Mario Đurovski za MOZZART: Ne mogu baš da kažem da sam bog na Tajlandu

Uvek je, od pionirskih dana, bio pod lupom javnosti. I uvek su za njega vezivali neke kontroverze... I nije moglo da bude drugačije kada mu je otac Milko, a stric Boško Đurovski. A Mario je odrastao u beogradskom naselju Cerak, igrao fudbal najbolje od svih klinaca u školi i kraju, sakrivao loptu, „gurao“ je kuda niko nije mogao... Prošao je kroz Čukarički, Crvenu zvezdu, OFK Mladenovac, Sopot, Bežaniju, Vojvodinu, ukrajinski Donjeck... Već tri godine je fudbaler tajlandskog Muntong Junajteda iz Bangkoka, gde, bez preterivanja, uživa status fudbalskog božanstva. Iza njega je mnogo pogodaka, asistencija, a bilo je i golova iz kornera...
„Ma svega je bilo..“, potvrđuje Mario Đurovski, direktno iz Bangkoka za MOZZART sport. „Moći ću sutra da lažem svoju decu da je tata bio odličan fudbaler. Imam i snimke, a-ha-ha... Vidim, svi smo počeli da gledamo statistiku, takvo je vreme. Ranije se igrao fudbal iz zabave, i dalje toga ima negde... Ali nije loše da se na kraju sezone pogledaju i brojke“

Meni deluje, barem prema klipovima s Jutjuba, da ti i dalje igraš iz zabave.
„Pa da, igram tako, valjda ću i uvek igrati, a pored toga ide i statistika“.

Bez obzira na to, igraš kao lud. Navijači Muntonga vole te kao boga, šta je realno?
„Realno je da su tri odlične godine iza mene... Dugo se ovde nije pojavio tip igrača kakav sam ja. Imao sam na početku mnogo sreće da se uklopim u taj sistem, spontano sam ih zaludeo, raznorazne stvari su se dešavale spontano... Ne mogu baš da kažem da sam bog, to je preozbiljna reč, ali me stvarno vole. Napravili smo ozbilljnu konekciju,... Ma opšte ludilo“!

Dakle, na Tajlandu si nenormalno poštovan.
„Sigurno poštovaniji nego kod nas, ali to nije teško...“

Snimaš i reklame, pojavljuješ se u emisijama, ti si multimedijalna zvezda.
„Gazda kluba je medijski mnogo jak, drži silne televizije i novine. Doživeo sam na Tajlandu mnoge stvari kakve nikad nisam, bilo je raznih reklama, bilborda... Upao sam u grupu sa njihovim fudbalskim velikanima. Imam u klubu dve legende Tajlanda. Teško je sve to opisati, trebalo bi da dođeš ovde i vidiš kako se ja osećam, jer kada ovako pričam ljudima ispada kao da se hvalim i preterujem. Zato nisam u fazonu da govorim o tim stvarima i mojoj popularnosti. Teško je to opisati rečima, a retko ko mi dolazi, osim 20 drugara i cele familije koja je bila kod mene, a-ha-ha...“

Imaš li tu vozača?
„Nemam“.

„Pa kakva si ti onda zvezda“?
„Ne treba mi vozač! Veruj mi da bolje poznajem Bangkok nego Beograd, iako je to grad sa 15.000.000 ljudi, deset puta veći od mog rodnog grada. Od petog dana sam u kolima na ulicama Bangkoka, pa ti vidi kako se snalazim...“

"JOKANOVIĆ ME KRITIKOVAO ZBOG SKIDANJA ŠORTSA"

Ostalo je upamćeno, a sigurno se još dugo neće zaboraviti, i to na svim fudbalskim meridijanima, tvoja, do tada neviđena, proslava gola. Skinuo si šorts i stavio ga na glavu, u gaćama istrčao do tribine s navijačima, dobio drugi žuti karton i izleteo napolje. Onda si se, kao, iznenadio...
„Ispao sam glup, zaboravio sam da sam pre toga već imao žuti karton. Tada je trener mog kluba bio Slaviša Jokanović, pa sam posle vodio borbu s njim oko toga. Generalno, ne dobijam žute kartone, osim ponekad zbog skidanja dresa. Ne znam šta mi je bilo tog dana, bio sam valjda mnogo uzbuđen. Posle te utakmice sam psihički potonuo, ali je ispalo da je to bila dobra reklama za mene, ne samo na Tajlandu nego na globalnom nivou. Svi su me zvali, igrači iz Austrije, Holandije, snimak tog gola i slavlja se pojavljivalo svuda. Posle toga su i u mom klubu shvatili da je to sjajna reklama, a pa je bilo u fazonu: „Skidaj ti gaće redovno, da čuju malo i za nas“, a-ha-ha... To skidanje šortsa i slobodan udarac! Ne mogu da ti objasnim, ali svi su me znali po te dve stvari. Problem je bio što nisam znao da njihova kultura to ne dozvoljava, ali navijači su bili oduševljeni. Zabranjeno je, ali oni vole ono što je zabranjeno, kao i svi ljudi na svetu... Ma bilo je ludilo...“

Od tog dana, postao si idol navijača Muntong Junajteda.
„Naša publika je sjajna, na svakoj utakmici imamo u proseku 16.000 navijača. Navijači Muntonga su zaista najbolji, idu i na gostovanja. Oni su kombinacija mladih i starih, ima i baba sa unucima, pevaju tokom cele utakmice. Vole malo više da popiju, to im je u prirodu, ali sada su se smirili. Dogodio se prošle godine incident na jednoj našoj utakmici, bilo je i povređenih, pa pokušavaju tu nešto da promene... Međutim, atmosfera je fenomenalna! Najbolje su te dve utakmice s najvećim rivalom za titulu, ta dva derbija godišnje. Dešavalo se da kada igramo derbi najmanje pet hiljada ljudi ostane ispred stadiona i gleda utakmicu na video-bimu. Mnogo je dobro i što su stadioni bez atletskih staza, pa je ambijent neverovatan“.

Kako izgleda tvoj radni dan u Bangkoku?
„Standardno, kuća-posao, sa ubačenim detaljima. Ovde ima dosta naših ljudi, naših igrača u drugim klubovima, a i nekih momaka s kojima sam igrao. Viđamo se i dobro se organizujemo. Važno je da imam jedan trening dnevno, pa sve stižem. Hvala Bogu da je cele godine leto, ne može da se trenira dva puta, ali dosta mi je u Srbiji bilo treninga i trčanja, pa priprema... Treninzi su naporni, ali se dosta i odmaram. Kvalitet života je stvarno fantastičan. Šorts i japanke po ceo dan. Dva i po sata vožnje su udaljeni Pataja, Huahin, to su mesta gde možeš da se opustiš i okupaš. Ide se na vikend, čeka se neka veća pauza da se ode do Puketa, Kosamuija... Inače, Bangkok je prošle godine bio najposećeniji grad na svetu. Turisti ovde masovno dolaze, stvarno je ludnica. Možeš da biraš – provod ili miran život. Ima svega! Mogu samo da poručim čitaocima muškog roda da nikako neće pogrešiti ako dođu u Bangkok. Solo naravno, solo na medeni mesec, a-ha-ha...“

"I DALJE NE ZNAM ZA KOGA MILKO NAVIJA"

Kada se priča o ovoj egzotičnoj zemlji, naše ljude najviše zanima noćni život i devojke na Tajlandu.
„Najbolje se provode ljudi stariji od 50 godina. Oni su bogovi, žive ovde na visokoj nozi, njih najviše možeš da vidiš na ulici sa po sedam-osam Tajlanđanki, a šta se posle dešava, to niko ne zna... Ono što me najviše nervira kada se priča o Tajlandu jesu upravo noćni život i prostitucija, jer se priča svodi samo na to. Te stvari ovde jesu masovne, sve zavisi gde čovek ide, u koje kvartove i ulice, šta želi... A prostitucije ima svuda po svetu, samo nije tako uočljiva. Naši ljudi uglavnom vole to da komentarišu, a nikad nisu ni bili na Tajlandu. I niko ne zna da ovde ima mnogo kulturnih događaja, koncerata, da dolaze svi svetski di-džejevi, sve svetske zvezde...“

Dobro, a gde je najbolje?
„Ako pričamo o noćnom životu, izdvaja se Pataja. U Bangkoku je odlično, ali Pataja važi za najluđe mesto za noćni život na Tajlandu. Ima dosta Rusa, i ovde su se naselili, ima mnogo dobrih noćnih klubova, naravno i prostitucije... Ko dođe na Tajland, obavezno treba da ode na Pingpong šou! To je obavezno, devojke prave čuda same sa sobom. Uhvatite lepšu polovinu, ne morate tamo sami, a kad posle Pingpong šoua izađete napolje bez teksta, javite mi se da mi kažete kako je bilo... Dakle, treba otići na Puket, Kosamui, videti plaže, uživati, obići hramove koji su neverovatni, videti šta znači kralj za Tajlanđane... I još nešto – mnogo mi se sviđa i njihov pozdrav sa dve ruke. Muka mi je od rukovanja, svi se po svetu nešto lažno rukuju, a Tajlanđani sklope dlanove i samo se poklone“.

Šta radi otac Milko, legenda fudbala u staroj Jugoslaviji? Neki zvezdaši još pamte kako ih je ujeo za srce kada je prešao u Partizan?
„Za njega se ni dan-danas ne zna za koga navija, čas za jedne, čas za druge... Niko ne može da ga provali, i dalje je u tom fazonu... Šalim se... Milko je u Mariboru, živi miran život. Bio je trener Maribora i još nekoliko klubova, ali sada je van fudbala, mada se stalno pominje ta Holandija i Groningen... „

Piše: Srđan Jovanović