Kucamo na vrata… Jarija Litmanena (VIDEO)

"On nije bio čovek koji će podići svoj glas ili lupiti pesnicom o sto i reći: Mi ćemo to uraditi ovako! Ne, on je više bio diplomata, nije želeo da bude lider, ali je bio. On nije bio stidljiv, bio je skroman. Želeo je da zna sve o fudbalu, bio je zainteresovan za svaki deo igre, zato smo ga u klubu zvali Profesor. Kada biste ga nešto pitali o fudbalu, on bi znao odgovor", tako je poznati holandski novinar i svedok najvećih uspeha Ajaksa tokom devedesetih godina prošlog veka, Dejvid Endt, pre nekoliko godina opisao najvećeg finiskog fudbalera svih vremena Jarija Litmanena, istinsku legendu slavnih Kopljanika i jednog od najvećih majstora koje je Amsterdam arena ikada videla.

Jari je bio skromna zvezda za koju je čuveni Frenk Rajkard jednom prilikom rekao:
"Denis Bergkamp je bio veliki as Ajaksa, ali najbolja desetka koju smo ikada imali bio je Jari Litmanen".

U Finskoj je bio i ostao "Kralj", kako mu je glasio i nadimak, ali i naslov dokumentarnog filma posvećen njegovoj karijeri i umeću koje se merilo beskrajem. Ipak, opšte je mišljenje da njeogva karijera ipak nije dobila zasluženu krunu. Od odlaska iz Ajaksa konstantno je imao velike muke sa povredama, što ga je sputalo da u Barseloni i Liverpulu pruži ono što se od njega očekivalo.

Ipak, period u Amsterdamu, u koji je došao nakon nekoliko godina provedenih u Reipasu, Helsinkiju i Mipi, ostaće zauvek upamćen, kako u njeogovoj karijeri, tako i u istoriji Ajaksa. Njegovo fudbalsko znanje tada su prepoznali skauti Kopljanika, ali je Litmanen neposredno pred odlazak u Amsterdam umalo potpisao za Dinamo Bukurešt. Za vratom su mu disali i Barselona, Lids i PSV Ajndohoven. U svima njima čak je bio i na probi, baš kao i u švedskim velikanima Malmeu i Geteborgu.

SLAVNA ERA AJAKSA

Srećom, odbarao je Ajaks, iako u prvoj sezoni baš i nije bio u milosti kod Luja van Gala. Delovalo je kao da temperamentni stučnjak u prvi mah nije bio posebno impresioniran njime, međutim nije bilo tako. Videvši da će Bergkamp preći u Inter, na sugestiju tadanjeg fizoterapeuta tima, nadmeni Holanđanin odlučio je da stpljivom Fincu pruži šansu. Ovaj je uzeo Bergkampovu desetku i u sezoni 1993/1994. postigao 26 golova. Predvodio je Ajaks do šampionske titule i bio proglašen igračem godine u holandskom fudbalu.
"Imali smo svog čoveka u Finskoj, on nam je pričao o jednom njihovom igraču. Bili smo zainteresovani da ga vidimo, baš kao i svakog drugog igrača. Rekli smo da može da dođe i da trenira ovde. Posle jednog ili dva treninga prepoznali smo njegov potencijal. Prvi put sam ga stavio na poziciju centarlnog veznog i nije baš bio dobar, onda je imao nešto veću slobodu u igri, gde sam video da ima dobar pregled igre, a posle toga postavio sam ga na poziciju iza napadača. Postigao je četiri gola. Tako je počela njegova karijera u Ajaksu", rekao je Van Gal.

Predvođen Litmanenom, Van Galov Ajaks uspeo je da napravi niz od 52 utakmice bez poraza, osvoji dve uzastopne šampionske titule i pobedi slavni Milan u finalu Lige šampiona 1995. godine. Jari je tada postao prvi finski fudbaler koji je osvoji najvažniji trofej u evropskom fudbalu, a potom je svojoj riznici trofeja pridodao i trofej u Interkontinentalnom kupu. Nažalost, već naredne sezone propustio je priliku da sa Ajaksom odbrani trofej Lige šampiona, jer je Juventus u finalu bio bolji posle izvođenja jedanesteraca.
"Ta prva godina je bila teška, jer su otišli Bergkamp i Jonk. Van Gal mi je pred kraj prethodne sezone rekao: Imaš godinu dana, Bergkamp bi mogao da ode, ako se to desi, ti moraš da budeš spreman“, rekao je jednom priliko Litmanen.

Momak, kome su idoli bili Keni Dagliš, Dijego Maradona i Johan Krojf, tada je privlačio publiku sa svih strana Holandije, koji su doazili u Amsterdam samo da bi njega videli. Stizali su i fanovi iz Finske kako bi na licu mesta pozdravili svog nacionalnog idola.

Sa loptom je mogao bukvalno sve. Žonglirao bi je u nedogled, prebacivao sam ramena na rame, spuštao na kolena, pa opet dizao uvis. Delovalo je kao da to može da radi satima, bez prestanka. Na identičan način delovao je i na publiku. Njegovi neverovatni potezi i fantastični golovi dovodili su Ajakove najvijače do potpune ekstaze. Ali je on često znao da kaže, da je to samo bio njegov posao i ništa više od toga. Možda je upravo ta njegova hladnokrvnost i blaga narav, o kojoj je i govorio i Dejvid Endt, bila upravo njegova osnovna snaga.

Nije bio ni previše brz, što je sada možda i osnovna činjenica za opisivanje kompletnog fudbalera, ali su njegove odluke bile brze, pravovremene i inteligentne. Driblao je i menjao pravac na jako malom prostoru. Sa svega nekoliko dodira s loptom znao je u potpunosti da zaludi protivnika. Ipak, Litmanenova snaga nije bila samo u napadačkim akcijama. Za razliku od Bergkampa, koji je bio individualac, Jari je u svakom trenutku radio za tim, a znao je izuzetno dobro da obavi i defanzivne zadatke, jer je bio izuzetno čvrst i snalažljiv. Taktičke zadatke takođe je obavljao pefektno.
"Želeo sam da postanem profesionalni fudbaler, to mi je bio prvi san. Radio sam vrlo snažno na tome. Kada bih ostajao sam radio bih na poboljšanju tehnike. Kada sam bio dečak pregledao sam mnogo kaseta o fudbalu. Posmatrao sam najbolje fudbalere i analizirao šta rade i zbog čega to rade. Pokušavao sam da ih imitiram", otkrio je Litmanen.

BARSA GREŠKA KARIJERE, LIVERPUL ISPUNJENJE DEČAČKOG SNA

Litmanen je bio jedan od nekolicine igrača Ajaksa koji su krenuli za Van Galom u Barselonu, međutim, Jari je već tada kuburio sa povredama i nije nikako uspevao da se prilagodi novoj sredini i načinu rada, pa se ubrzo našao u nemilosti trenera.
"Igrač ne znači ništa, tim je sve. Postoje neki neverovatno talentovani igrači koji nemaju karakter ili ličnost da se prilagode mojim metodama. Naprimer, Litmanen je drugačiji igrač u Barseloni nego što je bio u Ajaksu. Kada odete u drugu zemlju i drugi klub morate da se prilagodite novoj kulturi, ali nije svaki igrač u stanju da to uradi", rekao je Van Gal.

Posle loše sezone Van Gal je zamenjen Lorencom Serom Fererom, a Litmanen odstranjen iz tima i desetka je pripala Rivaldu. Jari je ostao u Barseloni do 2001. godine i kao slobodan igrač otišao u Liverpul.

Još dok je igrao Ajaksu Litmanen je saigračima znao da dosađuje pričama o Liverpulu, njegovom omiljenom klubu. Kada je stigao na Enfild želeo je da nosi sedmicu kao njegov heroj iz detinjstva Keni Dagliš. Međutim, nju je na leđima već nosio Vladimir Šmicer, pa je odluka pala na 37.

Karijera u dresu Redsa je počela prilično uspešno, ali je igrajući za Finsku protiv Engleske krajem marta 2001. godine slomio zgolob i propustio ostatak sezone. Dolasom Žerara Ulijea sve je krenulo naopako i Litmanen je na kraju sezone 2001/2002. dobio dozvolu da se vrati u Ajaks. U Amsterdamu je bio jedan od ključnih igrača za plasman u četvrtfinale Lige šampiona naredne sezone, ali je ubrzo ponovo imao velikih problema sa povredama, pa je 2004. godine raskinuo ugovor. Već tada je bilo jasno da se fenomenalna karijera privodi kraju.

Usledio je kratkotrajan povratak u Lahti, odlazak u Hanzu, Malme, Fulam, ponovo Lahti i na kraju Helsinki. Litmanen je 29. oktobra 2011. godine odigrao svoj 200. ligaški meč u Finskoj, ostvarivši tri asistencije u pobedi nad Hakom, a to je ujedno bio i njegov poslednji meč u karijeri. U ovom trenutku Litmanen se školuje za trenerski posao. Već iobučava mlade fudbalere, tako da se može očekivati da jednoga dana kao šef struke predvodi neki tim ka evropskim visinama, baš kao što je to činio kao igrač.

(FOTO: Action images)