Leteći Čeh, skočni Gabonac i trojkaš bez jednog prsta: Partizanovi visoki stranci u 21. veku (VIDEO)

Već smo se podsetili Mekejleba, Loa, Džarelsa, Kamingsa i ostalih plejmejkera, a sada je red na pregled Partizanovih stranaca koji su nastupali na pozicijama od 2 do 5 i koji su imali veliku ulogu u osvajanju silnih trofeja u ovom veku. Namerno smo ih ovako podelili, jer je u prošlosti bilo najviše stranih pojačanja na poziciji pleja, koje se i u ovoj sezoni traži, ali bilo je i mnogih visokih igrača koji su svojim igrama osvojili crno-bela srca. Zakucavanja Veselog protiv Makabija, igre Robertsa u čuvenoj 2010. godini, moćne „rampe“ Lazmea, i lomovi obruča Gista nas obavezuju na to. Ali nije sve počelo tako divno i bajno...

Ševalije Koton, Piter Kornel, Marvin O’Konor (2000-2003)
Pioniri stranih košarkaša u Pioniru. Stranci su tada tek dobili priliku da dolaze u srpske timove, a da mogu da nastupaju u nacionalnim ligama. A svaki početak je težak. Bilo je dosta promašaja. U ovom veku prvi stranac u crno-belom dresu bio je Ševalije Koton. Nastupao je za Partizan od 2000. do 2001. i može se reći da je bio loš izbor. Isto važi i za Kornela (2001/2002) i O’Konora (2002/2003). Zanimljivo je da se Piter Kornel više proslavio u glumačkom poslu nego u ulozi košarkaša što dovoljno govori o njegovom kvalitetu. O’Konor je jedan od momaka koji se nije izborio za pravu šansu ali je bio jako simpatičan. Igrao je beka u generaciji sa mnogo češće pominjanim Frederikom Hausom. Nije ostavio dublji trag, osim čuvenih ispletenih kikica po kojima je upamćen.

Semih Erden (2004-2005)
Turčin koji govori srpski. Nastupao je za Partizan u Jadranskoj ligi i Evroligi i beležio je u proseku oko četiri poena, četiri skoka i dve asistencije po meču. Najbolji skor mu je bio protiv Efes Pilsena kada je postigao deset poena. Kada se vratio u Beograd nastupajući za Fenerbahče dobio je aplauz publike što govori da je ostavio dobar utisak. Igrao je pet sezona za Fenerbahče, pa dve godine u Efesu. Trenutno je ponovo u dresu Fenera.

Stefon Lazme (2008-2009)
Sada već postaje ozbiljno. Došao je u Srbiju iz Majami Hita. Jedini Gabonac koji je igrao i verovatno jedini koji će ikada igrati u crno-belom dresu. Neverovatna borba, skočnost, srčanost. Postao je brzo ljubimac publike, a ostaće upamćen po sjajnim zakucavanjima, blokadama, ali i sjajnom pik end rol igrom kada se odlično otvarao i lagano prikucavao koš protivnika. Posle Partizana nastupao je i za Makabi iz Tel Aviva, Panatinaikos, a trenutno je u Efesu.

Jan Veseli (2008-2011)
Svi su sretni samo je Jan Veseli! Vujošević ga je doveo iz Slovana kada je imao 19 godina. Bio je mršav, bez dobre tehnike i ne baš hrabar košarkaš. Posle tri godine Veseli je postao stah i trepet za sve u Evropi, razbijao je Makabi zakucavanjima u plej-ofu. Nastavio karijeru u NBA.  Od 2011. do 2014. igrao je za Vašington gde nije previše pokazao,a ove sezone se vratio u Fenerbahče kod Željka Obradovića što daje rezultate.  Jan je ponovo postao Leteći Čeh.

Lorens Roberts (2009-2010)
Napravio je bum kada je prešao iz Zvezde u Partizan. Svi su bili skeptični po pitanju njegovog kvaliteta ali Duško Vujošević i Dragan Todorić nisu nimalo pogrešili. Neverovatan skakač i motivator, bio je jedan od najvažnijih košarkaša te čuvene sezone kada su beogradski crno-beli dospeli na završni turnir Evrolige u Parizu. Kasnije je nastupao za Efes, Lijetuvos Ritas, i Bajern Minhen. Prošle sezone igrao je za Darušafaku.

Aleks Marić (2009-2010)
Pitanje je koliko se Marić može nazvati strancem, ali svakako zaslužuje da se nađe na ovoj listi. Australijski centar koji ima i srpski pasoš je jedan od najdominantniji centara koji su igrali u Partizanu u ovom veku. Snaga kojom je razgrtao protivničke odbrane bila je zadivljujuća. Lagano je ubacivao po 20 poena po meču. Posle Partizana otišao je u Panatinaikos, a kasnije je igrao i za Lokomotivu Kubanj i Makabi iz Tel Aviva.

Džejms Gist (2010/2011)
Prva sezona Vlada Jovanovića na klupi crno-belih bila je veoma atraktivna. Spoj Veselog i Gista pružao je NBA poteze na svakoj utakmici. Gist je pre svega neverovatan atleta, odličan u skoku ali je i te kako znao da pogodi trojku. Svoje umeće pokazao je i u Unikahi, a trenutno je u Panatinaikosu.

Nejtan Džavaj (2010-2011)
Prva asocijacija – gromada od čoveka! Igrao je solidno u Jovanovićevoj ekipi, a najviše je pravio probleme protivnicima svojim gabaritom. Problemi sa šutem su bili očigledni, a kasnije su ih nasledili oni mnogo teži. Morao je da napusti košarku na kratko zbog problema sa srcem, ali se ipak vratio da dominira pod koševima. Trenutno igra za Andoru.

Tarens Kinzi (2013-2014)
Po mišljenju mnogih poznavalaca jedan od najboljih stranaca koji je igrao u našoj košarci. Veoma harizmatičan. Krhke građe. Šut za dva iz naskoka za naslovne strane školskih udžbenika. Ulaz solidan, trojka takođe, slobodna bacanja perfektna. Odlična kontrola lopte. Otišao je na čudan način, ali bi ga Grobari verovatno vrlo rado videli ponovo u crno-belom dresu.

Davis Bertrans (2012-2014)
Kada je bio mali, motorna testera mu je odsekla domali prst na desnoj ruci dok je sekao drva sa dedom. To mu nije smetalo da postane neverovatan trojkaš, a svoje najbolje igre Letonac je pokazao upravo u Partizanu gde se afirmisao kao igrač, i koji je napustio prošle sezone kada je otišao u Laboral Kuću. Rastanak nije bio baš najlepši, ali brojne važne trojke će ostati zapisane.

Žofri  Lovernj (2012-2014)
Popularni Žo ili kako bi mu Miša Tumbas rekao  - „ Žopri“. Prvi stranac kapiten u istoriji najtrofejnijeg srpskog košarkaškog kluba, i veliki ljubimac Grobara. I po tome će biti upisan u istoriju Partizana. Ušao je na mala vrata, ali toliku želju i glad navijači crno-belih verovatno nisu videli mnogo puta. Manjak kvaliteta je tada zamenio borbom, a kasnije je mnogo unapredio unutrašnju igru i tehniku. Na oproštaju je oprostio sav dug svom klubu, i to kako je rekao ne zbog jeftine popularnosti već zbog primera drugima. Obećao je da će se jednog dana vratiti u Partizan.

Svakako, ovde treba napomenuti i igrače iz bivše Jugoslavije koje ne možemo nazvati pravim strancima a koji su neverovatno veliki trag. Nikola Peković, Đuro Ostojić, Slavko Vraneš, Predrag Drobnjak, Vlado Šćepanović, Radoslav Nesterović ...

U godini kada Partizan ima najlošiju sezonu u istoriji kluba dobro bi došao barem jedan od svih prethodno navedenih košarkaških veličina. Partizan je imao veliki broj dobrih košarkaša na početku ovog veka i njihovom zaslugom postigao velika dostignuća. Crno-beli su u 21. veku do sada osvojili 13 titula šampiona države, pet Jadranskih liga, šest kupova Radivoja Koraća, i stigli do Fajnal fora Evrolige 2010. godine.

Piše: Strahinja Klisarić

(FOTO:MN PRESS)