Kucamo na vrata... Ivana Zamorana! (VIDEO)

Nogom ili glavom njemu je uvek bilo lako da postigne gol i stalno je postajao idol publike. Imao je uzbudljiv žvotni put, od pikanja lopte po prašnjavim čilenaskim selima, preko pozornice večito zahtevnog "Santjago Bernabeua" sve do ogromnog "San Sira" i dresa Intera. Golovi i harizma popularnog Bam Bama, koju je nosio sa sobom, urezali su ga u srca fudbalske publike koja ga je gledala širom otvorenih očiju. Uzgred, ovaj nadimak dao mu je španski novinar Huan Kataldo Spinoza, kako bi još više istakao njegovo legendarno ime. Naravno, najpre ga je pitao, a onda kada mu se svideo, lansirao nadimak koji je pratio Zamorana tokom čitave karijere.

Priča o životnom putu Ivana Zamorana ne razlikuje se mnogo od priče nekog siromašnog brazilskog klinca sa ulica Rio De Žaneira. Rođen je u Santijagu u bedi, kao najstarije dete Luisa Zamorana i Alisije Zamore. U njegovoj trećoj godini, roditelji su odlučili da se presele u Vilja Meksiko, gradić smešten u Maipuu, gde se kod Bam Bama probudila ljubav za sportom. Još u skolskim danima, Zamorano je pokazivao talenat za fudbal, a smrt oca, koji je usledila u njegovoj 13. Godini, samo ga je ojačala, jer mu je njegov stari zadao jasan zadatak: Želim da igraš za Kolo Kolo!

Kako dečak Zamorano je počeo karijeru u lokalnom klubu Benito Huarez  i to kao štoper. Ubrzo, treneri su shvatili njegov njuh za gol, pa su ga preselili na pravu poziciju, gde je pokazao vrhunski kvalitet. U 16. godini Ivan je stigao u Kobresal, čileanski klub iz pustinje Atakame, poznate po brojnim rudnicima. Prva plata – 10 dolara mesečno, ali lepota je u tome što se Zamorano i danas dobro seća šta je kupio od prvih zarađenih para od fudbala. Teksas pantalone, one koje je godinama sanjao, a nikada do tada nije mogao da ima!

Ali, da će postati vrhunski as Ivan je pokazao tek nakon što je bio pozajmljen filijali Kobreadinju, gde je u Drugoj ligi postigao 27 golova na 29 utakmica i doprineo plasmanu ovog tima u elitu. Potom se Zamorano vratio u pojačani Kobresal kojem je doneo najveći uspeh u istoriji, Kup Čilea 1987. godine. Iste sezone Bam Bam je postigao 13 golova na 15 utakmica, a u finalu protiv Kolo Kola postigao je prvi u trijumfu 2:0.  

Nakon bljeska Bolonja je došla da ga odvede, a iako se preselio u Italiju, Zamorano nikada nije odigrao nijednu utakmicu za taj klub. Bio je na probi u Emiliji Romani zajedno sa zemljakom Hugom Rubijom, a trener Bolonje Điđi Maifredi rekao je da želi iskusnijeg napadača, pa je odabrao ovog drugog, za koga kasnije niko nije čuo. Zamorano se nije izbedačio, otišao je nešto severnije, u švajcarski Sent Galen u kojem je za dve godine postigao 37 golova i još više unapredio svoju karijeru.

Švajcarska liga nikada nije bila privlačna skautima i menadžerima, ali je Zamoranova sreća bila ta što je trener Sevilje bio Visente Kantatore, naravno Čileanac, koji je čuo za nekog klinca iz Kobresala koji je već u Evropi. Nije propustio šansu da ga angažuje, a nije ni zažalio pošto je Zamorano postigao 21 gol u dresu Berbera za dve sezone i klubu doneo 5.000.000 dolara, koliko je slavni Real Madrid platio za njegov dolazak u leto 1992.

U ono vreme to su bile enormne pare, nisu se izdvajale tako lako kao danas, a transfer Zamorana u Madrid obeležila je i jedna legendarna anegdota. Cela familija se skupila na venčanju Ivanove sestre, a u kući je telefon zazvonio. Fiksni telefon, naravno, ko je znao za mobilni ili internet tada. Zamorano je podigao slušalicu, a menadžer sa druge strane mu je saopštio radosnu vest: "Postao si fudbaler Real Madrida". Od tog trenutka svi su batalili mladence i potrčali da čestitaju Zamoranu, koji je ostvario veliki san, koji sanja svaki klinac kada počne da se bavi fudbalom.

Bam Bam Zamorano, koji je dobio nadimak upravo u Realu, po ugledu na crtanu seriju "Kremenko" u kojoj je to ime usvojenog sina Barnija i Beti, potvrdio je reputaciju ozbiljnog centarfora i u belom dresu osvojio nekoliko značajnih titula. Čileanac je počeo da ih niže tako što je doprineo trijumfu u Kupu Kralja 1993. a početkom sledeće sezone sa dva gola doneo je Kraljevskom klubu trijumf i u dvomeču finala Sperkupa protiv Barselone. Uprkos dobrom startu sezone, bila je to loša takmičarska godina za Real, koji je leto 1994. dočekao bez ijednog osvojenog trofeja.  

Ali onda je došla 1994/95. sezona koja je zlatnim slovima upisana u karijeri Zamorana. Čileanac je predvodio Real do titule šampiona sa 28 golova, a protiv Barselone na velikoj pozornici Bernabeua u Madridu, postigao je het-trik u trijumfu od čak 5:0. Zato je na kraju te sezone, Realova duga devetka dobila dva velika priznanja – trofej za najboljeg stranog fudbalera u Primeri, kao i čuveni trofej Pićići, namenjen najboljem strelcu španskog prvenstva.

Posle još jedne sezone u Madridu, Zamorano se preselio u Italiju. On se u Madridu navikao da stalno daje golove, a to je bilo nešto što je Interu mnogo falilo, posebno u važnim utakmicama, koje su odlučivale o trofejima, pa je i sam gazda plavo-crnih Masimo Morati bio ponosan i zadovoljan što je investirao solidne pare u dolazak Čileanca na San Siro. Ali, već te prve sezone usledilo je i veliko razočaranje za navijače Intera koje im je priredio upravo Zamorano. Predvođen golovima Mauricija Ganca, Inter se dočepao finala UEFA kupa gde ka je čekao nemački Šalke. U revanšu, Zamorano je maestralno pogodio za 1:0, što je uslovilo da meč ode u produžetke, a potom i na penale. A tamo…

Bam Bam je prvi put u karijeri omanuo na važnoj utakmici, nešto što je do tada bilo nezamislivo. Šutirao je prvi penal i promašio, što je Inter koštalo trijumfa na kraju penal serije i poraza u finalu.

Godinu dana posle Zamorana, u Inter je stigla još jedna velika južnoamerička zvezda iz Primere, legendarni Ronaldo, as Barselone. U prvoj sezoni napadački tandem iz Južne Amerike stigao je samo do jednog trofeja i to u UEFA kupu. Ronaldo i Zamorano su bili strelci u finalu protiv Lacija, u meču koji je završen rezultatom 3:0 u korist Interista, a jedan gol je dao i Havijer Zaneti.

Sledeće sezone, Inter je doveo iskusnog Roberda Bađa, pa je Ronaldo, koji je u to vreme nosio desetku, dres sa ovim brojem ustupio legendarnom Malom Budi. Na početku sezone, Ronaldo se pojavljivao na terenu sa Zamoranovom devetkom, a Bam Bam je uzeo legendarni, originalni, nikada prevaziđeni "1+8" dres Intera. Iako se dosta spekulisalo oko tog broja, i tvrdilo da su se Južnomerikanci čak i potukli u svlačionici zbog devetke, sam Ivan Zamorano je pre par godina u intervjuu otkrio pravu istinu.
"Ronaldo je izgubio finale Svetskog prvenstva 1998. a bili smo dobri drugari, pa sam kada je stigao Bađo, odlučio da mu ustupim devetku, iz sažaljenja zbod neuspeha u Francuskoj", ispričao je Zamorano.

I za sve hejtere, kombinacija 1+8 odradila je marketinški sjajan posao za Inter jer se nijedan drugi dres nikada nije bolje prodavao od Zamoranove modifikovane osamnaestice. Štaviše, u sezoni 1998/99. Zamorano je postigao 14 golova za plavo-crne, a upravo je tokom karijere u Italiji Čileanac doživeo zlatne trenutke u nacionalnom timu. Zajedno sa Marselom Salasom, koji je briljirao u dresovima Lacija i Juventusa, činio je legendarn Za-Sa tandem La Rohe. Nakon 18 godina bez plasmana na Svetsko prvenstvo Čile se pojavio u Francuskoj gde je sjajno igrao, a zaustavljeni su u od strane Brazila u osmini finala. Poslednji veliki trenuci Zamoranove karijere u nacionalnom timu usledili su na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. kada je predvodio selekciju Čilea do bronzane medalje.

Posle dobrih izdanja u periodu između 1999. i 2001. kvaliteti Zamorana počeli su da blede i morao je da se suoči sa odlaskom iz Evrope. Posle 14 godina i gomile datih golova širom Starog kontinenta preselio se u redove meksičke Amerike, gde je za dve sezone postigao 36 golova, a devet pogodaka doneli su Orlovima titulu šampiona Meksika 2002. godine. A onda, usledilo je ispunjenje sna i obećanja pokojnom ocu, koje je opet imalo i mračnu stranu.

Ivan Zamorano vratio se u domovinu i potpisao ugovor sa Kolo Kolom, klubom za koji je navijao pokojni tata Luis i na samrti mu tražio da obavezno obuče njihov beli dres. Bam Bam je to učinio, a igrao je bez plate. Ipak, nije oduševio u ovom klubu, postigao je samo osam golova na 14 utakmica, a karijeru u dresu najpopularnijeg čileanskog kluba obeležili su problemi sa disciplinom.

U finalu Aperture 2003. godine, Zamorano se sukobio sa glavnim sudijom tokom utakmice sa Kobreloom, nakon što je postigao gol iz očiglednog ofsajda. Kolo Kolo je izgubio i utakmicu i napadača, koji je dobio čak 16 utakmica suspenzije i to je bio kraj jedne briljantne karijere. Do tog dana postigao je 327 golova što ga čini drugim najboljim strelcem u istoriji čileanskog fudbala, iza Osvalda Kastra.   

Godinama unazad, Ivan Luis Zamorano je jedna od najdominantnijih figura u čileanskom sportu. Ljubitelji fudbala ga vrlo dobro poznaju i to ne samo po učinku na terenu, gde je bio jedan od najboljih napadača na svetu, već i po ljudskim kvalitetima i humanosti, koji su mu doneli titulu ambasadora UNICEF-a. Igračka karijera mu je bila ispunjena sportskom ambicijom, a dostigao je skoro sve ciljeve koje je sebi postavio na početku karijere. Zamorano nikada nije imao tehničke kvalitete, ali je dostigao vrhunski nivo.

Paralelno sa napretkom karijere, Zamorano je postao uspešan biznismen, a umešno je u tom poslu iskoristio inteligenciju koja je bila njegova jaka vrlina i od svog imena stvorio internacionalni brend. Što je najvažnije, kao biznismen se okružio uticajnim ljudima koji su ga dobro podučili da je medijski nastup najvažniji. Njegov san da ima prodicu i emocionalnu stabilnost ostvario se 28. januara 2006. kada mu se rodila prva ćerka, Mija Paskvale, i to iz braka sa argentinskom manekenkom Marijom Albero, koja ga je pratila tokom cele karijere.

Trenutno, Ivan Zamorano poseduje imovinu u vrednosti više od 80.000.000 dolara koje je investirao najviše kroz "Inka Investment Holding Kompaniju", ali i kroz još neke firme i fondaciju Ivan Zamorano. Mlati pare, kao svojevremeno što je mlatio golove, a poseduje i IT kompanije, kao i privatni univerzitet… Čest je gost humanitarnih i donatorskih večeri, a kada je reč o fudbalu, poslednji put se njegovo ime vezivalo za Svetsko prvenstvo u Brazilu, kada je komentarisao utakmice za tamošnju ESPN televiziju.

(FOTO: Action Images)