Koga je Slaviša iznenadio?

Kada je Italija u finalu EP 2000. godine izgubila od Francuske tako što je u poslednjem minutu primila izjednačujući gol, a potom u produžecima i još jedan koji je odlučio šampiona, kritičari su se obrušili na tadašnjeg selektora Azura Dina Zofa. On je tada dao odgovor:
„Samo su vas sekundi delili od potpuno drugačije priče. Već ste imali spremljenje tekstove da sam heroj.“

U pomalo sličnoj situaciji kao Zof tada, danas se nalazi i trener Crvene zvezde Slaviša Stojanović. Imao je titulu na tacni, imao je šansu da napadne Partizann, porazi ga na njegovom bunjištu i postane trener heroj koji je u velikom stilu vratio titulu na na Marakanu posle šest godina dominacije Partizana. Da zapuši usta svakoj vrsti opozicije. Ali sada će morati s mnogo više opreza da izgura ostatak prvenstva i sačuva „tri i po“ boda prednosti koje ima. Ni Stojanović, niti bilo ko na Marakani ne žele scenario u kojem Zvezda mora da pobedi Vojvodinu u Novom Sadu u poslednjem kolu. Veliku šansu je prokockao Stojanović sinoć u Humskoj. Podjednako veliku kao slave željni Ninković i Mijailović. U postavci Zvezdine igre leži isto toliko razloga za poraz kao u promašenim penalima...

Naravno, sekundi su nas delili od nešto drugačije priče. I da je ostalo 1:1, Zvezda bi overila titulu, ali opet bi ostao neki utisak Stojanovićeve trenerske nedorečenosti u dva derbija sa Partizanom.

Bivši selektor Slovenije je želeo da iznenadi kolegu sa suprotne strane, ali je uspeo samo da iznenadi navijače svog tima, a čini se i neke igrače. Pogotovo u finišu duela posle izmena. U meču sezone, Stojanović se opredelio za formaciju 4-2-3-1 koja ga nije usrećila ove sezone, ali joj se tu i tamo vraćao i kada je Zvezdi bilo krenulo sa postavkom 4-4-2. U utakmici koja je mogla da mu donese mnogo više, nego što mu je na kraju odnela, Stojanović je opet odlučio da se kocka, forsira nešto što se i nije baš pokazalo uspešnim tokom sezone i opet je kažnjen. Zasluženo.

U 26. kolu sezone, pored toga što je izveo tim u formaciji koja ne daje baš dobre rezultate, Stojanović je rizikovao i da prvi put u sezoni izvede tim koji nijednom u toku sezone nije počeo neku utakmicu u ovom sastavu. Prvi put u sezoni, Zvezdin tim je igrao u sastavu kao što je bio onaj sinoćnji u Humskoj. Jedino što je do tada ličilo na ovaj tim je bio sastav ekipe u pobedi u Jagodini. Formacija je bila identična, nedostajao je Ninković, pa je njegovo mesto na levoj strani veznog reda tada zauzeo Pečnik, a Petković je igrao desnog beka. To je bio najsličniji sastav onom iz Humske. Da li je baš u derbiju Slaviša morao da eksperimentiše?

Izenađenje sinoć je bilo i što Stojanović žrtvovao svog najzahvalnijeg vojnika Pečnika zarad pojačane defanzive u veznom redu. A, upravo je Pečnik bio igrač koji je ove sezone najviše dao Zvezdi srazmerno očekivanjima. Posle Mrđe, možda i najbolji igrač tima ove sezone. Sve njegove pozitivne karakteristike u ofanzivi su žrtvovane zarad dvojice zadnjih veznih, ali i povlađivanja Milijašu i Ninkoviću, čije iskustvo je trebalo da donese neku prevagu, ali na kraju nije donelo apsolutno ništa. Pogotovo Ninkovićevo.

Stavljanje dvojice klasičnih zadnjih veznih - trkača Kovačevića i skakača Gogića - bi možda i imalo smisla da je Partizan imao u veznom redu nekog previše opasnog kreativca kojeg bi trebalo da jure i love dvojica „pitbulova“. Ali, uz sav respekt prema Brašancu i pogotovo Drinčiću, oni ipak nisu tip igrača koji se moraju gušiti i udvajati. Tako je Zvezda u više navrata dolazila u posed lopte, ali nije znala šta da radi sa njom. Situacije kada joj je Partizan prepuštao loptu i prostor, nije želela da vidi.

Stojanović se formacije 4-2-3-1 odrekao posle fijaska protiv Donjeg Srema i Voždovca. Zvezda je od tada najčešće igrala u postavci 4-4-2 i to je donosilo mnogo bolje rezultate. Tako je odigrala 15 mečeva u kojima je zabeležila čak 13 pobeda, jedan remi i jedan poraz. Povreda Daude bi možda donekle i mogla da bude Stojanovićev alibi za odstupanje od pobedničke formule, ali čini se da bi i sa zdravim Daudom Zvezdin trener pokušao isto.

Jer kako je sezona odmicala, tako se i strah polako uvlačio u psihu Zvezdinog trnera, pa je počeo da se vraća na 4-2-3-1 čim bi u pitanju bilo neko teže gostovanje kao što su ona u Jagodini, protiv Donjeg Srema i Novog Pazara. U sva tri pomenuta meča, povratak na 4-2-3-1 se završavao pobedom, ali Zvezda ni u jednom slučaju nije oduševila. Euforija među navijačima, kod Stojanovića je izazivala poptuno kontra-efekat preteranog opreza što je kuliminiralo preteranim odsustvom trenerske hrabrosti u derbiju.

Da li bi bio toliki hazard da je Daudino odsustvo nadoknađeno Rakićem ili da je Pečniku pružena šansa tamo gde može da pruži više od Ninkovića? U tom slučaju bi i Mrđa koji je sinoć bio odličan imao još više prostora i manje čuvara na leđima. Ipak, za Marka Nikolića nije bilo teško da provali kako u vanrednim situacijama razmišlja kolega sa suprotne strane.

Stojanovićevi pogrešni koraci su se nastavili i u drugom poluvremenu prilikom izmena. Kada se već opredelio na defanzivniju varijantu, ulazak Petkovića je donekle bio očekivan. Ali ne da Petković igra ispred Pečnika, već obrnuto jer je standardni desni bek delovao pogubljeno kada bi se našao u ulozi u veznom redu. Vapila je Zvezda sredinom drugog poluvremena za Kasalicom, ali je brzonogi napadač dobio šansu tek u 88. minutu iako je bilo jasno da je Mrđa na izmaku snage.

U oceni meča, kolega je napisao da Stojanović nije želeo da hvata goluba na grani, već da je lovio vrapca, možemo da dodamo da je izabrao i pogrešno oružje za taj lov.

Kada se podvuče crta, Stojanović nije suštinski mnogo izgubio, ali večiti derbi je jedini meč u sezoni koji može da posluži kao ogledalo za ono što večite rivale očekuje u Evropi. Na evro-sceni (ako Zvezda dobije zeleno svetlo) Stojanović neće biti u situaciji da ima ovoliki kredit, svaka slična greška će ga skupo stajati. Murinju se može da postavi zid i čeka, ali Stojanović nema taj arsenal već tim skrpljen sa konca i konopca, odbranu koja se menjala na svaka tri meseca...

Istina, sekundi su Zvezdinog trenera delili od mnogo lepšeg nedeljnog jutra i slađe jutarnje kafice, ali kao što će za eventualni titulu pokupiti mnoge zasluge, tako će i zbog poraza u derbiju biti etiketiran kao jedan od krivaca.

Dino Zof je tog leta 2000. izgubio titulu evropskog prvaka i ubrzo nestao sa trenerske fudbalske mape. Stojanović je sinoć primio gol u 90. minutu, ali još ima da igra produžetke u kojima sve od njega zavisi i ne mora da doživi Zofovu sudbinu.

(FOTO: MN Press/Star sport)