Limitirani

Možda baš nije najprikladnije da Milorada Kosanovića stavljamo na početak teksta o Liverpulu, ali odlazeći trener Borca rastanak je obrazložio rečenicom: "Samo ekipa nije dovoljna" aludirajući na organizacioni haos u Čačku. Na Enfildu bi mogli da obrnu ovu misao: "Bez ekipe ne može". Pa čak i ako je na klupi Jirgen Klop, harizmatični Nemac koji bi mogao vrapca da ubedi da je orao. Poraz od Sevilje u finalu Lige Evrope u Bazelu ogolio je ono što smo svi već znali, ali smo odbijali da prihvatimo, posebno posle epskog preokreta protiv Borusije, uverljive pobede protiv Viljareala, nešto ranije i u susretima sa rivalima iz Mančestera. Ovaj Liverpul jednostavno je igrački limitiran.

Ima tu i Klopove krivice. Zimski prelazni rok je prespavao, verovatno želeći da se osigura da se u zemlji koja ne prašta ni najmanje greške - bar ne strancima - neće o nekoga ogrešiti. Sterilan stil igre Brendana Rodžersa preko noći je zamenio čuveni "gegenpresing" koji je karakterisao Klopovu Borusiju. Na momente se činilo da je on već usvojen na Enfildu. I možda je baš zato dobro što je Klop sačekao sa pojačanjima. Jer ti retki trenuci mogli su da kreiraju veliku iluziju. Iluziju o moćnom Liverpulu.

A on je u stvari, na evropskom nivou, sasvim prosečan tim.

Jer iako Englezi imaju pravo da se bune zbog sudijskih odluka iz prvog poluvremena meča na Sent Jakob Parku nije baš ni pravedno da evropski pehar osvoji tim koji kada juri rezultat u igru ubacuje još zelenog Divoka Origija i - Džoa Alena?! Nije pravedno da se na krov Lige Evrope popne tim bez levog beka, jer ono što Alberto Moreno igra prolazilo bi u Superligi, ali sigurno ne na ovom nivou.

Klop je za ovu sezonu izabrao haos. Iz njega ponekad izrone junaci. Nekada sve proguta. Kao sinoć Filipea Kutinja, Roberta Firmina, pa u drugom poluvremeni i previše nepredvidivog Danijela Staridža, te Emrea Džana, uz već odavno vremešnog Kolo Turea i strelca tog jednog pogotka - i samo zbog tog jednog pogotka - možda jedinog igrača sa prelaznom ocenom. I haos mora da bude kontrolisan. U suprotnom imamo izgubljena dva gola prednosti u utakmicama sa Sautemptonom, Sanderlendom i Njukaslom. U suprotnom imamo Bazel u kome se Liverpulov sistem raspao posle 18 sekundi drugog poluvremena.

Jeste i do Klopa, ali je i do toga što u ovom timu nema čoveka koji bi stao na loptu, koji bi osetio da gori, povukao ekipu nazad - umela je to i Borusija - dao joj prostora da prodiše i onda naredio novi juriš. Ovaj Liverpul nema lidera na terenu. Nema ni levog beka. Sporni su i štoperi. Sporan je i Adam Lalana. I taj neumorni radnik Džejms Milner, pa i Lukas Leiva, Džordan Henderson. Nema ovaj Liverpul ni ravnotežu u linijama. Ovaj tim uostalom nije Klopov tim. Ali Nemac barem sada zna šta mu je sve potrebno.

Baš mnogo.

Stižu Marko Grujić i Džoel Matip. čekaju se Pjotr Zjelinski, golman Loris Karijus. Bez učešća na evropskoj sceni teško će i biti primamiti na Enfild neka mnogo zvučnija imena. Ali nije to ni poenta. Nije ih Klop imao ni u Dortmundu. Nisu baš ni izabranici Unaja Emerija u Sevilji momci za kojima treneri najvećih klubova seku vene. Ali umeju. Ovaj Liverpul ne ume.

I ako postoji nešto dobro u ovom porazu - ma koliko to paradoksalno zvučalo - to je onda baš činjenica da će Redsi sledeće sezone igrati samo u Engleskoj. Sedam dana između dve utakmice mnogo znači. Pogledajte samo Lester.

Ovakav Liverpul? Liga šampiona bi ga pojela.

(FOTO: Action Images)