalanu, ali nikada nije pokrenut postupak protiv njega.
„Ma to su gluposti. Lalana je fin momak, bili smo u dobrim odnosima. Ja volim da razgovaram sa igračima, to je deo kontrole igre“.

Klatenburg je otkrio i ime igrača s kim je imao najviše problema tokom karijere.
„Kreg Belami! Jednom sam prišao klupi Mančester Sitija i pitao ih: 'Kako vi radite s njim tokom nedelje?' Stvarno me je zanimalo. On je igrač s kojim sam se najviše mučio. Uvek je imao spreman odgovor na sve“.

Posle svega što je proživeo u karijeri, želi da pokaže javnosti kako je to biti sudija i koliko je teško donositi velike odluke. Zato će biti deo stručnog saveta zajedno sa Rojem Kinom, Martinom O'Nilom i Slavenom Bilićem.
„Tu sam da bih pomogao kolegama da isprave svoje greške ili da kažem kako su sjajno odradili posao. Želim da pokažem narodu šta se događa u glavama sudija tokom važnih trenutaka, da im otkrijem koliko je to zapravo težak i komplikovan proces“.

Momenat kada je odlučio da bi trebalo uskoro da napusti svet arbitara i posveti se nečemu drugom dogodio se 2016. godine, posle finala Lige šampiona na San Siru. Klatenburg je tada bio glavni arbitar utakmice između Reala i Atletika, koju je Kraljevski klub dobio posle penal serije, a Englez je tada dobio savršene ocene javnosti. Ipak, u centru pažnje bilo je nešto drugo.
„Sećam se da sam uzeo telefon posle utakmice i da mi je stiglo nebrojano poruka sa mojim fotografijama kako nešto radim s jezikom. Nisam bio čak ni svestan da sam to radio. Verujem da su mi usta bila potpuno suva. Pomislio sam kako sam upravo odradio utakmicu karijere, a ja sedim i gledam sebe i video klip o 'Jeziku guštera'. To nisam mogao da ponovim, sve i da sam hteo“.

Posle te utakmice bio je nagrađen i finalom Evropskog prvenstva u Francuskoj, u kojem je Portugalija nadigrala domaćina. Njegov najveći utisak bio je legendarni sudija Pjerluiđi Kolina, koji mu je i dodelio tu veliku čast.
„On je klasa za sebe. On je proučavao fudbalsku taktiku, pre samih igrača je znao šta će odigrati u napadu. To je razlika između tako velikih ljudi i onih koji ne znaju ništa. A mnogo je onih koji ne znaju mnogo“.

Priznaje, ipak, da ga je Kolinin poziv pre samog Evropskog prvenstva uplašio.
„Kada sam video njegov broj na ekranu mog telefona - nije mi bilo svejedno. Priznajem, plašio sam se. Sećam se da me je kritikovao posle utakmice između Malmea i Atletika zato što sam nosio istu boju opreme kao i jedan od dva tima. Bio je u pravu, poneo sam se amaterski. Mislio sam da mi je karijera gotova“.

Ali sve se brzo promenilo.
„Onda se dogodio taj poziv da sudim finale i osećao sam se kao čovek od milion dolara. Pogledao sam ga i rekao mu: 'Umreću za tebe'. On me je promenio, pretvorio u sudiju najviše klase“.

Posle svega što mu se desilo te godine, od finala FA kupa, preko finala Lige šampiona do poslednjeg meča na Evropskom prvenstvu, kaže da nije imao dovoljno motivacije.
„Definitivno, sve se skupilo u jednu godinu, moja posvećenost, fizička sprema. Sve je eksplodiralo posle toga, sudio sam sve. Ostalo je bilo samo još finale Mundijala i zbog toga jedino žalim“.

Veruje da je bio blagosloven velikim stvarima u karijeri, pošto mnogi arbitri nikada ne dočekaju tako nešto.
„Zato imate sudije koji rade svoj posao i sa pedeset i kusur godina. Jednostavno zaglavite, nemate kako da izađete iz svega toga. Ja sam dobio veliku šansu i finansijski sam mogao da izdržavam svoju porodicu“.

Otkrio je i za koga je navijao pre nego što je počeo da radi, ali i koga sada voli da prati.
„Kada se sve završilo, sve se lepo posložilo, posebno nakon razgovora koji sam obavio sa suprugom. Sada bar mogu da gledam Njukasl s malo užitka, ne samo da gledam u sudije“.

Klatenburg je rođen u Konsetu, mestu u blizini Njukasla, gde je kao klinac često gledao Svrake. Čak i njihov rezervni tim.

Tokom sudijske karijere, kaže, doživeo je mnogo nelagodnosti. Jednom prilikom ga je navijač Čelsija gađao kobasicom na ulici, dobijao je mnogo pretećih poruka preko interneta, a kaže da ga je narod najviše zamrzeo onda kada je javno pokazao tetovažu na kojoj slavi tri velika finala koja je sudio 2016. godine.
„Kada si sudija - od tebe traže da budeš savršen, uzor svima. Ali, život nije takav. Ja sam samo običan radnik koji je bio srećnik što je radio nešto što voli. Te tetovaže... Ponosan sam na njih, one pokazuju sve ono zbog čega sam radio i smatram da smem da uživam u tome“.

Foto: Action Images