Lukaš Pjasentin za MOZZART: Portugalska liga nije mnogo kvalitetnija od srpske!

Kao što je njegov klub jedno od najprijatnijih iznenađenja u sezoni koja se bliži kraju, tako je i štoper Čukaričkog Lukaš Pjasentin jedno od igračkih otkrovenja aktuelnog prvenstva. Između Brđana i ispunjenja njihovog velikog sna - plasmana u Evropu - stoje još tri utakmice: gostovanja Novom Pazaru i Partizanu, odnosno duel sa niškim Radničkim pred svojim navijačima, a visoki 28-godišnjak veruje da on i saigrači mogu da uđu u istorju Čuke.

Osim o tome čemu se nada do kraja šampionata, Brazilac koji je na Banovo brdo stigao iz portugalskog drugoligaša Uniao de Madeire pričao je za MOZZART Sport kako se odlučio za Srbiju i šta mu se ovde najviše dopada.
"Dok sam nastupao za Madeiru trener mi je bio srpski stručnjak Predrag Jokanović koji mi je pomogao da se odlučim da prihvatim ponudu Čukaričkog. Priznajem da do tada nisam znao ništa o Čukaričkom, ni kako je igrao u prethodnoj sezoni, ni kakve su mu ambicije, ali on mi je dao veliki broj informacija o klubu. Zato sam odlučio da dođem u Beograd, da sam vidim klub i razgovaram sa njegovim čelnicima. Dopalo mi se ono šta sam video i čuo na Banovom brdu, zaključio sam da će dolazak u Srbiju za mene predstavljati korak napred, zbog čega sam odbio ponude koje sam imao od nekih portugalskih klubova i ni u jednom trenutku se nisam pokajao - počeo je priču momak koji je fudbalom počeo da se bavi sa četiri godine i koji je do dvanaeste uporedo trenirao i futsal i ovaj „veliki“."

Pobrao si dosta simpatija ovdašnjih ljubitelja fudbala. Kako reaguješ na pohvale?
"Odgovara mi način na koji igra Čukarički, pa mogu da prikažem dobre partije. Razumem šta trener želi od mene i saigrači mi zaista puno pomažu. Kada sam dolazio, moj prethodni trener Žoka (Jokanović, prim. aut.) bio je uveren da će se moj stil igre dobro uklopiti u ovaj koji se gaji u Srbiji. Zato me je i savetovao da dođem. Inače, hvala onima koji smatraju da sam odigrao dobro u ovoj sezoni, ali mislim da mogu još bolje i nadam se da ću to pokazati u narednim godinama."

Igraš na veoma važnoj poziciji u timu. Da li ti je teško zbog toga što ne govoriš srpski, pošto je za dobro funkcionisanje odbrane presudno razumevanje između golmana i defanzivaca?
"Slažem se da je to izuzetno bitno, jer i najmanja greška može da dovede do pogotka rivala. Zbog toga sam se potrudio da što pre, gotovo odmah po dolasku u Čukarički, naučim što više fudbalskih termina na srpskom. Mnogo mi znači to što je Ivan Todorović igrao u Portugalu, pa zna jezik, isto važi i za Denija Pavlovića. Sa Borivojem Ristićem i Rajkom Brežančićem komuniciram na engleskom, a Đorđa Radovanovića znam još iz Madeire."

Kakva su bila tvoja očekivanja kada si dolazio?
"Kao što sam rekao, nisam mnogo znao ni o Srbiji, niti o Čukaričkom, pa nisam ni imao neka posebna očekivanja, osim onog vezanog za moje igre: da dam sve od sebe i da steknem poverenje ljudi. Međutim, već na samom startu šampionata video sam da ekipa ima zaista dosta potencijala, da je klub odlično organizovan. Počeli smo dobro i tada sam pomislio „Liga Evrope, zašto da ne?“. Mislim da imamo prava da sanjamo o tome. Kada smo počeli sezonu ljudi su verovali da ćemo se boriti za opstanak, drago mi je što smo ih demantovali. Vredno smo radili da bismo se našli na poziciji koju trenutno zauzimamo. Imamo još tri utakmice do kraja, svesni smo da nam neće biti lako, ali silno želimo u Evropu."

Koje su razlike između fudbala u Srbiji i onog u Portugalu, odnosno Brazilu?
"U Portugalu se igra pozicioni fudbal, razmenjuje se veliki broj pasova, pa nekada može da bude dosadno za gledanje. U Srbiji se pasovi izmenjuju brže, agresivnije, cela ekipa ide u napad. Što se Brazila tiče, tamo je fudbalska filozofija malo drugačija. Tamo napadač uzme loptu, napravi nekoliko driblinga, „biciklicu“ i ceo stadion bude u ekstazi. Međutim, ti napadači se ne vraćaju u odbranu, to se od njih niti traži, niti očekuje, zbog čega mnogi od njih imaju problema kada pređu u Evropu. Takođe, u Brazilu je stroga podela između defanzivnih i ofanzivnih igrača. Oni prvi ne idu u napad, ovi drugi se ne vraćaju nazad. U Evropi se očekuje da svako pomogne u svim fazama igre. Prvi koji je promenio taj pogled na defanzivce, i to značajno, bio je Roberto Karlos. Zato je i ostao upamćen kao jedan od najboljih u istoriji."

Iako si defanzivac nije ti strano da postižeš golove?
"Dok sam igrao u Portugalu postigao sam tri ili četiri gola. Ovde sam ih dao dva, ali tamo mi je bilo lakše iz dva razloga. Prvo, tamo većina ekipa igra zonu, a ne kao u Srbiji „čovek na čoveka“, što je mnogo teže. Drugo, Portugalci su uglavnom mnogo niži od mene, dok ovde svaki klub ima igrače koji su moje visine, pa ih nije lako nadskočiti."

Kako bi se Čukarički snašao u Portugalu?
"Mislim da portugalska liga nije mnogo kvalitetnija od srpske, sa izuzetkom Benfike i Porta i ove sezone Sportinga, a prošle Brage. Veliki je finansijski jaz između klubova. Najveći mogu da potroše ogroman novac na pojačanje, dok se drugi muče, što uopšte nije fer. Da Čukarički igra u Portugalu, mogao bi da se nosi sa skoro svim rivalima. Sa Portom i Benfikom bismo imali problema, ali sa ostalima ne verujem."

Za koji klub navijaš?
"Počeo sam u Atletiko Paranaenseu, pa mi je taj klub drag, mada moram da priznam da ne pratim baš previše brazilski fudbal. Volim Real Madrid i veliki sam fan Kristijana Ronalda koji je, po meni, najbolji fudbaler na svetu. U Srbiji sam iskreno zavoleo Čukarički i biće mi krivo ukoliko se ne plasiramo u Evropu, posebno zbog činjenice da smo tako blizu cilja. Ali nadam se da ćemo ipak uspeti."

Do Svetskog prvenstva u Brazilu ostalo je jo vrlo malo. Ko su glavni favoriti za titulu?
"Moja domovina je dobila organizaciju zaista velikog takmičenja i u Brazilu se puno očekuje od Mundijala. Imamo odličnu reprezentaciju koja će probati da iskoristi domaći teren i osvoji još jednu titulu prvaka sveta. Koliko znam, svi radovi se privode kraju, stadioni su nam prelepi, baš kao i gradovi koji su izabrani za domaćine. Verujem da će oni koji odu u Brazil na Svetsko prvenstvo zaista uživati. Što se tiče ostalih reprezentacija, Španci i Nemci su glavni rivali Brazilu, jer su u pitanju fenomenalne selekcije. I od Argentine se dosta očekuje, ali ipak mislim da su ove tri koje sam prve pomenuo najveći favoriti. Naravno, svim srcem ću navijati da šampion bude Brazil."

ČEST GOST U AMBASADI

Mada na Zapadu i dalje ima ljudi koji zbog različitih predrasuda zaziru od Srbije, Lukaš tvrdi da nije imao nikakav strah od toga da u Beograd dovede i porodicu, suprugu Rafaelu i četvorogodišnju kćerkicu Saru.
"Žoka i Radovanović su mi rekli sve najlepše o Srbiji, objasnili su mi da su neke loše stvari koje su se dešavale prošle odavno i da nema potrebe da brinem o bilo čemu drugom osim o fudbalu. Rafaela me podržava u svemu i kada samo joj rekao da sam dobio ponudu iz Srbije odgovorila mi je „ako je to dobro za tebe, dobro je i za nas“. Beograd joj se puno dopao, čak ima i nekoliko drugarica Brazilki koje su udate za Srbe. Pritom, ambasada Brazila u Beogradu često pravi okupljanja i proslave za sunarodnike, pa idemo kada ja nemam utakmicu, jer Rafaela još ne poznaje Beograd tako dobro da bi se sama snalazila."

LUKAŠ PREPORUČUJE: PIKANJA I FEŽOADA

Kao i mnogim drugim strancima i Lukašu se u Beogradu najviše sviđaju mentalitet stanovnika i kuhinja.
"Ljudi su nas sjajno prihvatili. Saigrači mi puno pomažu, posebno Nikola Stojiljković, zatim Ristić koji zna koja su dobra mesta za izlazak, kao i koja nisu. Istina, moram da priznam da ni supruga ni ja nismo neki ljubitelji kasnih izlazaka. Vreme najčešće provodimo u tržnim centrima, jer imaju dobre igraonice za Saru, a kada je lepo vreme po parkovima. Puno su nam se dopali Kalemegdan i Zoološki vrt. Što se kuhinje tiče, ona se malo razlikuje od brazilske. Slične su po sastojcima koji se koriste, ali se razlikuju načini pripremanja. Volim meso, ćevapčići su super! Mogao bih da zamislim sebe kako živim u Beogradu i po završetku karijere. Svoju domovinu volim, lepo mi je kada odem da posetim familiju, ali ne dopada mi se život tamo."

Koja brazilska jela bi mogao da preporučiš nama?
"Pikanju, odnosno goveđi stek, i fežoadu, jelo od pasulja koji se dugo kuva sa raznim vrstama mesa, odnosno raznim delovima praseta."