Mandarić otkrio: Cvele zove zbog Piksija i kaže - pomagaj, ne radi niška pruga! A hteli su i Zeka i Ćurković da dođem u Humsku

Svetski, a naš! Milan Mandarić prošao je razne fudbalske meridijane, svuda ga pamte do dobrom, ali teško da će odlučiti da investira u srpski fudbal. I ima dobre razloge za to. Vodio je klubove u SAD, Belgiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji i sada Sloveniji, a u razgovoru za televiziju Arena sport otkrio je i neke od detalja kako je svojevremeno ipak bio uključen u srpski klupski fudbal.
“Cvele me zvao nekoliko puta - ’Milanče, niška pruga nije proradila, šta da radimo?’ Pa smo napravili da proradi i doveli Piksija. Baš smo razgovarali pre par dana. To su bili lepi dani. U Partizan sam isto imao šansu da dođem preko Ćurkovića i Zečevića, zvali su me. Ali, iskreno, iako imam veliko poštovanje za te klubove sa neopisivom tradicijom, nisam tamo video sebe. A ako ne mogu da napravim veliku razliku, ne bi želeo da razočaram ljude koji bi me doveli“, rekao je Mandarić u intervjuu za televiziju Arena sport.

Šta je potrebno da se promeni da bi uopšte razmišljao o mogućnosti dolaska u srpski fudbal.
“Trebalo bi da se uvede red u te klubove. Bilo je nereda i u Engleskoj jedno vreme više nego ide, a sada ljudi sede pored terena. Ne kažem, doduše, ni da bi se sigurno vratio ako se to desi. Ali, iako su Zvezda i Partizan velika imena, ta imena gube na vrednosti sa nekim stvarima koje se dešavaju oko klubova.“

Iako poštuje večite, njegov omiljeni klub sa ovih prostora nije iz Beograda.
“Odrastao sam u Novom Sadu, Vojvodina je za sve nas Novosađane uvek bila... Ona mi je u duši. A između Zvezde i Partizana bi mi bilo jako teško da biram. Na primer, Marko Nikolić je moj veliki prijatelj koga neobično cenim... A, recimo pokojni Miroslav Pavlović Pavika iz Zvezde je bio moj takođe veliki prijatelj. Bio je jedno vreme i u Americi kod mene. Kad bih legao na krevet, da je jedan klub sa jedne, a adrugi sa druge stane, ne bi smeo da se okrenem, oči bi mi bile na plafonu verovatno.“

Objasnio je Mandarić i kako je doneo odluku da investira u slovenački fudbal.
“Nekadašnji igrač Portsmuta Mladen Rudonja me je svojevremeno doveo u Kopar da me upozna sa gradonačelnikom, da vidimo da li mogu da pomognem. Onda sam napravio veliki posao sa Ljubljanskom bankom, pa sam hteo od toga hteo da investiram. Kad sam završio sa Engleskom, hteo sa da se vratim na ove prostore. Slovenija bila deo Jugoslavije. Ja nikada nisam bio ni Srbin, ni Hrvat već Jugosloven. Olimpija dugo ništa nije osvojila i za mene je to bio projekat vredan izazova.“

On smatra da bi regionalna liga u velikoj meri pomogla da fudbal na prostoru bivše Jugoslavije stane na noge. O tome je razgovarao i sa predsednikom UEFA Aleksandrom Čeferinom.

Evocirao je Mandarić uspomene i na vreme kada je bio vlasnik klubova u Engleskoj. Tamo je vodio Portsmut, Lester i Šefild Vensdej.
“U Portsmutu su u to vreme imali niski standard. Zarade 200 funti nedeljno, 100 daju za hleb i mleko koje stave deci na sto, a drugih 100 za svoj voljeni klub. Žao mi je samo što Portsmut nisam ostavio  u boljim rukama.“

A u Portsmutu je svojevremeno igrao i Robert Prosinečki o kojem Mandarić i danas govori u superlativima i sa kojim je veliki prijatelj.
“Robi je poseban, ne samo kao igrač, već kao čovek. Sećam se, jednom sam sa tadašnim trenerom Harijem Rednapom došao na trening. Vidim pomoćnik viče Robiju da ukliza, a ovaj mu kaže - jel si ti normalan, Prosinečki da uklizava. Robi je bio profesionalac na terenu, a van terena pravi drugar. I danas se čujemo.“

I za kraj, priča o Lesteru, neočekivanom šampionu Engleske iz prošle godine.
“Većinu ljudi u stručnom štabu sam ja doveo u Lester, učestvovao sam u tome. Lepo je biti deo ove priče, to sam i započeo, a srećan sam i zbog sadašnjeg vlasnika Lestera, jer je dobio mnogo više nazad nego što je investirao“, zaključio je Mandarić.

(FOTO: Action Images)