Kucamo na vrata... Faustina Asprilje

Letimičan pogled na dosadašnjih 45 godina njegovog života navešće vas da pomislite kako je fudbal za Faustina Asprilju bio sporedna stvar. Kakav bi tek bio igrač da je ono u čemu je bio najbolji stavio na prvo mesto, pitanje je koje muči brojne fanove Kolumbijca širom sveta, pa i one sa Facebook stranice “Kucamo na vrata zaboravljenih asova“, zbog kojih MOZZART Sport ovog petka kuca na vrata legende Parme i Njukasla.

Ako bismo se bavili rangiranjem stvari u Tinovom životu, onda bi fudbal završio negde na četvrtom mestu - iza žena, noćnog života i oružja, mada je u jednom periodu i to četvrto mesto bilo “ugroženo“ ljubavlju prema konjičkim trkama.

Bio je na vrhuncu slave početkom i sredinom devedesetih, kada se fudbal umnogome razlikovao od današnjeg, pa najveće zvezde van terena nisu bile u centru pažnje zbog reklama za Armanijev donji veš, već iz potpuno drugih razloga, ali kada vam kažu da su “loši momci“ bili Maradona, ili naš junak iz prošlog “Kucanja“ Kaniđa, razmislite dva puta. Oni su se opijali, drogirali, bili s mnogim ženama, a ovaj je pored svega toga voleo i da pripuca. I to često nije bio mladalački hir ili posledica konzumiranja alkohola i opijata.

ORUŽJE

“Hej, ja volim oružje“, rekao je Asprilja jasno i glasno 2008, na pitanje novinara kako je sebi dozvolio da toliko puta napravi incidente u koje su bili uključeni pištolji.

A bilo ih je mnogo koji su dospeli u javnost. Prvi put na proslavi nove 1995. godine, samo šest meseci pošto je u Medeljinu ubijen Andres Eskobar, u trenucima dok je Kolumbija i dalje oplakivala tragičnu smrt ljubimca nacije. Pištolj iz kojeg je pucao naravno nije bio registrovan, a tada najčitanije list El Tiempo je u komentaru poručio da “Asprilja ima fantastičan dribling, ali da nije dobar građanin, i da zbog toga ne može biti idol nacije“. Pet meseci kasnije Tino je osuđen, na godinu dana zatvora uslovno, pa je naredne dve godine morao da se na svakih mesec dana javlja kolumbijskom konzulatu u Italiji.

U maju 1999. u letovalištu Kartahena Asprilja je pijan ispalio sedam hitaca iz devetmilimetarskog pištolja u vazduh, a četiri godine kasnije, kada je na zalasku karijere igrao za Universidad de Čile, prevazišao je sebe i pojavio sa treningu sa pištoljem preteći saigračima “da će da ih pobije ako ne budu trčali“.
“Jesam, došao sam na trening sa pištoljem. I rekao sam da ću pucati u onoga ko ne bude trčao. To su videli novinari, pa su napisali kako ću sve da pobijem. Ali saigrači i trener su to shvatili kao šalu...“, pokušao je mnogo godina kasnije Asprilja da objasni svoj postupak u intervjuu magazinu FourFourTwo.

Grande finale odigralo se 2008. godine kada je Asprilja u blizini svoje kuće pucao iz automatskog oružja zbog čega je jedno vreme proveo u kućnom pritvoru.

Naravno, na ovu Aspriljinu strast, trde mnogi, uticalo je okruženje u kojem je odrastao i živeo, s obzirom na to da su tih godina Kolumbijom praktično upravljali narko-karteli, od kojih je najpoznatiji bio medeljinski Pabla Eskobara. A Tino je nebrojeno puta i dobijao pretnje smrću, najozbiljnije 1992. i 1998. godine. Prošle godine saopštio je da napušta rodni grad jer se njemu i njegovoj porodici konstantno preti, kao i da je žrtva mnogih iznuda.

ŽENE

“@Sport_Mediaset: @TinoasprillaH beato tra le donne http://t.co/yJ2XaWnCoF pic.twitter.com/G8gbBCir3Y” E benedici si vive questa vita, saluti.

— Faustino Asprilla (@TinoasprillaH) February 16, 2015

Život mnogih vrhunskih fudbalera “garniran“ je lepoticama, pa Asprilja nije izuzetak, jedino što se nikad nije trudio da svoju strast prema lepšem polu krije od javnosti. A legenda kaže da je za vreme prvog boravka u Parmi poslao ženu i decu kući u Kolumbiju kako bi mogao nesmetano da uživa u društvu drugih devojaka. Čelnici tadašnjih Mlekadžija dobijali su svakodnevno “dojave“ da se Tino do jutra provodi po gradu, ali je u isto vreme na terenu blistao, pa nisu imali razloga da ga sankcionišu.

Negde u tom periodu Asprilja se slikao potpuno nag za jedan magazin, a navodno se, dok mu je supruga bila na “odmoru“, zaljubio u poznatu italijansku porno-glumicu, pa ju je čak i zaprosio.

Uostalom, koliko je Asprilja poznat po ljubavnim avanturama govori podatak da mu je porno sajt SantaLatina pre dve godine ponudio da snima “filmove za odrasle“ pod svojim nadimkom Hobotnica!

NEPROFESIONALNOST

Ako bismo merili po broju "neopravdanih" Adrijano je za Asprilju mala beba. Lista Tinovih nedolazaka na treninge, propuštenih utakmica, napuštanja kampa reprezentacije, kazni zbog neprofesionalizma veoma je dugačka.

Asprilja je odrastao u velikoj porodici koju je izdržavala mala plata njegovog oca, radnika na poljima šećerne trske, pa je oduvek bio željan pažnje. Brzo je shvatio da može da je pridobije pomoću fudbala, pa je prvi incident napravio još kao tinejdžer u lokalnom timu. Osećao je, naime, da nije dovoljno cenjen kod trenera, pa je iz protesta izašao s terena, skinuo se go i seo na tribine?!

U leto 1992. na najbolji način je najavio čelnicima Parme kakvog su ludaka kupili. Posle učešća na Olimpijskim igrama u Barseloni vratio se u Kolumbiju gde je u roku od nekoliko dana učestvovao u pet odvojenih saobraćajnih udesa. Opet, te godine su Italijani videli i kakvog su igrača dobili pošto su s njim u timu stigli do finala Kupa kupova 1993, gde ih je čekao Antverpen. Tina nije bilo u završnom meču, klub je saopštio da je posekao stopalo kada je zgazio na flašu kod kuće, ali Asprilja je mnogo godina kasnije objasnio šta je bio pravi razlog:
“Vozač autobusa se zakucao u moj automobil. Izašao sam iz kola kako bih došao do njega, ali je on zatvorio vrata. To su bila ona sigurnosna vrata, noga mi je prošla kroz staklo kada sam šutnuo u njih, ali sam se posekao dok sam je povlačio nazad. Bio sam baš besan. Da sam došao do vozača ko zna šta bi bilo, ali uspeo je da se izvuče“.

Nešto kasnije iste godine napustio je nacionalni tim pred kvalifikacioni meč protiv Argentine, rekavši: “Sedenje na klupi nije dobro za moj imidž“, predsednik Saveza Belini izrekao mu je tada doživotnu zabranu igranja za reprezentaciju, koja je ukinuta pošto se Tino u suzama izvinjavao naciji.

Slično izvinjenje morao je da uputi i Parmi 1995. godine. Posle razočaravajućih igara optužio je trenera Nevija Skalu da je za sve kriv, na šta mu je klub izrekao kaznu od 27.000 dolara. Besni Asprilja poručio je da “više nikada neće igrati za Parmu“, ali pošto mu je propao transfer u Lids, pokajao se i igrao u plavo-žutom dresu i naredne sezone.

Ništa nije pomoglo: samo malo kasnije Tino je u rodnoj Tului prebio jednog momka i pretio da će da ga ubije jer je mislio da ga je pokrao, a navijači Njukasla upoznali su ga tako što je Kita Karla iz Mančester Sitija udario laktom u glavu. Listu incidenata Asprilja je ponovo dopunio u nacionalnom timu kada je zakasnio devet sati na okupljanje pred meč s Bolivijom jer je bio na konjičkim trkama. Nije izbačen posle toga iz nacionalnog tima, pa je vrlo brzo na utakmici s Paragvajem glavom nokautirao čuvenog golmana Čilaverta, uz objašnjenje: “Pljunuo me je, to ne podnosim“. Tih dana udarac glavom mu je očigledno bio opsesija, pošto je posle Čilaverta stradao i jedan kolumbijski policajac koji je pokušao da ga izbaci s koncerta zbog neprimerenog ponašanja.

Saga sa odlascima iz nacionalnog tima završila se 1998. godine. Na Mundijalu u Francuskoj, pošto je izmenjen, rekao je novinarima kako bi “neki drugi igrači trebalo da budu zamenjeni“. Selektor Gomez ga je poslao kući, a nije prihvatio ni izvinjenje, pa čak ni molbu predsednika države Ernesta Sampera da ga vrati. Naredne godine igrao se Kopa Amerika, Kolumbijci su se u anketi izjasnili da ga više ne žele blizu reprezentacije. Tino je i tada našao “krivca“, posvađao se s golmanom Oskarom Kordobom, i u intervjuima govorio da je gej.

FUDBAL

I na kraju ono zbog čega nam se uvukao u srca - fudbal. Namerno na kraju jer kada znate šta je sve radio van terena, logično je da se zapitate da li je uopšte mogao da potrči. A bio je paklen igrač...

Kada je hteo da igra - niko nije mogao da ga zaustavi, a po pravilu je bio motivisam protiv velikih, kao kada je u Ligi šampiona 1997/1998. torpedovao Barselonu het-trikom u dresu Njukasla. Urođena brzina i sjajna tehnika činile su ga nerešivom enigmom za protivničke odbrane, a iako je visok 176 centimetara, zahvaljujući dobrom odrazu, ni golovi glavom nisu mu bili strani.

Kada je stigao u Parmi poznati italijanski igrač i trener Edmondo Fabri kleo se da nikad nije video takvog igrača i nazvao ga je vanzemaljcem. Slične nadimke Tino je dobijao još u školskim danima, pa nije ni čudo što je Asprilja put od lokalnog tima, preko Kukute Deportivo i Atletiko Nasionala, do Evrope prešao ekspresno. Njegove zlatne godine poklopile su se s najboljim periodom u istoriji Parme - igrao je za plavo-žute od 1992. do 1996. i u sezoni 1998/1999. i smatra se jednom od najvećih legendi kluba. To što je samo godinu i po dana nosio dres Njukasla nije ga sprečilo da ga navijači Svraka kuju u zvezde i nazivaju jednim od najboljih fudbalera koji je izašao na travu Sent Džejms Parka.
“Čuo sam za Njukasl, ali nikad ih nisam gledao. Na predstavljanju je bilo toliko mnogo ljudi, svi su uzvikivali moje ime. I pored svega toga pomislio sam 'Gde sam ovo, dođavola', pošto mi je u glavi bila samo pomisao na to koliko je hladno“, opisao je Tino svoj prvi dan na severu Engleske tokom kojeg je Njukasl pogodila snežna oluja.

Tadašnji menadžer Svraka Kevin Kigen našao se na udaru javnosti jer je potrošio 6.700.000 funti na Kolumbijca kojeg bije loše glas.
“Uh, koliko je bilo priča. I kakvih. Da sam verovao u samo desetinu njih, nikada ga ne bih doveo“.

Brzo se Kigen uverio da priče nisu lažne, pošto je nekoliko meseci posle Asprilje potpisao Alana Širera i ukazao mu poverenje u napadu, šti se Tinu nije svidelo: “Nisam srećan tamo“, izjavio je radio-stanici u Bogoti, a samo nekoliko sati kasnije poslao je faks klubu u kojem je naveo da je avion kojim je trebalo da doleti pokvaren. Proverom je utvrđeno da je taj avion poleteo...

Najbolje trenutke u Njukaslu Asprilja je doživeo pod Kenijem Dalglišom, kada je i odigrao pomenuti meč protiv Barselone, ali je ubrzo i s njim pokvario odnos, pa se leta 1998. vratio u Parmu. Posle 12 meseci završio je evropsku odiseju i u narednih pet godina uveseljavao publiku i nervirao poslodavce, saigrače i organe reda i mira u Južnoj Americi: bio je u Brazilu (Palmeiras, Fluminense), Meksiku (Atletiko Nasional), Čileu (Universidad), Argentini (Estudijantes) i Kortului u rodnom gradu... Zvanično, karijeru je završio 2009, ali takmičarski meč nije odigrao od 2004...

GDE JE DANAS

Faustino Asprilja je posle fudbalske ostvario zavidnu karijeru učestvujući u raznim rijaliti programima. Fudbalu se stalno vraćao. Nakratko. Pominjalo se čak da će otvoriti školu fudbala u Sloveniji, ali je to učinio u Kolumbiji, međutim, izgleda da je digao ruke od toga. Nedavno je najavio da pokreće novi biznis - proizvodnju kondoma s raznim ukusima. To tako liči na Tina...

Budite sa nama i sledećeg petka kada će vas MOZZART Sport i Facebook stranica "Kucamo na vrata zaboravljenih asova" obradovati novom zanimljivom pričom...

Piše: Bojan Đurić; Foto: Action Images.