Luis Enrike na pragu Barselone, prijemni ispit u u nedelju protiv Reala!

Trebalo je da se održi u strogoj tajnosti, ali veličina Barselone jednostavno ne dozvoljava takve stvari, pa su se samo nekoliko minuta po početku sastanka u javnosti pojavile fotografije Andonija Zubizarete i Luisa Enrikea. Ma koliko obojica odbijali da potvrde šta je bila tema pregovora katalonski mediji jednoglasno javljaju da bi sadašnji trener Selte na kraju sezone trebalo da se i treći put vrati na Kamp Nou. Sada u ulozi šefa struke.

Uostalom, da je bio strpljiviji, verovatno bi takvu čast dobio još 2012. godine kada je odlazio Pep Gvardiola. Tada je upravo Enrike, a ne pokojni Tito Vilanova, kao trener B tima Barse bio projektovan u Gvardiolinog naslednika.

Ali Enrikeu se nije čekalo, a poziv Rome bio je previše primamljiv. Malo je nedostajalo da ga ambicija odvuče u ambis, pošto se u Italiji nije snašao, pa je posle samo jedne sezone na klupi Vučice napustio Romu jer nije uspeo da je dovede na evropsku scenu.

Međutim, usledila je potpuna rehabilitacija u Selti, ekipi koja je u prošloj sezoni prvoligaški status spasla tek posle pobeda u poslednja dva kola, da bi u ovom takmičarskom ciklusu pod vođstvom Enrikea zaigrala znatno bolje i opasnu zonu ostavila daleko iza sebe.

Luis Enrike očigledno zna ponešto o fudbalu, a u Barsi su to mogli da vide i kada je Gvardiolu nasledio na mestu kormilara B tima i pogurao ga do baraža za promociju (naravno, nije ga ni igrao, jer je neizvodljivo da Blaugrana ima dve ekipe u Primeri).

Povoljna okolnost je i to što 43-godišnji strateg zna kako funkcionišu stvari u klubu u kojem je kao igrač proveo punih osam sezona, a potom još tri kao trener. Energija koja ga je krasila tokom igračke karijere nije nestala ni kada je uplovio u trenerske vode, pa za Enrikea kažu da je veliki motivator, a upravo je to nedostajalo aktuelnom šefu struke Herardu Tati Martinu.

Doduše, Argentinac od samog početka nije prihvaćen na Kamp Nouu, a podrška je polako opadala s obzirom na to da u igri ekipe nisu uočene nikakve novine, da bi i potpuno iščezla posle tri uzastopna poraza od Atletika (Liga šampiona), Granade (Primera) i Reala (kup).

Već tada je bilo jasno da Martino neće izdržati u Kataloniji, a eksperiment sa strancem uverio je klupske glavešine da je bolje ponovo priliku pokušati sa nekim od sopstvenih izdanaka kakvi su bili Gvardiola i Vilanova.

Takođe, prednost Enrikea bi mogla da bude i ta što je u Selti uspeo da Rafinju, Barsinog klinca (u Vigu igraju i Nolito i Andreu Fontas, ali su oni sada pod ugovorom sa klubom iz Galicije), izbaci u prvi plan kao jednog od najuticajnijih igrača u ekipi o čemu svedoče i četiri gola i sedam asistencija. Mlađi brat Bajernovog Tijaga Alkantare još je član Barselone, pa ne bi bilo iznenađenje da naredne jeseni konačno i dočeka šansu u prvom timu.

Međutim, Enrikea će sačekati još sijaset problema, pošto Ćavi više nije u punoj snazi, krila nisu ubojita onoliko koliko su zamislili na Kamp Nouu, a ekipi nedostaje glad za pobedama, pa i fizička snaga što će se dodatno pogoršati kada na leto ode i Karles Pujol. Opšti je utisak katalonske javnosti da je Martinova ekipa previše mekana i da je to razlog što nije uspela da se, primera radi, izbori sa ratnicima iz madridskog Atletika.              

Ali opet, Martino je kritikovan od samog dolaska u španski fudbal. Luis Enrike bi mogao da bude dočekan kao bog. Pod jednim uslovom – da sledećeg vikenda na Balaidosu ne dozvoli Realu da pobedi Seltu na jedinom preostalom gostovanju u ovoj sezoni. U tom slučaju Barseloni bi pobeda nad Atletikom na koncu sezone donela titulu šampiona (naravno, ako prethodno savlada i Elče).

Desi li se to dobar deo zasluga biće pripisan baš Enrikeu, pa bi njegov put ka funkciji šefa stručnog štaba Barselone išao preko crvenog tepiha. 

(FOTO: Action Images)