Kucamo na vrata... Marka Viduke (VIDEO)

Bio je 5. novembar 2000. godine, a on kao da je rešio da olakša muku budućim očevima koje će za nekoliko decenija sinovi pitati: „Kakav je bio igrač taj Mark Viduka?“

Kao da nije želeo da tu čast prepusti novinarima, kao da nije imao poverenja da će neko umeti da uz jedno ime, njegovo, iskoristi sve te prideve: i snažan, i brz, i robustan, i skočan, i tehnički potkovan, i šta sve ne još.

A o tome kakav je osećaj za gol možda bolje da vam „priča“ statistika. Ili ne? Opet sam Mark tog 5. novembra 2000, kojem se vraćamo...

Iako se radilo u prvom delu sezone, bilo je jasno svima, pa i menadžeru Lidsa Dejvidu O'Liriju, da su prva dva mesta rezervisana za Mančester Junajted i Arsenal koji tih dana zaista nisu imali pravu konkurenciju. A samo još treća pozicija vodila je u Ligu šampiona pa je pred meč Lidsa sa Robijem Kinom, Kjuelom, Dakurom, Bojerom... i Liverpula menadžer domaćih poručio da se radi o direktnoj borbi za treće mesto.

Kasnije će se ispostaviti da je O'Liri bio u pravu jer su upravo ova dva tima zauzela treću i četvrtu poziciju, ali to za ovu priču i nije toliko bitno.

Liverpul je golovima Hipije i Cigea brzo poveo sa 2:0, a onda se upalila mašina, i nastala je čudesna priča koju će pre svega navijači Lidsa do groba prepričavati, a u ovom trenutku se čini da, nažalost, u skorije vreme neće imati priliku da dožive nešto slično.

Bio je 24. minut i Kristijan Cige, tada ofarban u plavo iz samo njemu znanih razloga, bio je pod pritiskom, i neoprezno je pokušao da doda loptu do zemljaka Babela. Nju je uspeo da zakači Alan Smit, i dokotrljala se do Vidukena nešto više od 10 metara od gola. Dva koraka unapred, Babel stiže s leđa, Vesterveld širi noge i ruke u padu kako bi „skratio ugao“, a Mark, opušteno kao da je sam na svetu, potkopava loptu i šalje je u malu mrežu. Toliko o golgeterskom instinktu.

Početak drugog dela, 47. minut. Geri Keli, taj sjajni Irac čije su lopte imale oči, a srce kucalo samo za Lids, s desne strane je ubacio loptu pred gol Redsa, na nju je kao buldožer naleteo Viduka i glavom je bukvalno zakucao u mrežu. Toliko o skočnosti i igri glavom.

Liverpul se oporavio od tog gola za 2:2 i opet poveo. A onda 73. minut. Genijalni Dakur pronašao je rupu u odbrani Liverpula i sjajno zaključio da će se u toj „rupi“ uskoro pojaviti Viduka. Lopta je krenula, krenuo je i Mark, a krenuli su i Babel i Berger. Obojica su uspeli da se ubace između njega i gola, plus je tu bio golman Vetsterveld, ali je usledila - magija. Mark, kada je video da su ga čuvari prestigli, gazi loptu, okreće se oko svoje ose, šalje mučenog Bergera (koji posle ovoga više nikad nije bio isti, a tokom naredne dve godine je vrlo malo igrao zbog povreda) na zemlju, Babel se valjda solidarisao s palim saigračem, pa je ostao ukopan u mestu, a lopta je završila u mreži. Toliko o tehnici.

Kao da je ovaj čudesni okret zaledio celu ekipu Liverpula. Već u sledećem napadu, opet je Dakur pronašao Viduku koji je izbegao ofsajd zamku, opet se, valjda da ga uplaši, Vesterveld bacio na njega, i opet je popio „kašiku“ - potkopana lopta je elegantno odskakutala iza njegovih leđa. Eto, takav je igrač bio Mark Entoni Viduka! Špic! Pravi špic!

Ako ste mislili da je Viduka zbog ova četiri gola u jednom od najboljih mečeva u istoriji Premijer lige, kao i još 68 pogodaka u dresu kluba s Eland Rouda koji je u njegovo vreme bio ozbiljan „igrač“ na Ostrvu, najvoljeniji bio baš u Lidsu - niste u pravu.

Još od kad ga je Australijski institut za sport izabrao da uđe u program u kojem su se našli najtalentovaniji klinci na kontinentu, Viduka je gde god da je išao bio zvezda. Jer on prosto nije gotovo da nije imao padove u formi, golove je davao uvek i svuda. Neki su ga voleli i zbog toga kakav je bio čovek, a neki upravo zbog toga nisu, ali o tome ćemo malo kasnije.

Hrvatski koreni njegove porodice u dobroj meri su odredili početak jedne sjajne karijere - pošto je prošao program Instituta počeo je pre punoletstva da igra za Melburn Najts (Melbourne Knights), klub koji su osnovali iseljenici iz Hrvatske. Gol gotovo u svakom meču i sjajne igre bile su dovoljne da čelnici Vitezova shvate da imaju, kasnije će se tako i ispostaviti, jednog od najboljih fubdbalera ikada rođenih u Okeaniji. I hteli su da, zbog njegovih godina, ima pravilan razvoj, pa su želeli da ode u sredinu u kojoj će imati punu podršku, i gde ne bi bio odbačen posle nekoliko loših utakmica. Izbor je, naravno, pao na Hrvatsku, na Dinamo, koji je u to vreme, doduše, nosio ime Kroacija.

Od obeštećenja koje je dobio, klub iz Melburna renovirao kompletan stadion, a jedna tribina nazvana je po Marku Viduki.

Dinamo danas osvaja titule jer su drugi klubovi potpuno uništeni, a Kroacija je tada osvajala jer je iza sebe imala kompletnu državu, pa niko i nije smeo ozbiljno da je ugrozi. Igranje za takav, državni projekat omogućilo je Viduki da osvoji tri titule i kao još uvek vrlo mlad stekne iskustvo igranja u Ligi šampiona.

Upravo rival iz Lige šampiona u sezoni 1997/1998. prepoznao je da bi Mark, sa svojim predispozicijama, bio idealan za igranje na Ostrvu. Dogovor je brzo postignut: tri i po miliona funti Zagrepčanima, i sve je delovalo da navijači Seltika dobijaju novog idola. Ali...

Za leto 1998. godine vezana je i jedna od najvećih kontroverzi Vidukine karijere. Stigao je u Glazgov, počeo da trenira sa ekipom, ali je posle samo četiri dana pobegao u Australiju, rekavši da je pod prevelikim stresom da bi igrao fudbal?! Neviđen potez zbog kojeg ga navijači Seltika nikad nisu do kraja prihvatili, a dosta njih je sklono da tvrdi da je takvim odnosom prema „svetom klubu“ sam na sebe bacio kletvu zbog koje „nikada ništa nije osvojio“. Uspeo je da protraći takav talenat, umeju i dan-danas da kažu Škoti, koji smatraju da je Viduka mogao da bude jedan od najboljih špiceva sveta.

Sa „odmora od stresa“, koji nikad do kraja nije razjašnjen, vratio se u Škotsku narednog februara, a sledeće sezone bio najbolji strelac lige i najbolji igrač u izboru kolega. Ali i Viduka i Seltik znali su da to nije brak koji će dugo trajati, pre svega jer mu navijači nikada, i pored svih golova koje je dao, nisu oprostili.

Zato je već na leto 2000. za šest miliona funti Viduka prodat Lids Junajtedu. Bio je to megalomanski projekat Pitera Ridzdejla, nešto poput Mančester Sitija poslednjih godina, ali za razliku od arapskih investitora, Ridzdejl je bio sanjar koji za plan o osvajanju Premijer lige i Lige šampiona nije imao finansijku zaleđinu. U prvoj Vidukinoj sezoni ekipa je stigla do polufinala Lige šampiona, gde ju je zaustavila Valensija, dok je u Premijer ligi završila na četvrtom mestu.

Taj tim tek u narednim sezonama trebalo je da doživi zenit, što bi značilo i osvajanje brojnih problema, ali gazdino preračunavanje donelo je upravo suprotino: silaznu putanju koja je značila i skoru borbu za opstanak. U tim turobnim danima Viduka je svoj posao odrađivao bez zamerke: 15-20 golova po sezoni bilo je ono što se od njega očekivalo, i to je ispunjavao. Čak je 2003. njegov gol protiv Arsenala sačuvao Lids u eliti, ali posrnuli Junajted sledeće sezone nije mogao da izbegne tu sudbinu. Velike turbulencije, borba za titulu u Engleskoj u Evropi, pa onda borba za opstanak i na kraju selidba u niži rang... Jedinstvena priča po kojoj je nastala izreka „Doing a Leeds“, o čemu više možete pročitati u tekstu Marka Prelevića. 

Fudbal svog života Mark Viduka igrao je na severu Engleske, u Midlzbrou gde je pronašao mirnu luku posle lomova u Lidsu. A bila je to strašna ekipa: Sautgejt, Švarcer, Rajziger, Rigot, Haselbajnk, pa 20-godišnje „čudo“Stjuart Dauning... Klub skromnog renomea bio je sedmi u sezoni 2004/2005, a onda je naredne usledila rapsodija, doduše u kup takmičenjima. Stigli su do četvrtfinala Liga kupa, polufinala FA kupa i, najvažnije, finala Kupa UEFA. Viduka, Haselbajnk i Ajegbeni bili su nezaustavljivi u napadu, a iza njih je delovao majstor Fabio Ročembak. Sezona za pamćenje pod vođstvom Stiva Meklarena završena je neslavnim porazom od Sevilje (0:4), kada se moglo naslutiti da je to bila poslednja šansa da Viduka osvoji neki važan trofej. Australijanac je te sezone blistao, a još se pamte njegove sjajne partije protiv Bazela (četvrtfinale) i Steaue (polufinale).

Navijači Boroa obožavali su Marka, a poznati engleski pevač i kompozitor Alister Grifin snimio je i pesmu „Mark Viduka“ s temom „Aleluje“ Leonarda Kohena, koja je postala veliki hit.

Za te dane vezana je i priča koja pokazuje kakvog je karaktera bio Mark. Nije dao na sebe ni na terenu, ni van terena, što su imali prilike da vide i navijači Midlzbroa koji su ga napali posle poraza od Aston Vile (0:2). Izvan stadiona Riversajd postojao je parking za igrače, ograđen metalnom žicom. Kada su ga prepoznali, fanovi su počeli da ga vređaju jer je odigrao lošu utakmicu, a jedan je bio posebno besan: „Ja ti dajem platu, Viduka“, povikao je, aludirajući na to da je Australijanac u tom trenutku bio najplaćeniji igrač kluba sa 60.000 funti nedeljno. „Ti mi daješ platu?“, usledio je odgovor, što je dovelo do žestoke reakcije: „To je jebeno račno!“. Viduka je onda prešao 20-ak metara do metalne ograde, uneo se u lice suparniku, iza kojeg je stajalo 40 „kolega“: „Svaka čast, druže. Ti mora da si baš bogat frajer!“Kad su videli da Viduka neće odstupiti i s kim imaju posla, navijači su se povukli, a od tog trenutka nije postojao čovek kojeg su više poštovali od njega.

Viduka je u sezoni 2004/2005. drugi put naleteo na Partizan. Pošto je učestvovao u Kroacijinoj rapsodiji protiv crno-belih (5:0) 1997, sada je s Midlzbroom bio rival beogradskom klubu u grupi Kupa UEFA. Tu se i potpisnik ovih redova uverio o kakvom se profesionalcu radi. Naime, nekoliko dana pred meč, po sistemu „ako prođe prođe“ na adresu marketing službe Midlzbroa poslata je molba za intervju sa Markom, a posle nekoliko dana, u Beogradu je u pola devet ujutru zazvonio telefon, a s druge strane se čulo: „Dobro jutro, Mark Viduka ovde, rekli su mi iz kluba da bista želeli da napravite intervju sa mnom. Pa izvolite...“

Poslednje dve godine karijere Viduka je proveo takođe na severu Engleske, u Njukaslu, ali kao što to obično biva sa igračima koji odu u Njukasl, bio je samo bleda senka igrača iz Lidsa i Midlzbroa. Bilo je pitanje vremena kada će reći „dosta“, a to je učinio 2009. godine...

Na kraju, iza Marka Viduke ostaće mnogo golova za pamćenje, ali i činjenica da nikada nije igrao za veliki evropski klub, koji učestvuje u borbi za trofeje (ako izuzmemo neralne ambicije Pitera Ridzdejla u Lidsu). Ostaće upamćen i kao član generacije reprezentacije Australije koja je posle 32 godine uspela da izbori plasman na Svetsko prvenstvo 2006, i tamo stigne do osmine finala, gde ih je izbacila Italiji, kasniji šampion sveta, golom Totija iz penala u petom minutu nadoknade vremena. Kao i s Lidsom u Ligi šampiona, i s Midlzbroom u Kupu UEFA, Viduku su detalji delili od vanvremenskog uspeha.

Danas Mark živi u Australiji, gde u Melburn Najtsima radi kao trener mlađih kategorija, a kada skupi iskustva u tom poslu i stekne UEFA licencu, na čemu radi, planira da se vrati u Evropu. I možda pokuša da kao trener osvoji ono što mu je izmaklo kao igraču. Zaslužio je.

(Foto: Action Images)

Pratite MOZZART na našoj novoj Facebook stranici