Kucamo na vrata... Fernanda Redonda (VIDEO)

Imao je 76 odsto procenat uspešnosti pasova, "pretrčao je" 13,12 kilometara, dobio 11 od 15 duela, nije pokrio onih pet metara kada je krenula kontra, ovaj špic ne daje golove, ali ima "dubinu", onaj golman je igrač u polju... I tako u ovom modernom vremenu živimo zatrpani trivijalnim statistikama i trenerskim alibijima. Neko pokušava da od fudbala napravi onaj američki u kojem će sve biti tako glupo proračunato, a snaga i brzina batine koje će vladati.

Srećom, fudbal je previše lep. I nema brojke i pehara koji mogu verodostojno da opišu suve genijalce. Pogotovo kada je to neka "petica".

Zna se ko su glavni likovi fudbalske priče. Sve se svodi na "desetke"  i "devetke", poneku "sedmicu" ili "jedanaesticu" zbog kojih ljudi dolaze na stadione. Zbog njih se vernici u najvažniji sporednu stvar na svetu zalepe u transu za fotelju ili stolicu ispred malih ekrana. Fudbal su Zidan, Ronaldo, Toti, Ronaldinjo, Mesi, Anri, Del Pjero, Bergkamp, Sedorf...

U poslednje dve i po decenije bitna uloga je postao zadnji vezni. Zavisi od fudbalke kulture i škole, ali to su "četvorke", "petice" ili "šestice". Onaj koji je nekad bio vodonoša majstorima. Bilo da je razbijač poput Desaija, hobotnica poput Makelelea, fizički dominantan tip koji "ume lopte" poput Vijere i Jaje Turea. Doduše, plejmejkeri "iz dubine" poput Ćavija ili Pirla su incidenti koji se ne ponavljaju tako često.

Možda je sve počelo u modernom fudbalu sa čeličnim Nemcom Lotarom Mateusom  i Holanđaninom Rajkardom. Imali su od svega pomalo. U vreme kada je Mateus uspostavljao dominaciju svetskim fudbalom, tamo negde na drugom kraju sveta, u jednom od 48 predgrađa Buenos Ajresa je karijeru počela da gradi jedna "petica".

Fernando Karlos Redondo Neri.

U Argentnos Juniorsima. Tamo gde su počeli njihova veličanstva Maradona i Rikelme. Debitovao je za Juniorse sa 16 godina. Baš kao i Maradona devet godina ranije.

Atipična argentinska priča. Miran i vaspitan momak iz dobrostojeće porodice. Nije prošao golgotu od argentinskog asfalta, ali je došao do samog vrha i postao fudbalski unikat. Počeo je u dvorani na zatvorenim terenima i stručnjaci kažu da je tu stekao zadivljujuću kontrolu igre na malom prostoru.
"Previše je fudbalskog u njemu. Greh je reći da je on zadnji vezni", poručiće godinama kasnije Ivan Zamorano koji će Redonda uvrstiti u svoj idealan tim.

Tokom četiri godine u Argentinos Juniorsima, Redondo je Argentincima najavio da se sprema nešto neobčno i da će on biti velika stvar u svetu fudbala.

Argentinci poput Brazilaca ili Portugalaca na igrače gledaju kao na brojeve. Redondo je počeo kao "petica". To je onaj zadnji vezni koji malo ume, ali trči za trojicu. Argentinske "petice" su uglavnom držale fokus na protivničkim cevanicama više nego na lopti. "Mršavko" iz Argentinos Juniorsa je bio nešto drugačiji. Igrao je fudbal. I dominirao sredinom terena. Dirigent. Gazda. Elegenatan poput gazele.
"Da je Isus Hrist bio fudbaler, sigurno bi bio "petica". To je najlepša pozicija. Pristojno kontrolišete situaciju i ništa ne može mimo nje", rekao je Redondo jednom prilikom.
Mi dodajemo, da je Isus bio petica, bio bi kao Redondo.

U leto 1990. godine na Redondovu adresu je stigao poziv selektora Biljarda. Argentinci sa Maradonom su se spremali za odbranu svetske titule u Italiji. Mundijal. Gde ćete veće priznanje od poziva na Mundijal, a imate samo 21 godinu? Odgovor je bio frapantan.

Redondo je odbio poziv Biljarda uz obrazloženje da mora da sprema ispite. Uveliko je bio student prava. Knjiga je uz loptu bila Redondov najbolji prijatelj. Godinama kasnije će biti otkrivena prava istina. Redondo nije želeo da igra za Biljarda.

U Argentini postoji podela na Biljardove "Biljardiste" i "Menotiste" koji su sledbenici doktrine Cezara Menotija. Dva najvažnija trenera u istoriji argentinskog fudbala su genijalci, ali dve sušte suprotnosti. Biljardo je ludi detaljista onaj koji na teren vodi vojsku u rat i koji pred polufinale Mundijala motiviše igrače rečima:
"Pobijte ih , ne želim da gledam finale na TV".

Biljardo je oštar, konkretan, detaljan. U hotelu na gostovanjima je nosio čizme. Obrazloženje: Ako u hotelu izbije požar, lakše će istrčati u čizmama nego u papučama! I onda mislite da su Murinjo ili Gvardiola ludi naučnici...

Menoti je fudbalska verzija grčkih filozofa. Čovek sklada i harmonije koji od svakog igrača želi da izvuče ono najbolje i stvori nešto lepo. I povrh svega: pobornik lepog fudbala.

Redondo je mrzeo šablone i naređenja. Priznao je da kasnije da je "Menotista". Svestan svog znanja nije želeo da bude trkač koji će udarati po cevanicama već dirigent orkestra. Da je tada otkrio prave razloge, proglasili bi ga ludim jer je Argentina bila Maradonina. I nije mogla da bude ničija druga. Zato je pošteno bilo da slaže.

Argentina nije odbranila titulu, Maradona i Kaniđa nisu mogli do titule sa Biljardovim koljačima, a istog leta Redondo je "položio ispit"“ i preselio se u španski Tenerife kao slobodan igrač. Iako je sve bilo dogovoreno sa Riverom, izabrao je mali španski klub. Zašto? Opet zbog želje da igra fudbal po svome. To će raditi tokom cele karijere. U Riveru to nije bilo moguće.

Prva sezona u Španiji je otkrila njegovu Ahilovu petu. Najvećeg neprijatelja i rivala pred kojim nije mogao ništa. Povrede. Uz Van Bastena najveći igrač svih vremena kojem su povrede osakatile karijeru.

Prva sezona je bila adaptacija i borba sa povredama. Već tada je pokazao temperament i jak karakter pošto je odbijao da bude trkač i postao je plejmejker. Druge sezone na klupu dolazi zemljak Horhe Valdano i krenulo je... Valdano je jedan od poznatijih "menotista". Promovisao je Redonda u ključnog igrača oko kojeg se sve vrti. Razumeo je mladog zemljaka i dao mu poptunu slobodu.

U poslednjem kolu Primere, Redondov Tenerife dočekuje lidera Real. Posle pola sata igre, Real je vodio 2:0 i imao titulu u džepu, a onda su Redondo i drugari servirali čudesan preokret, pobedili 3:2 i poslali titulu u Barselonu. Maleni Tenerife je Realu ispalio metak u srce, a Argentinac sa manekenskom frizurom je izabran u tim sezone.

Realov slom na Kanarskim ostrvima se tek zaboravio, a usledio je novi. U sledećoj sezoni je Real opet imao bod prednosti u odnosu na Barselonu i opet gostovao Tenerifeu u poslednjem kolu. I opet je Tenefire pobedio 2:0 i poslao titulu u Kataloniju. U Madridu su čupali kose od besa i očaja.

U međuvremenu, Redondo se vratio u reprezentaciju Argentine i postao jedan od nosilaca igre. Bili su tu Maradona , Kaniđa, Batistuta, Simeone plus stara garda... Na prvom Kupu konfederacija održanom 1992. godine, igrač turnira je bio Redondo. Bila je to jedna sjajna generacija. Redondo, Batistita i Simeone su nosili Argentinu do trijumfa na Kopa Amerika u Ekvadoru 1993. godine. Trofej koji Argentinci do danas nisu opet osvojili. Bila je to uvertira za Mundijal u SAD sledeće godine gde je Argentina bila jedan od glavnih favorita. Veći čak i od budućeg šampiona Brazila. Sve su imali. U svim linijama tima. Atmosfera u ekipi je bila sjajna, selektor je bio divni čovek Koko Bazile.

Poluga Redondo – Maradona je trebalo da nosi tim, a tandem Batsituta - Kaniđa da završava akcije. Na treningu Argentine u Bostonu pre Mundijala jedan američki novinar je zabeležio zanimljiv detalj.
"Delovali su kao savršena mašina. Lopta je uživala u njihovim nogama. Ipak, na treningu se najčešće čulo "Flako, dodaj. Flako ovde. Flako, Flako"- Raspitao sam se ko je Flako i rekli su mi da je to onaj mršavi momak Redondo. Flako na španskom znači Mršavko. I pored živog Maradone, bio je glavni igrač na treningu".

Ipak jedna Maradonina bočica prokletog efedrina je sve pokvarila i niz vodu odnela generaciju koja je morala da osvoji Mundijal...

Posle tužnog Mundijala, Redondo se preselio u Madrid. Kada ne možeš da ih pobediš, kupi ih. Geslo moćnih klubova. Real Madrid je leta 1994. godine doveo Valdana za trenera, a ovom je prvi uslov bio da se na Bernabeu preseli i Redondo. Bez problema su Madriđani iskeširali milion dolara za Argentinca. I napravili jednu od najboljih investicija u bogatoj istoriji njihove rasipničke politike.

Kao i na Kanarima, tako je i u prestonici prva Redondova sezona bila borba sa povredama. Već na pripremama je povredio levo koleno i morao na dvomesečnu pauzu. Vratio se na teren, bio je neki decembar i Real je vodio 2:0 na Tartijereu protiv Ovijeda. Ceo meč su vođeni oštri dueli između Redonda i Slaviše Jokanovića. Dva puta je Jokanović krvnički startovao na Redonda i sudija mu je oprostio. Treći start je bio koban. Redondu je stradalo desno koleno i opet je morao da odsustvuje sa terena dva meseca. I tadašnji Ovijedov trener Radomir Antić je posle utakmice priznao da je Jokanović preterao, a kasnije su Realovi navijači dočekivali Jokana sa povicima "ubico, ubico". Jokanović će na kraju sezone preći u Tenerife gde su još čekali Redondovog naslednika.

I sa te dve teške povrede, Argentinac je odigrao 23 meča u Primeri i pomogao Realu da posle pet godina osvoji titulu. Najava da se trofeji polako vraćaju na Bernabeu...

I sledeće sezone se borio sa povredama. Realov problem su bili veterani. Valdano je pravio ekipu oko Redonda, Mihaela Laudrupa, Jera i Zamorana, lansirao mladiće Raula i Gutija, ali nije mogao da se izbori sa egom Buja, Ćenda, Mičela i dobio je otkaz šest meseci posle titule. Usledila su prelazna rešenja Del Boske i Iglesijas, da bi u leto 1996. godine došao tada najbolji evropski trener Fabio Kapelo.

Don Fabio je na startu sumnjičavo vrteo glavom kada je video Redonda. Mršav, spor i podložan povredama. To nije bilo ono što je čelični Italijan tražio. Redondo je jedan od retkih igrača koji je Kapela naterao da se pokaje i promeni mišljenje. Te sezone je na Bernabeu zapravo počela era Fernanda Redonda. Njegova leva noga je crtala igru i određivala tok meča. Njoegova levica je bila šestar koji je ocrtavao polje za igru.
"Taktički perfektan!", slavodobitno je uskliknuo Kapelo posle nekoliko meseci. Kasnije će reći da je Redondo najbolji centralni vezni kojeg je trenirao. A znate koga je sve trenirao...

Kapelo je raskrstio sa veteranima. Redondo je ka novoj tituli poveo generaciju sa Raulom, Mijatovićem, Jerom, Šukerom, Sedorfom, Robertom Karlosom, Panućijem, Ilgnerom...

Strašan je to tim bio, a Redondo je bio njegovo srce. Zaustavljao je protivničke napade, dobijao duele, delio lopte, menjao ritam, asistirao... Uvaljivao laktove. I sve to sa elegancijom kakvu je kasnije imao samo Zizu. Laganog trka, ponosno podignute glave i izbačenih  grudi dobio je nadimak Princ. Toliko aristokratski je izgledao na terenu. Drugi nadimak je bio Bela mašina.

Kapelo je morao da ode posle godinu dana zbog elitnog "madridizma", ali Redonda više niko nije mogao da pomeri. Došao je Jup Hejnkes i odmah prepoznao ko je ključni igrač. Redondo je sa Sedorfom je bio glavna poluga koja je hranila golovima Mijatovića, Šukera i Raula. Redondo je povrh svega izvanredno zatvarao ranjivog Jera u odbrani i puštao ga da krene napred i napravi probleme protivniku. Deceniju i po kasnije, Hejnkes će na treninzima Bajerna forsirati Havija Martineza da bude ono što je nekada bio Redondo. Mladom Basku će puniti glavu savetima o jednom savršenom Argentincu.

Posle 32 godine, Real Madrid se popeo na krov Evrope! Na novoj stadionskoj lepotici Amsterdam Areni će Mijatović zaviti u crno Juventus. Igrač utakmice je bio Redondo! Te majske večeri, Princ je pojeo Zidana, Dešana i Davidsa i naterao ih da trče za njim. Izludeo je najpoštovaniji vezni red Evrope.

Bilo je to u predvečerje Mundijala u Francuskoj. Maradone više nije bilo tu, ali je Argentina opet imala paklen tim. Redondo je trebalo da se priključi Batistuti, Ortegi, Simeoneu, Lopezu, Krespu, Veronu, Almeidi, Ajali... Ali nije. Selektor Danijel Pasarela je uveo veto za igrače sa dugom kosom u ekipi. Redondo kakav je karakter nije prihvatao na ultimatum.
"Ja sam fudbaler, ali pre svega čovek. Ovo vređa ljudsko dostojanstvo i nema nikakve veze sa fudbalom".

Čak je Batistuta skratio svoju frizuru rok zvezde za par centimetara kako bi udovoljio ludom Pasareli. Kaniđa nije i precrtan je. Ali, Kaniđa je već bio u silaznoj putanji... Redondo je tada bio jedan od najboljih na svetu. Sedam dana je glavna tema u Argentini bila Redondova frizura. Čak je i predsednik države Karlos Menem izašao u javnost i apelovao na Redonda da skrati kosu. Jok! Neće se desiti. Maradona je držao Redondovu stranu, Valdano opleo po Pasareli, političari i javne ličnosti su razglabali o frizuri Frenanda Redonda. Po kafićima i ulicama se danima pričalo samo o tome. Naslovne strane ozbiljne štampe su bile povećene toj temi. Zapravo, kosa je tu bila samo izgovor. Danijel Pasarela je bio jedan od najvernijih "biljardista". Redonda nije mogao da vidi očima. Argentina je otišla na Mundijal bez jednog od najboljih igrača. I stigla tek do četvrtfinala...  

Nije Redondo mnogo žalio za Mundijalom. Samopouzdanje je kuljalo iz njega, a autoritet koji je imao na terenu se graničio sa arogancijom. Bio je nezamenjiv. Pasarelu je zamenio "Ludak" Bijelsa. I odmah u jesen 1998. je krenuo na turneju po Evropi, a prva stanica mu je bio Madrid.
"Iskreno, ne volim te. Ali moram da te zovem. Bitan si mi", rekao je Bijelsa u oči Realovom asu. Vratio se nakratko u nacionalni tim, ali je ubrzo doneo odluku da okonča reprezentativnu karijeru i posveti se klupskoj. Tako je eliminisao mogućnost da igra na Mundijalu 2002. godine. Od četiri Mundijala, odabrao je da ne igra na tri!

Posvetio se Realu, ali tamo više nisu cvetale ruže. Treneri su se menjali kao na traci. Hejnkesa je zamenio Hidink, njega Tošak i Real je upao u veliku krizu rezultata. Kao vatrogasac je došao Del Boske i uspeo da prekine sunovrat Madriđana. Real je bio očajan u prvom delu sezone 1999/2000, ali na proleće su počeli da dolaze do daha. Golom Roberta Karlosa za 2:2 protiv kijevskog Dinama su se provukli u četvrtfinale Lige šampiona.

Prelomni trenutak je bio gostovanje na Old Trafordu. Posle 0:0 u Madridu su bili otpisani pred put na Teatar snova. Junajted je imao paklen tim. Ferguson je raspolagao moćnim arsenalom sa Stamom, Gigsom, Kinom, Bekamom, Skolsom, Kolom, Jorkom... Bili su aktuelni vladari Evrope.

Muk na Old Trafordu! Real je u 52. minutu vodio 3:0, a odbrana Junajteda je patila pod nogama tandema Raul – Morijentes. Iza svega je stajao dirigent Redondo.

"Ubio" je Skolsa i Kina. Kako je samo te večeri gazdovao travnjakom Old Traforda. Uvaljivao laktove, podmetao rame, ali na granici čistog. Nonšalantni prijemi, lopte sa očima, apsolutna kontrola utakmice... I ONA. Peta. Štikla. "Taconazzo de Old Traford". Potez koji je ušao u istoriju fudbala. Potez po kojem svi pamte nesrećnog Heninga Berga. Norvežanin  je u Junajtedu proveo tri godine i osvojio sve. A opet, svi će ga pamtiti po Redondovoj štikli.
"Dobri stari Hening je te večeri završio karijeru. Ta peta ga je ubila. Nekoliko meseci kasnije je napustio klub", reči su tadašnjeg Junajtedovog golmana Van der Goa.

Na delić sekunda se Redondo okrenuo leđima Bergu i izgledalo je da će graditi loptu i zadržavati vreme. A onda trenutak magije. Petom kroz noge Bergu i munjevit sprint ka gol-aut liniji gde stiže loptu. Ljudi, pa on nije spor!? Sledi potpuno savršen pas između golmana i odbrane. Raul nije mogao da promaši...

Old Traford je znao čemu prisustvuje. Ustao je i aplaudirao. Onako iskreno i sportski. Remek delo majstora je zaslužilo salve apaluza sa Teatra snova.
"Šta taj momak ima u kopačkama? Magnete ? Nismo mogli da igramo od njega!", pomalo u ljutnji i očaju, a pomalo iz dostojanstva i poštovanja je zavapio Ser Aleks Ferguson posle utakmice.
"Istina je, bili smo uplašeni. Nismo imali samopouzdanja, ali Redondo je u svlačionici delovao tako miran i ubeđen u uspeh dok nam je držao govor", prepričavao je Ivan Elguera.

Real Madrid je te aprilske večeri prvi put oživeo u sezoni. Prvi put je ličio na moćni i uvaženi Real. Sve se okrenulo posle te jedne partije. Usledio je Bajern koji je Kraljeviće odučio od fudbala mesec dana ranije u dva meča grupne faze. Bilo je 8:3 u dva meča.

Redondo je imao jedan možda i arogantan običaj da izabere igrača protiv kojeg će voditi ličnu bitku u utakmici. Da udari tamo gde je tvrdo. U dvomečima sa Bajernom je to bio Štefan Efenberg. Pakleni Nemac na vrhuncu forme. U nekoliko navrata Redondo bi stao ispred njega, gurnuo loptu napred i stavio nogu na nju. I čekao. Čekao je da ge Efe napadne. Nemac je kidisao kao besan pas, nije odustajao, ali lopta je bila Redondova. Odbijao se od njega kao od planine. Niko Anelka je od Raula preuzeo ulogu dželata i završio Bavarce.

Real je u finalu sa Valensijom! Da je neko šest meseci ranije zaustio da će Real igrati finale, bio bi ozbiljan predmet sprdnje. Eto kako je bedno Real izgledao u decembru. U finalu su se očekivali Mančester, Barselona ili Lacio. Real je izbacio Junajted, a ubitačne kontre Kuperove Valensije su sahranile Drim timove Barse i Lacija. Godinu dana ranije, Valensija je kontrama sa ukupnih 6:0 u Kupu kralja isprašila Real. I bila favorit u finalu. Koliko god to sada čudno zvuči. Isti plan je Kuper imao i za finale. Mendijeta će se pobrinuti za loptu i gurnuti je "Pjohu" Lopezu ili Kiliju Gonzalesu. Ali te večeri u Parizu, Mendijeta je završio u džepu Fernanda Redonda. Raul, Morijentes i "dropka" Mekmanamana su odveli Kraljeve na vrh Evrope. A Redondo je kao kapiten podigao trofej "klempavk". Izabran je za najboljeg igrača Lige šampiona te sezone! Zadnji vezni!?  
"On je lider Reala. Uveo je stil igre koji je Real imao u narednim godinama. Zadnji vezni kakvog nikada nismo imali", rekao je Visente Del Boske.

Fenomenalan kraj magične sezone za Argentinca. Ali niko u snu nije mogao da pretpostavi da će to biti zapravo i kraj karijere Fernanda Redonda. Formalno ne, ali fudbalski da. Te večeri u Parizu je Princ poslednji put plesao svoj fudbalski tango.

Došao je Florentino Perez i u svom dobro poznatom stilu "Ja i niko drugi" se zahvalio Redondu. Autokrata na čelu Kraljevskog kluba je uzdrmao fudbalsku planetu dovođenjem Luisa Figa. U glavi je imao samo jednu ideju: Galaktikose!

Redondo je uz Jera i Morijentesa otvoreno stao protiv dolaska Figa čija ogromna plata bi srušila svlačionicu Madriđana. Perez ga je prodao Milanu, a sam Redondo je kasnije rekao da se ništa nije pitao oko transfera. Još je i dobro prošao jer je u pitanju bio Milan.

Priča je išla ovako. Perez je čim je došao na čelo kluba ponudio Redonda svom prijatelju Galijaniju. Milan je tog leta posrtao na pijaci. Juve je uzeo Trezegea, Lacio srušio svetski rekord za Krespa, a Roma je iz Firence konačno kidnapovala Batistutu. Florentino se na Majorki sastao sa Galijanijem i Brajdom. Sve je dogovoreno, obavestili su i Redondovog agenta.

Navijači Reala su u Madridu napali automobil u kojem je bio Galijani i hteli su da linčuju Milanovog transfer gurua smatrajući ga glavnim krivcem. Ubrzo će saznati  celu istinu...
"Real želi da me se reši i ja sam nemoćan".

Na sajtu Reala je izašlo obaveštenje za javnost da Fernando Redondo nastavlja karijeru u Milanu uz prilično bedno objašnjenje da je to bila želja igrača.
"Želim da vam predstavim činjenice. Niko iz Reala me nije obavestio šta se dešava. Agent mi je samo rekao da je sve dogovoreno i da moram da pristanem".

Ispred Santjago Bernabeua su izbile demonstracije. "Nećemo Figa, hoćemo Redonda", grmele su pristalice Merengesa.

Redondo je tog leta koštao 30.000.000 nemačkih maraka i bio je najskuplje pojačanje Milana. Nikada to neće i postati na terenu. Već na pripremama je doživeo tešku povredu kolena. Na jednom od prvih treninga je nagazio u rupu na terenu, koleno se okrenulo, pukli su ligamenti...  

Usledila je jedna, pa druga, pa treća operacija. Redondo je nestao sa fudbalske mape, a Milan je imao moćan tim, pa se to nije osetilo. Neverovatan gest je napravio avgusta 2001. godine. Ušao je u Galijanijevu kancelariju i zatražio da mu klub više ne isplaćuje platu, kao i da se odriče kuće i automobila koje je dobio na korišćenje od Milana. Plata mu je tada iznosila 5.000.000 maraka godišnje.
"Rekao mi je da ne želi pare i benefite od Milana sve dok ne bude spreman da igra i dok ih ne zaradi na terenu. Bio sam šokiran. Ništa slično u svojoj direktorskoj karijeri nisam ni čuo, a kamoli doživeo", otkrio je italijanskim medijima Adrijano Galijani.
"Istina je. Milan me je platio da igram fudbal, a ja sam ga – ne svojom krivicom – izneverio. Mislim da je fer da ne uzimam novac koji nisam zaradio", potvrdio je Redondo.

Fernando Redondo se vratio na teren 29 meseci posle dolaska u Milan. Posle dve i po godine i tri operacije, hiljadu i nešto sati u teretani i na terapijama, debitovao je za Milan u kupu protiv Ankone. Nekoliko dana kasnije je zaigrao i u Seriji A protiv Rome. Ušao je umesto Andrija Ševčenka koji ga je zagrlio kao brat, Sedorf je prišao da ga ohrabri, ceo tim Milana je imao osmeh na licima, a 70.000 ljudi na San Siru je ustalo. Posle nekoliko minuta na terenu je otresao Montelu, a onda u Krojfovom stilu se okrenuo sa loptom i ismejao Emersona i Valtera Samuela. Tribine San Sira su podivljale, nebom su se prolomili aplauzi i kirici oduševljenja. Princ je opet zaplesao.

Sudbina je htela da 2003. spoji Real i Milan u Ligi šampiona. Milan je gostovao u Madridu, a Karlo Anćeloti ispao laf i u prvoj postavi dao Redondu prenost u odnosu na Pirla. Kada su ekipe izašle na teren, tribine Bernabeua su podrhtavale od ovacija. Nekoliko minuta je trajao apaluz bivšem idolu. U 79. minutu ga je zamenio Pirlo, a koktel emocija je eksplodirao. Smireni i hladni Redondo je bio na ivici suza dok je osluškivao frenetične ovacije setnih Madriđana. Na tribinama je stajao transparent:
"Bog se vratio u svoj raj".

Sam Karlo Anćeloti je priznao da je Redondova povreda odredila sudbinu Andree Pirla i da ko zna kako bi Mocartova karijera išla da je Redondo bio zdrav. Karijeru je završio 2004. u Milanu, a imao je mali udeo i u osvojenoj Ligi šampiona 2003. godine, pošto je igrao u nokaut fazi protiv Ajaksa i Intera. Bio mu je to treći trofej Lige šampiona.

U vreme kada se brzina i snaga sve više vrednuju, pridevi elegantan i graciozan su sve ređi. A baš takav je bio Fernando Redondo. Nikada nije žurio sa loptom. Sve je izgledalo lako i jednostavno. Igrao je opušteno i bez grimase na licu, sa onim prepredenim sjajem u očima kojim je govorio je da smislio sledeća tri poteza. Ustvari, njegova levica je već iscrtala putanju kuda će lopta ići u ta tri poteza...

Fernando Redondo je izabran u idealan tim Reala svih vremena sastavljen od stranaca. Zajedno sa njim u veznom redu su Zidan, Figo i Mihael Laudrup.

Fernando Redondo je izabran u idealan tim svih vremena argentinskih fudbalera. 

Fernando Redondo nikada nije privatnim životom privlačio pažnju javnosti. Srećno je oženjen i ima troje dece. Završio je pravni fakultet, ljubitelj je istorije i književnosti. Kao fudbaler je u karantinu pred važne mečeve čitao knjige Gabrijela Garsije Markesa i Horhea Luisa Borhesa.  

Fernando Redondo je promenio istoriju argentinskog fudbala kao prva "petica" koja je postala plejmejker. Od tada se zadnji vezni porede sa njim i čeka se "novi Redondo". Kandidati su bili Kambijaso, Gago, Banega i Maskerano. Nisu uspeli. Sada je kandidat mladi Kraneviter iz Rivera. Možda Argentina dobije i boljeg igrača na Redondovoj poziciji, ali nikada nijedan neće biti kao on.

Beli Princ. 

Budite sa nama i sledećeg petka kada će vas MOZZART Sport i Facebook stranica Kucamo na vrata zaboravljenih asova obradovati novom zanimljivom pričom…

(FOTO: Action image)