LIVERPUL – Lagano propadanje ponosa ostrvskog fudbala

U periodu između 1973 – 1990. godine Liverpul je bio sinonim za uspeh. Pored Mančester junajteda i Seltika predstavljao je instituciju na Ostrvu. Doduše i danas je institucija, ali sinonim za uspeh sigurno nije. Kada je 1990. godine Liverpul osvojio titulu niko nije mogao ni da pretpostavi da će to biti poslednja titula Redsa do sada. Šta je krenulo naopako???

Od osnivanja Premijer lige Liverpul do sada nijednom nije bio šampion. Zlatnu eru kluba zamenio je sumoran period u senci najljućeg rivala Mančester junajteda. Nema sumnje da je tragedija na Hejselu umnogome uticala na lagan sunovrat . Posle petogodišnje zabrane igranja Evrope tim Liverpula lagano je počeo da se osipa. Doduše osvojene su titule 1986. i 1988. godine, ali to više nije bilo to. Titula 1990. godine očigledno je bila poslednji trzaj ovog engleskog velikana. Osnivanjem Premijer lige 1992. godine kreće veliki uspon Junajteda što je za fanove Liverpula bilo veoma bolno. Veliki rival je na svom kontu imao samo sedam titula dok je tim sa Enfilda u tom trenutku bio apsolutni rekorder sa 18 osvojenih titula.

Na derbiju protiv Mančestera 1994. godine navijači Liverpula su istakli jedan neobičan transparen sa porukom upućenoj Đavolima. „Dođite kad osvojite 18 pehara“, glasila je poruka. Niko tada nije ni slutio da će Junajted vrlo brzo stići i prestići Liverpul. U sezoni 2008/09 pojavio se novi transparent. Ovoga puta u režiji Crvenih Đavola: „Rekli ste nam da dođemo kad osvojimo 18 pehara. Evo došli smo“.

Bio je to težak udarac za Kop. Nema sumnje da je još teži bio 2011. godine kada je Mančester i zvanično postao klub sa najviše osvojenih titula u Engleskoj i da se,u toku pevanja himne na Kopu, pojavio još jedan transparent: „MUFC 19“. Liverpul ne samo da nije osvajao titule nego je i retko dolazio u priliku da to učini. Samo dva puta je bio vicešampion Premijeršipa (2002, 2009).

Daleko od toga da nisu osvajali trofeje, ali jednostavno  za Engleze onaj najbitniji nikako. Pod vođstvom Žerara Ulijea, u sezoni 2000/01 osvojena je tripla kruna – FA kup, Liga kup i Kup Uefa. Ovi trofeji jesu navijače učinili ponosnim, ali verovatno bi mnogi dali sve ove trofeje za još jednu titulu. Dolazak Španca Rafaela Beniteza na leto 2004. godine probudio je čežnju Redsa za titulom. Liverpul je imao sjajan tim i u vazduhu se osećalo da bi to moglo da bude to. Ali umesto titule prvaka Engleske došla je titula prvaka Evrope, i to peta po redu. Svakako velika radost  i motiv više za prozivke Kopa upućene fanovima Junajteda.

U sezoni 2008/09 vođena je velika borba za titulu sa Junajtedom koja je po ko zna koji put završena neslavno po Liverpul. Nekako od tog perioda kreće totalni sunovrat tima. Sledeće sezone zauzeto je poražavajuće sedmo mesto. Liga Šampiona je postala domen teorije. Bodove sa Enfilda uzimao je ko je stigao. Sam klub je postao prolazna stanica za igrače koji su dolazili i odlazili u kratkom vremenskom roku. Katastrofalno su rezonovali prilikom kupovina. A, posebno ih je “sahranilo” verovanje  u domaće igrače. Na poslednjih deset Ostrvljana su potrošili 175 miliona evra, a svi osim Glena Džonsona su se pokazali kao katastrofalni promašaji.

Prethodne sezone zauzeli su poražavajuće osmo mesto (najlošije rangirani u poslednjih 18 godina). I ove sezone nastavili su po starom. Igraju toplo - hladno. Trenutno su osmi na tabeli, ali ono što najviše boli navijače jesu oba poraza u sezoni protiv Junajteda i veliki zaostatak za njima od čak 24 boda.

Vreme prolazi, a Liverpul i dalje stoji. Neki novi klubovi su u modi. Mančester Siti, Čelsi i Arsenal su odavno istisnuli Liverpul iz vrha i zajedno sa Junajtedom čine “veliku četvorku”. Tu su i Totenhem i gradski rival Everton koji takođe često ostavljaju slavni klub iza sebe. Navijači su svakako očajni, ali i dalje svim srcem bodre svoj tim i nadaju se da će Liverpul ubrzo osvojiti toliko čekani trofej.

Ako ne zbog njih onda barem zbog kapitena Stivena Džerarda koji je čitavu karijeru proveo u klubu bez dizanja ovog pehara. I bilo bi stvarno šteta da takav as kao što je Džerard ode iz fudbala ne noseći ono najvrednije u fudbalskoj Engleskoj.

Piše: Mario Marić