Luda šuma je to...

Upoznali ste ih još proletos kada je srpski golman Uroš Golubović u ispovesti za MOZZART Sport nagovestio fenomen Ludogoreca. Srbija i Partizan su ih još bolje upoznali prošlog leta kada su Bugari raspršili sve snove kluba iz Humske da bi možda mogao po treći put da dođe do Lige šampiona.

Tokom minule jeseni i Evropa je postepeno spoznavala potencijal lude čete iz malenog Razgrada, da bi to sve na svojoj koži sinoć osetio slavni Lacio. Kad smo već kod Lacija, da dodamo i da je Ludogorec sinoć dolio benzin na požar u rimskom klubu, zbog čega ćemo već koliko narednog vikenda videti eksploziju nezadovoljstva i početak velikog rata između ultrasa i predsednika Lotita. Ali, to je neka druga priča...

U osmini finala Lige Evrope će se naći prestižni klubovi poput Napolija, Benfike, Porta, Juventusa, Totenhema... Ali i bugarska senzacija Ludgorec!

Pred letošnje okršaje sa Partizanom svi smo manje-više čuli priču o braći Domušijev (Kirilu i Georgiju) koju su u Razgradu stvorili fudbalski fenomen i pomrsili konce slavnim klubovima iz Sofije: CSKA; Levskom, Slaviji...

Dve titule u nizu, treća na putu, osmina finala Lige Evrope i preko 37.000 gledalaca (više nego što Razgrad ima stanovnika) sinoć na stadionu Vasil Levski u Sofiji su dokaz da su kontroverzna braća uspela. Pre samo tri godine, Ludogorec je debitovao u bugarskom šampionatu. Da li će ovo biti fudbalska bajka slična možda Salcburgovoj ili Šahtjorovoj (iako su to klubovi veće tradicije od Ludogoreca) ili će biti skupocena igračka koja će se raspršiti kao mehur od sapunice poput Anžija ili rumunske Uniree, pokazaće vreme...

Ali, svi ti dežurni pametnjakovići, kritičari, mapetovci kojima je Ludogorec trn u oku ne mogu da ospore jedno: Bugarska se posle 20 godina i famoznog Mundijala u SAD raduje fudbalu! Bugarski narod ide na stadiona da sa uživanjem gleda fudbal.

Od te legendarne 1994. godine, Bugari su imali dva nesupešna učešća na EP i ono brukanje Levskog u Ligi šampiona, kada je klub iz Sofije zbog Kalčopolija dobio slabašni Kjevo za konačnog rivala u kvalifikacijama (Zvezda je bila loše sreće, pa izvukla Milan), ali je u grupnoj fazi poslužio kao vreća za udaranje Barseloni, Čelsiju i Verderu.

Ludogorec je sušta suprotnost „tradicionalnim fudbalskim vrednostima“ na prostorima Balkana. „Vrednostima“, koje propagiraju spregu uprave i navijača, lopovluk po klupskim budžetima zbog kojeg na kraju niko ne odgovara. Klubove koji su idealan poligon za političare, „biznismene“ i ostale novopečene face željne slave, koje ipak ne žele da zavuku ruku u sopstveni džep.

Ludogorec nema navijačku armiju kao CSKA i Levski. Ali, možda je i bolje tako jer poslednji put kada smo čuli za navijače Levskog to je bila ona bruka koja je obišla ceo svet kada su skidali trenera na konferenciji za medije?! I dok se velikani iz Sofije bore sa sopstvenim demonima, Ludogorec je tu da osvetla obraz bugarskog fudbala. Sinoć su i navijači ostalih klubova svim srcem bili uz njih.
„Navijač sam CSKA, gledam njihove mečeve na TV, ali na stadion idem možda jednom ili dva puta godišnje. Volim  fudbal i CSKA, ali na tribinama je previše nasilja. Mečevi Ludogoreca u Evropi su nešto posebno. Zato volim da ih gledam i uživam u fudbalu“, rekao je Rojtersu sinoć Hristo Kostov, jedan od mnogobrojnih navijača ostalih klubova koji su sinoć ili na stadionu Vasil Levski da svim srcem bodre Ludogorec protiv Lacija.

O bugarskom fudbalu smo prethodnih godina slušali isključivo kroz informacije o huliganima, ubijenim predsednicima klubova iz kriminalnog miljea, korpumpiranom savezu, kojeg fudbalera je smuvala startleta Nikoleta Lozanova i ponekad o nekoj izjavi neponovljivog Hrista Stoičkova.

Ludogorec je promenio tu sliku i animirao ljude da opet dođu na stadion, uživaju u fudbalu i slave pobedu nad jednim Lacijom.
„Došao sam čak iz Burgasa (390 kilometara udaljenog od Sofije), čak sam se zbog toga posvađao i sa ženom, ali zaista sam želeo da večeras budem na stadionu. Srce mi je puno kada vidim da su se Bugari konačno ujedini oko nečega“, rekao je Rojtersu Danijel Angelov, još jedan od anketiranih navijača ispred stadiona.

Eliminacija Lacija i predstojeći dvomeč sa Valensijom su izazvali opštu euforiju u Bugarskoj. Gazda kluba Kiril Domušijev uživa u čestitkama i poručuje da se ovde neće zaustaviti.
„Plasmanom u osminu finala smo zaradili 350.000 evra. Polovinu te sume će igrači i stručni štab podeliti između sebe, uz ranije ugovorene premije. O finansijama kluba ne moraju da brinu, njihovo je da igraju. Da igraju srcem, a ne da ih motivišu pare“, rekao je Kiril Domušijev.  

Momak koji je najviše zapržio čorbu Laciju se zove Roman Bezjak. Slovenački napadač je postigao jedini gol u Rimu pre osam dana i sinoć udahnuo Ludogorecu život golom u 67. minutu za 1:2 kada je sve izgledalo kao gotovo...
„Bezjakova cena više nije prvobitnih pet miliona evra. Sada košta 10 miliona! Ispod te sume nećemo ni da razgovaramo sa zainteresovanim kupcima. A, ako nastavi da rešeta kao do sada, ta cena će na leto biti još veća“, rekao je Kiril Domušijev o momku kojem je prvu šansu u fudbalu pružio Slaviša Stojanović 2008. godine u Celju.

Kažu da ono što te ne ubije, to te ojača... Ludogorec je nepravedno eliminisan od zagrebačkog Dinama pre dve i po godine golom u 98. minutu. Ali, na greškama su učili, protiv Partizana pokazali kako se greške rivala kažnjavaju u Evropi, pa nije ni čudo što imaju karakter da se vrate u život posle primljenog gola u 13. sekundi ili kada na svom terenu gube 0:2 i 2:3 i nalaze se na ivici eliminacije.

Luda šuma je to...

Zato ni Valensiji neće biti svejedno u osmini finala, iako Slepi miševi igraju kao preporođeni posle dolaska Huana Antonija Picija. Uostalom, Valensija je poslednji klub koji sme nekoga da potceni jer ih je takav stav ove sezone koštao poraza od Elčea ili Almerije.

Ludogorec u Evropi ove sezone (ne računajući kvalifikacije) ima šest pobeda i dva remija, a u gostima su pobedili svaki meč! Zato Slepi miševi moraju dobro da paze da ne zalutaju u Ludu šumu jer tamo može svašta da ih snađe.

(FOTO: Action images)