Lalatovićevi ćorci i post dug 14 sati

Crvena zvezda je već dobro okrnjila titulu osvojenu prošle godine. Na suprotnoj strani Topčiderskog brda se slave jesenje počasti, a na Marakani već moraju da kuju planove za 2015. godinu i nadaju se famoznom „Zvezdinom proleću“.

Partizan je uprkos činjenici da igra i na evropskom frontu i da je u završnici nacionalnog kupa, dva kola pre kraja jesenjeg dela šampionata obezbedio prvo mesto na kraju godine. Zvezda nije imala evropske obaveze, u Kupu Srbije se saplela već na drugoj prepreci i mogla striktno da se posveti domaćem šampionatu. Ali ni ta „privilegija“ u odnosu na večitog rivala joj nije pomogla.

Nije teško zaključiti u čemu leži najveći problem Zvezdinih posrtanja. Samo 15 postignutih golova u 13 prvenstvenih mečeva su bilans zbog kojeg ekipa sa Marakane i nije mogla da se nada boljem prolaznom vremenu na polovini trke. Zvezda je i u evropskim okvirima jedan od najneefikasnijih timova, a njeni napadači kao da su prespavali dosadašnji deo sezone.

Od trojice klasičnih golgetera, samo jedan od njih se upisao u listu strelaca. Primera radi, napadači Crvene zvezde su u istom delu prošle sezone bili četiri puta efikasniji. Mrđa, Dauda i Kasalica su tada  u prvih 13 kola, postigli čak 16 golova. Iako Zvezda u tom periodu nije beležila bolje rezultate. Naprotiv, tadašnji Stojanovićev tim je od mogućih 39 bodova osvojio 26, dok je aktuelni Lalatovićev sakupio dva boda više za isti broj mečeva. Tu pada u vodu priča o nekoj ogromnoj razlici u kvalitetu prošlosezonske i aktuelne ekipe. Mučili su se i jedni i drugi.

Kada je došao u Crvenu zvezdu, Nenada Lalatovića je bio glas da njegovi timovi igraju napadački i dopadljiv fudbal. Navodno su tako igrali Voždovac i Napredak. Međutim, Lalatović taj imidž nije potvrdio u dosadašnjem delu sezone. Njegova Zvezda deluje jalovo, bezidejno i bezopasno pred protivničkim golom. Đorđe Rakić je dao četiri gola, dok Luka Jović i Đorđe Despotović nisu uspeli da pronađu put do mreže. Ukupno su njih trojica na terenu proveli 1.413 minuta, što znači da gol postižu na svakih 353 minuta. U proseku, Zvezdinom napadaču je potrebno skoro šest sati na terenu da postigne gol!?

Lalatović nije uspeo da probudi Rakića ili Despotovića kao što je to prošle sezone Stojanović uspeo sa Mrđom. Koliko god da je Mrđa bio veća fudbalska klasa od dvojice pomenutih, on je uoči dolaska na Marakanu bio u ćorskokaku, kao igrač kojem niko nije hteo da veruje zbog čestih povreda i povratak u Zvezdu mu je bila poslednja šansa da spasi karijeru.

Uspeo je u tome, verovatno neke zasluge za to ima i tadašnji trener, pa je Zvezda je dobila napadača koji je odigrao ključnu ulogu u osvajanju titule. Završio je sezonu kao prvi strelac lige i naplatio to selidbom u Japan. Lalatović zasad ne uspeva da pogodi žicu svojim napadačima. Zvezda je u samo jednom od 15 mečeva u oba domaća takmičenja dala više od dva gola na utakmici. To nije bilans dostojan ekipe koja stremi šampionskim planovima, već više priliči prosečnom timu iz sredine tabele.

Zato i deluju paradoskalne reči Zvezdinog stratega koji se naljutio što jedna od najgorih ekipa Evrope igra defanzivno protiv Zvezde. Ako je očekivao da će Radnički - koji je dao dva gola u 12 utakmica! - da zaigra napadački, onda je to loša priprema utakmice i nedovoljna obaveštenost o protivniku.

Koliko krivice ima u Lalatovićevoj nesposobnosti da probudi napadače i pronađe stil igre adekvatan renomeu kluba i očekivanjima javnosti i navijača, tolika je odgovornost i na klupskom rukovodstvu. Pre svega na Zvezdanu Terziću. Čovek koji je imao odrešene ruke u prelaznom ruku letos je doveo devet novih fudbalera od kojih trenutno nijedan ne zaslužuje prelaznu ocenu, mada bi trebalo iz priče isključiti Avramovskog kojeg su povrede sprečile da pokaže koliko može. Doduše, nije Terzić imao novac za to, ali znao je u šta se upušta kada je dolazio. Zar nije odlika uspešnih fudbalskih radnika da rade dobar posao i bez velikog novca? U savremenom fudbalu ti ljudi se kao suvo zlato za svoje klubove. Tu Terzićevo poznavanje tržišta i kontakti u svetu fudbalu dolaze pod veliki znak pitanja. Ne uspeva da uradi dobar posao i ne može se zaključiti da klub ima koristi od njegovog rada u sportskom sektoru. Pogotovo što nema ni novca od izlaznih transfera, osim u slučajevima kada se menadžerskim agencijama prodaju procenti od mladih fudbalera. 

Zvezda nije mogla da dozvoli sebi situaciju da uđe u sezonu bez adekvatnog pojačanja u napadu. Rakić je donekle pokazao da na njega može da se računa, Despotović je razočarao, ali mladi Luka Jović nije smeo da bude žrtveni jarac za lošu politiku kluba ili pogrešnu orijentaciju trenera.

Na drugoj strani Topčiderkog brda tandem Škuletić - Lazović se pokazao kao lokomotiva koja vuče Partizan. Postigli su više golova od celog tima Crvene zvezde.

Zvezda muči ozbiljnu muku sa neefikasnošću i sve više plaća ceh tome. Klub s Marakane nije postigao gol u poslednjih 250 minuta fudbala u domaćem prvenstvu. Ako je opravdanje za gostovanje u Kragujevcu bio igrač manje, kakvo je onda opravdanje za duel sa Čukaričkim na Marakani u kojem su crveno-beli imali igrača više u većem delu meča?

Već 846 minuta (14 sati) traje golgeterski post trojice napadača Crvene zvezde u domaćim takmičenjima. Sa takvim bilansom ni mnogo jači timovi ne mogu da se nadaju trofejima. Pogotovo što su u istoj krizi i ofanzivni igrači koji služe kao prva podrška napadačima. Krilni fudbaleri poput Lazovića, Gavrića i Kataija su postigli ukupno tri gola.

Vremena su se promenila, Crvena zvezda više nema Jovičića, Pjanovića, Drulića, Pantelića ili Žigića. Ali, odavno nije imala ni slabiju napadačku liniju.  

(FOTO: Star sport, MN Press)