Legende koje su nas napustile u 2014…

ALFREDO DI STEFANO – Po mnogima najbolji fudbaler svih vremena preminuo je 7. jula u 88. godini života. Svetsku slavu stekao je noseći dres Real Madrida i uz Santijaga Bernabeua najzaslužniji je što je Kraljevski klub postao to što jeste. U karijeri je ukupno osvojio 24 trofeja (pet puta Kup šampiona) i postigao preko 800 golova na nešto više od 1.000 utakmica. Priznanje za najboljeg igrača Evrope osvajao je dva puta – 1957. i 1959. Veliku priču o čudesnoj karijeri Alfreda Di Stefana pročitajte OVDE.

EUZEBIO – Crna perla, kako su ga zvali tokom blistave karijere, preminuo je 5. januara 2014. od srčanog udara. Imao je 71 godinu. Najbolje igračke dane posvetio je Benfiki u kojoj je igrao od 1960. do 1975. Za to vreme odigrao je 301 utakmicu i postigao 317 pogodaka. Šampion Portugala bio je 11 puta, a 1962. sa Benfikom je uzeo i Kup šampiona. Predvođen Euzebijom (prvi strelac turnira sa devet pogodaka) Portugal je na SP u Engleskoj ’66 stigao do trećeg mesta. Zlatnu loptu Frans fudbala osvojio je 1965.

MARIO KOLUNJA – Imao je tu (ne)sreću da igra u najslavnije vreme Benfike. Iako je desetak godina bio jedan od najboljih vezista Evrope uglavnom je ostajao u senci svojih saigrača – Euzebija i Simoeša. Kao klasična “desetka” plenio je izvanrednom tehnikom i često genijalnim rešenjima u vidu driblinga i asistencija. Za Orlove je igrao punih 16 godina, osvojio dva Kupa šampiona i tri puta izgubio u finalu. Na 525 utakmica u dresu lisabonskog velikana postigao je 127 golova. Poput Euzebija, takođe ima bronzu sa Mundijala u Engleskoj.  

TOM FINI – Za velike zasluge u fudbalu nagrađen je titulom ser. Bio je jedan od najboljih krilnih igrača svoga vremena, ali pošto je čitavu karijeru ostao veran svom Prestonu, za 14 godina karijere nikada se nije okitio nijednom titulom?! Često se pominje kao najbolji fudbaler u istoriji bez ijednog trofeja. Za Preston je postigao preko 200 golova, a bio je i standardni član nacionalnog tima Engleske od 1946. do 1958. Jedina dva priznanja koja ima su za najboljeg igrača države 1954. i 1957. godine.

ÐULA GROŠIČ – Bio je član čuvene mađarske Lake konjice koji harala svetskim fudbalom pedesetih godina prošlog veka. Crni panter, kako su ga zvali, imao je veliki uticaj na promenu shvatanja golmanske uloge u timu. Među prvima je počeo da napušta svoj kazneni prostor i bude praktično “treći bek”. Sa Mađarskom je 1954. došao do srebrne medalje na Svetskom šampionatu u Švajcarskoj. Najveći deo igračke karijere proveo je u Honvedu i Tatabanji. Preminuo je 13. juna 2014, tako da je sada jedini preostali član zlatnog mađarskog tima Jeno Buzanski.  

BERT VILIJAMS – Imao je nadimak The Cat (Mačka), bio je standardni član engleske reprezentacije od 1949. do 1955. i legenda Vulverhemptona, za koji je u period od ’45 do ’59 odigrao više od 500 utakmica. Kada je preminuo 19. januara u 91. godini bio je najstariji bivši reprezentativac Gordog albiona.

LUIS ARAGONES – Legenda Atletiko Madrida i španskog fudbala uopšte. Tokom igračke karijere igrao je kratko u Realu, Ovijedu, Betisu i Hetafeu, da bi slavu stekao noseći dres Jorgandžija. Kao trener vodio je u četiri navrata Atletiko, Barselonu, Sevilju, Valensiju, Fenerbahče… Krunu karijere doživeo je 2008, kada je Furiji doneo titulu prvaka Evrope.

TITO VILANOVA – Iako je karijeru počeo u čuvenoj La Masiji, nije uspeo da se dokopa prvog tima Barselone, pa je igrački karijeru gradio u manjim klubovima. Pomoćni trener Barse postao je 2007, prateći Pepa Gvardiolu. Kada je 2012. preuzeo prvi tim Katalonaca smešila mu se velika karijera, osvojio je titulu, ali ubrzo je morao da se povuče zbog bolesti. Preminuo je od raka 25. aprila 2014. godine…

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

VLADIMIR BEARA – Najbolji golman na ovim prostorima. Posle remija Engleske i Jugoslavije (2:2) na Vembliju 1950. tamošnji novinari prozvali su ga Veliki Vladimir. Sa splitskim Hajdukom osvojio je tri titule, a sa Crvenom zvezdom četiri, dok nije otišao u Nemačku, gde je branio boje Alemanije i Kelna. Na Olimpijskim igrama u Helsinkiju ’52 sa Plavima je stigao do srebra. U finalnom meču protiv Mađara odbranio je penal Ferencu Puškašu…

MILAN GALIĆ – Legendarni fudbaler zrenjaninskog Proletera i Partizana važi za jednog od najboljih napadača na prostorima nekadašnje velike države. Sa crno-belima dogurao je do finala Kupa šampiona 1966, a sa nacionalnim timom osvojio zlatnu medalju na OI 1960. u Rimu i drugo mesto na Evropskom šampionatu u Francuskoj iste godine. Kao internacionalac igrao je za Standard iz Liježa i Rems. Preminuo je 13. septembra…

VUJADIN BOŠKOV – Iako je bio sjajan fudbaler (14 godina standardni prvotimac Vojvodine, igrao i za Sampdoriju) Vujke se u legendu upisao kao trener. Vodio je neke od najvećih klubova Evrope, osvajao titule, kupove, a malo mu je nedostajalo i da se okiti “ušatim” 1992, kada je njegova Sampa izgubila finale od Barselone. Bio je i trener Real Madrida, Fejenorda, Saragose, Sportinga iz Hihona, Rome, Napolija...kao i selektor Jugoslavije. Čuvene su njegove izjave koje se i danas citiraju. Priču o Vujadinu Boškovu možete pronaći OVDE.

ANTE ŽANETIĆ – Popularni Luli bio je član nacionalnog tima Jugoslavije koji je 1960. osvojio zlato na Olimpijskim igrama. O tome kako je igrao najbolje potvrđuje podatak da je proglašen za najboljeg evropskog half te sezone, odnosno da ga je World Soccer svrstao u najbolji tim sveta koji su još činili: Grošič, Bergmark, Santamarija, Nilton Santos Vergas, Žulinjo, Pele, Di Stefano, Puškaš i Hento. Najveći deo karijere proveo je u splitskom Hajduku…

PETAR NIKEZIĆ – Za 11 godina koliko je proveo je u Vojvodini (1967-1978) odigrao je 289 utakmica i postigao 100 golova. Igrao je u navali i bio poznat po razornom udarcu, zbog čega je nosio nadimak Pera bombarder. Nakon što je okončao profesionalnu karijeru trenirao je mlađe kategorije u novosadskom klubu.   

ILIJA PANTELIĆ – Golmanska legenda Vojvodine i novosadskog fudbala uopšte. Ostaće upamćen kao strelac gola iz igre u sudaru protiv Atletiko Madrida u Kupu šampiona, a na jednom meču postigao je tri pogotka sa bele tačke. Bio je član tima koji je ’66 doneo prvu titulu šampiona Vojvodini. U inostranstvu branio je boje Olimpika iz Marselja, Bastije i Pari Sen Žermena.    

JOAKIM VISLAVSKI – Počeo je karijeru u rodnom Vrbasu, da bi se 1960. pridružio Partizanu, sa kojim je osvojio četiri titule prvaka države i stigao do finala Kupa šampiona ’66. Kada je napustio crno-bele igrao je za ljubljansku Olimpiju, a nakon igračke karijere posvetio se trenerskom poslu. Vodio je nekolicinu vojvođanskih ekipa…

BLAGOJE PAUNOVIĆ – Prošao je sve selekcije Partizana dok 1965. nije zaigrao za prvi tim u kome će punih deset godina biti standardni centahalf. Odigrao je 451 utakmicu i postigao pet golova za crno-bele. Dve godine igrao je za holandski Utreht, zatim za Kikindu, usledila je epizoda u Americi i kraj karijere u beogradskom Sinđeliću. Boje nacionalnog tima branio je u 39 navrata.  

ÐULA TOT – Ime malo poznato na našim prostorima, iako je u pitanju golman rođen u Kikindi. Čitavu karijeru proveo je u Nemačkoj, gde je branio boje Grojter Firta, Šalkea, Regenzburga, Homburga… Bio je član one čuvene generacije Nirnberga, koja je 1968. osvojila poslednju titulu u istoriji kluba.

IVICA BRZIĆ – Najveći deo karijere proveo je u Vojvodini, za koju je igrao od 1964 do 1972. i sa Lalama se okitio titulom šampiona Jugoslavije. Bio je vezni igrač. Igrao je još za Novi Sad i Željezničar, pre nego što će karijeru nastaviti u Austriji. Za reprezentaciju je zabeležio jedan nastup. Za najveći uspeh u karijeri uvek je isticao činjenicu da je od pet klubova u kojima je igrao u četiri bio kapiten.  

MILE KOS – Jugoslovenski fudbaler, trener i novinar, preminuo je u 88. godini. Kao igrač nastupao je za SK Jugoslaviju, Crvenu zvezdu, Metalac i zrenjaninski Proleter. Trenerskim poslom počeo je da se bavi ’63 u OFK Beogradu, bio je zatim pomoćnik Abdulahu Gegiću u Partizanu, da bi potom samostalno vodio PAOK i Čelik iz Zenice. Bio je jedan od najpoznatijih sportskih novinara u bivšoj jugoslaviji.

NENAD LUKIĆ – Golman šampionske generacije Obilića (1997) dugo godina bio je rekorder po broju minuta (903) bez primljenog gola u domaćem šampionatu, sve dok ga sa trona nije skinuo Partizanov Mladen Božović. Sezonu 2000/2001 proveo je u sofijskom CSKA. Bugari su ga proglasili za najboljeg čuvara mreže te godine. Igrao je još za Dubočicu u rodnom Leskovcu, Napredak, Topličanin, Smederevo…