Kucamo na vrata... Roberta Bađa (VIDEO)

Postoje igrači u svetu fudbala koji su kroz istoriju menjali njegov tok, način na koji će se lopta primati, dodavati, šutirati, oni koji su najvažniju sporednu stvar na svetu činili da bude drugačija nego što jeste. Fudbaleri se po svom umeću dele na velike radnike, talente i genije, e taj fudbalski genije, čovek koji je neprestano unosio inovacije u svoju igru i stvarao poteze koji su mnogi ljubitelji fudbala baš tada prvi put u svom životu mogli da vide na nekom fudbalskom terenu, bio je Roberto Bađo.

Ne može se baš nabrojati veliki broj igrača koji su na taj način doprineli fudbalskoj igri kao što je to učinio legendarni Mali Buda, igrač nestvarnog talenta, besprekorne tehnike i vanserijske sposobnosti da "pročita" igru. Uvek je bio korak ispred protivničke odbrane i protivničkih golmana, postizao je i nameštao golove bukvalno kako je hteo. Ipak, sve to što je posedovao poremetile su hronične povrede, koje su ga u ogromnoj meri sprečile da svoju fenomenalnu karijeru napravi još većom i uspešnijom.

PLATINI: ON NIJE NI DEVETKA, NI DESETKA - VEĆ DEVET I PO!

Ceo svoj fudbalski život proveo je u Italiji. Profesionalnu karijeru počeo je u Vićenci 1982. godine, a završio u Breši 2004. godine - 204 gola kasnije. Mada je celu karijeru proveo na Čizmi, Bađo je širom sveta imao veliku armiju svojih poštovalaca, kako običnih navijača, tako i slavnih fudbalera, koji su neizmerno poštovali ono što je pružao fudbalskoj igri.

Jedan od njih je bio i sadašnji predsednik UEFA Mišel Platini, njegov prethodnik u slavnom torinskom Juventusu.
"Bađo nije tipična"devetka", niti tipična "desetka", on je više  - devet i po", objašnjavao je legendarni Francuz do kojih razmera se širi Bađovo umeće.

Rođen u malom gradiću Kaldonjo u blizini Vićence, gde je u lokalnom istoimenom klubu učio prve fudbalske korake. U Vićencu je otišao sa 13 godina, a tamo na 120 utakmica postigao 110 golova i već sa 15 leta zaslužio mesto u prvom timu. Ipak, u poslednjoj utakmici sezone 1984/1985 protiv Riminija, tada 18-godišnji Bađo zadobio je tešku povrdu desnog kolena, koja ga je bukvalno proganjala tokom cele karijere.

U narednih 18 meseci Bađo je prolazi kroz duboku duhovnu krizu, posle čega je odlučio da se okrene budizmu.
"Budizam mi pomaže da moje misli budu pozitivnije", rekao je tada legendarni fudbaler koji se nakon toga za svaku utakmicu pripremao meditacijom.

ODBIO DA ŠUTIRA PENAL PROTIV SVOJE FJORENTINE

Za Fjorentinu je 1985. godine potpisao iako nije bio u potpunosti oproavljen od povrede, zašta je tadašnjim čelnicima Viole bio neizmerno zahvalan. Ljubičastom dresu se odužio sa 39 pogodaka na 94 utakmice, ali je posle pet sezona otišao u Juventus, na prilično kontroverzan način.

Uprava kluba sa Artemio Frankija je tada odlučila da proda svog najboljeg igrača za rekordnih 19.000.000 dolara, uprkos velikom negodovanju navijača. Posle toga usledili su ogromni neredi u gradu u kojima je bilo povređeno 50 ljudi. Bađo se tada navijačima obratio rečima:
"Bio sam primoran da prihvatim transfer", rekao je Bađo čime je sa sebe skinuo gnev pristalica Viole.

Kada je u aprilu 1991. godine došao na u Firencu odbio je da šutira jedanaesterac za Staru damu, nakon čega se okrenuo tribinama i pozdravio navijače koji su ga godinama gledali kao idola. Kada je izjazio sa terena usledila je neviđena fešta, Bađo je prošao pored sve četiri tribine i otpozdravio publiku koja je sa oduševljenjem aplaudirala.

Odlazak u Torino je naravno bio odličan potez. Na legendarnom Dele Alpiju "Božanski rep", kako su ga još zvali zbog imidža, dostigao je vrhunac klupske karijere. Za pet sezona osvojio je Seriju A, Kup Italije i Kup UEFA, a 1993. godine dobio je i Zlatnu loptu.

Ipak, sve se promenilo nako Svetskog prvenstva 1994. u SAD. Bađo je bio tragičar penal serije u velikom finalu sa Brazilom, potom su usledile nove povrede, trener Juventusa Marčelo Lipi je promovisao novu veliku zvezdu Alesandra del Pjera, a Bađo je prodat Milanu, naravno uz veliko negovanje navijača Stare dame.
"Znao sam šta sam morao da uradim i moja koncetracija bila savršena. Ali bio sam previše umoran, pokušao sam da udarim loptu što jače", rekao je Bađo o promašenom penalu koji je obeležio njegovu karijeru.

Zajedno sa fenomenalnim asovima Žoržom Veom i Dejanom Savićevićem, Bađo je stigao do skudeta sa Rosonerima, ali godinu dana kasnije nije imao razumevanja za svoje probleme kod novog trenera Oskara Tabareza.
"Ne postoji mesto za pesnike u modernom fudbalu", poručio je tada Urugvajac Bađu, koji nije bio zadovoljan što ga nema u timu.

Odlaskom u Bolonju 1997. godine izgledalo je da je sa velikim klubovima završeno u karijeri Malog bude. Ipak, Bađo je posle impresivne sezone prešao u Inter, ali je tamo za dve sezone postigao u svega devet golova i otišao u Brešu.

Stadion Mario Rigamonti bio je poslednja stanica u njegovoj fudbalskoj karijeri, ali se i tada potrudio da ga navijači na oproštaju bukvalno nose na ramenima.

O tome kakav je igrač bio pokazala je i poslednja utakmica u njegovoj karijeri sa Brešom na San Siru. Kada je tog 16. maja 2004. godine pet minuta pre kraja utakmice izlazio sa terena svi navijači Rosonera su ustali na noge i sa velikim ovacijama ispratili odlazak u penziju jednog od najvećih asova koje je Italija ikada imala.
"Da sam igrao samo onda kada nisamo osećao bolove odigrao bih dve ili tri utakmice godišnje. U ono vreme operacija bila više nego rizična, a oporavak još teži, jer sam alergičan na najjače lekove protiv bolova. Mesecima nakon operacije sam bio u potpunoj agoniji, ali sam sve izdržao samo da bih opet mogao da budem na terenu", otkrio je legendarni Bađo po završetku karijere.

Budite sa nama i sledećeg petka kada će vas MOZZART Sport i Facebook stranica "Kucamo na vrata zaboravljenih asova" obradovati novom zanimljivom pričom...

(FOTO: Action images)