Kucamo na vrata... Henrika Larsona (VIDEO)

Bio je i ostao poznat po neverovatnoj lakoći postizanja golova, plaženju prilikom proslave istih i čuvenom rege frizurom. Kasnije se sve promenilo osim jednog. Dredovi su završili na podu, šišao se na nularicu, uozbiljio se i više se nije plazio, ali je ostao strah i trepet za protivničke golmane. I upravo zbog toga je u poznim godinama dobijao poziv i, na kraju, zaigrao za velikane kao što su Barselona i Mančester junajted. Sve dok ga teške povrede definitivno nisu slomile i telo reklo da ne može više da se nosi sa klincima. Konačno je rekao zbogom u 42. godini tamo gde je sve počelo…

Henrik Edvard Larson rođen je 20. septembra 1971. u Helsingborgu. Otac Fransisko Roča sa Zelenortskih ostrva i majka Šveđanka Eva Larson tek prohodalom Henkeu su gurnuli loptu u ruke i redovno pustali video kasete sa slavnim Brazilcem Peleom kako bi mu jasno stavili do znanja da će fudbal biti njegov život. Njihova upornost i njegov vanserijski talenat pokazalo se kao dobitna kombinacija. Larson je prošao sve kategorije lokalnog kluba Hogaborga i kada je sa nepunih 18 godina ušao u seniorski tim morao je da prestane da popunjava kućni budžet radeći u fabrici na pakovanju voća.

Tadašnji drugoligaš Helsingborg je 1992. zapazio neverovatnog klinca tamne kože doveo ga u svoje redove, gde je već u prvoj sezoni u tandemu sa Matsom Magnusom postigao 34 golova i odveo klub u elitu. Skauti Fejenorda nisu gubili vreme. Larson 1993. dolazi u Roterdam, međutim, nikako nije mogao da se uklopi. Igrao je uglavnom u finišu mečeva, često i na poziciji koja nije njegova, ali je tokom četiri godine sakupio 101 nastup i 26 pogodaka. Zbog toga je 1997. godine rekao treneru Ariju Hanu da želi da napusti klub, pozvao se na klauzulu u ugovoru da je slobodan u slučaju ponude od 600.000 funti, tako da je završio u Seltiku. Početak u škotskom klubu nije bio baš kako se poželeti može pošto je postigao autogol prilikom eliminacije iz Evrope od Tirola iz Insbruka. Onda se razgoropadio, počeo je nemilice da trese protivničke mreže i nervirao navijače ljutog rivala Glazgov Rendžersa koji zbog njega često nisu imali prilike da se raduju trofejima. Nije ni čudo što su se slavili kada je u oktobru 1999. polomio nogu na dva mesta posle duela sa Seržom Blanom iz Liona u Kupu UEFA. 

Vratio se jači nego ikad. U tandemu sa Krisom Satonom 2000. godine na 38 utakmica postigao je 35 golova za Seltik, što mu je donelo Zlatnu kopačku Evrope. Tri godine kasnije gurao je Škote do finala Kupa UEFA, ali su izgubili od Murinjovog Porta u produžecima (2:3). Utešna nagrada stigla je iz Švedske, gde je proglašen za najboljeg fudbalera u poslednjih 50 godina.

“Dugo već poznajem Larsona. Prvi put smo se sreli 2001. godine, kada sam dao gol za Mančester protiv Seltika. Tada smo razmenili dresove, a redovno se čujemo. Zajedno smo komentarisali Evropsko prvenstvo 2012. godine. Svaki put kada me vidi zove me ‘magarac’”, rekao je Bojan Đorđić za MOZZART Sport i odmah daje obrazloženje: “Kaže da sam tvrdoglav. Idem uvek svojim putem. Ja odlučujem kada hoću da stamen, a ne moj šef. Sada je trener Helsingborgu. Odličan je lik. Dobar drug. Veliki profesionalac i zahteva mnogo od sebe, a i od drugih. Jedan od najpopularnijih igrača svih vremena kod nas ovde, ali Zlatan Ibrahimović je sada broj jedan po popularnosti. Njih dvojica su za mene najbolji. Zlatan ima poštansku marku u Švedskoj. Eto koliko ga vole”.

Tokom sedam godina u Seltiku Larson je osvojio četiri šampionske titule, dva Liga kupa i dva Kupa Škotske.  Pet od mogućih šest puta (godinu dana pauzirao zbog loma noge) proslavio se kao prvi strelac Škotske. Sa 242 pogodaka na 315 mečeva držao je rekord sve do decembra 2009, kada ga je sa trona svrgnuo Kris Bojd iz Rendžersa.

----------------------------
TRI SP I EP

Larson je igrao za Švedsku na čak tri Svetska i Evropska prvenstva, gde je čak nosio i  kapitensku traku. Debitovao je na Mundijalu u Americi 1994. godine, gde je reprezentacija  Tri krune zauzela treće mesto prvi put posle Brazila 1958.

Sa legitimnim naslednikom Zlatanom Ibrahimovićem zaigrao je u tandem na EP u Portugalu 2004. godine, kada je njegov gol protiv Bugarske proglašen za najbolji na turniru. Odigrao je ukupno 106 mečeva i 37 golova.
“Vreme je da kažem kraj. Osećam da je došao taj trenutak. Završio sam sa reprezentacijom”, rekao je Larson koji je na SP u Nemačkoj 2006. postigao gol na svakom meču u grupnoj fazi i tako postao šesti igrač u istoriji ovog takmičenja kome je to pošlo za nogom.

Saigrači su ga vraćali iz reprezentativne penzije, ali po treći put definitivno je rekao zbogom oktobra 2009.  

---------------------------------

Vreme je bilo za novu sredini i izazove. Barselona - ko bi joj mogao odoleti? Kao slobodan igrač, iako ima već 33 godine, stiže u Kataloniju i potpisuje jednogodišnji ugovor. Doživeo je tešku povredu ukrštenih ligamenata i meniskusa levog kolena. Sakupio je nekih 40 mečeva i 13 golova, okitio se sa dve titule šampiona Španije, ali i debelo kumovao pobedi Barsa nad Arsenalom u finalu Lige šampiona sa 2:1. Šveđanin je ušao sa klupe i sa dve asistencije utišao Tobdžije.  
“Ljudi uvek pričaju o Ronaldinju, Etou, Žiliju, ali ja ih danas nisam video, video sam samo Henrika Larsona. Ušao je, promenio tok igre i ubio je utakmicu. Ponekad kada pričate o Ronaldinju i Etou, morate da spomenete igrače koji prave razliku, a to je svakako Larson”, odao je tada priznaje Tjeri Anri.

Larson je mnogima u Barseloni prirasao za srce. Nije ni čudo što im je bilo teško kada je odlazio.
“Kada nas je napustio bez dileme izgubili smo velikog strelca, a ja sam izgubio velikog prijatelja. Larson je bio moj idol i bilo je fantastično igrati zajedno sa njim”, otkrio je Ronaldinjo.

Larson se 2006. vratio u Helsingborg, a samo godinu dana kasnije zbog njegovog iskustva, harizme, ubojitosti angažovao ga je i Mančester junajted. Tokom tromesečne pozajmice na 13 mečeva je postigao tri gola. Aleks Ferguson je pokušavao na sve načine da ga zadrži na Old Trafordu, gde bi za koji mesec proslavio osvajanje titule, ali uzalud.
“Dao sam obećanje porodici i klubu da ću se vratiti 12. marta i to hoću da ispunim”, bio je dosledan Larson i ponovo obukao dres Helsingborga koji je nosio do 2009.

Godine su učinile svoje, više nije mogao da se nosi sa mladićima i rešio je da 2013. okači kopačke o klin tamo gde je sve počelo - u Hogaborgu – gde je potom seo na klupu i gurnuo u vatru svog sina Džordana Larsona. Silom prilika ili želje uspeo je i da zaigra sa njim u tandemu.
“Nismo mnogo kombinovali, ali svakako da sam ponosan. Privilegija je zaigrati sa sinom”, rekao je tada Larson zbog koga su predstavnici Seltika dolazili avionom u Švedsku u nameri da ga nagovore da sedne na njihovu klupu, ali je on ipak izabrao Helsinborg.

Jedan Larson je otišao u legendu, a terenima je već počeo da šparta njegov naslednik. Sedamnaestgodišnji Džordan Larson je nedavno u stilu svog oca postigao fantastičan gol za Helsingborg u Kupu Švedske protiv Sirijanske, pa su navijači zapevali “bolji je od tate” i izmamili osmeh Henrika na klupi...

Budite sa nama i sledećeg petka kada će vas MOZZART Sport i Facebook stranica "Kucamo na vrata zaboravljenih asova" obradovati novom zanimljivom pričom.

(FOTO: Action images)