Ko sve slavi Mihin odlazak? Ljajić, Janković, Kuzmanović, Ninković…

Svaka promena selektora donosi i nove igrače i sastav tim. Siniša Mihajlović je bez anestezije napravio smenu generaciju, sekao mesarskim nožem i ostavio nas bez Mondijala. Nedolazak u Brazil će nas skupo koštati. I FSS i navijače. Ipak, kada se podvuče crta, Mihajlović je za dve godine makar uspeo da formira kostur ekipe koja kipti od talenta i može da se razvije u jednu od najboljih ekipa u Evropi. Naravno, zasluge za to ne idu samo njemu, mnogi od tih igrača bi eksplodirali i kod nekog drugog selektora, baš kao što ni Radomir Antić nije izmislio Krasića, Ivanovića, Kolarova…

Ipak, neosporno je da imamo ekipu kojoj su potrebne samo kozmetičke promene i da gro ekipe koja je tek na kraju zaigrala kod Siniše (kada mu je inat popustio i kada je đavo odneo šalu) treba da predstavlja okosnicu Srbije u narednom kvalifikacionom ciklusu. Međutim, nerealno je očekivati da novi selektor ne implementira neke svoje ideje, pozove neke nove fudbalere i ostavi sopstveni pečat. Ko to novi može da se nada pozivu u jato Orlova?

Pre svih, oni “stari” koje je Miha precrtao i zatvorio im vrata reprezentacije. Tu ne mislimo na veterane poput Laneta Jovanovića ili Žigića jer su u godinama kada ne mogu da budu deo nekog novog početka. Ali, zato su tu neki igrači na koje bi moglo da se najozbiljnije računa.

Adem Ljajić je prvi u redu. Cela situacija oko himne je verovatno sahranjena sa Mihinim odlaskom u Đenovu. Svidelo se to nekome ili ne, Srbiji je Ljajić bio potreban, iako se sada u Romi vidi da ni on nije Mesi, ali je igrač koji je umesto nekog od mnogobrojnih Mihinih trkača mogao mnogo da doprinese.

Vrata reprezentacije su na volšeban način zatvorena i Bošku Jankoviću. Ni Miha, ni fudbaler Đenove nikada nisu javno priznali da imaju sukob, mada je jasno da je između takva dva karaktera morala da iskrsne neka varnica jer je Janković volšebno izbrisan sa spiska. Istu sudbinu je doživeo Zdravko Kuzmanović kojeg je bivši selektor terao da igra iza špiceva, a zatim ga u Maksimiru obrisao kao “13. prase” i proterao ga čak i sa klupe, posle čega je Kuz spakovao kofere iz Stare Pazove. U Interu mu ne cvetaju ruže, ali otpisati igrača sa takvim iskustvom koji ima samo 26 godina je ludost.

Novom početku se verovatno nada i Miloš Krasić, nekada miljenik nacije, danas zaboravljeni protagonista u Bastiji. Ima 29 godina i u slučaju da opet pronađe nekadašnju formu, možda ga opet vidimo u dresu sa državnim grbom… Povratku u formu se nada i Miloš Ninković. Zvezdin vezista takođe nije zaboravio na nacionalni tim, ali sve će zavisiti od njega i igara. Ima jaku konkurenciju i moraće dobro da se potrudi da se nametne novom strategu Srbije.

Enigma je i triling sa severa Nemačke. Kačar i Rajković su izabrali novac i sedenje na klupi Hamburga umesto rehabilitacije na nekoj pozajmici. Fudbal nisu zaboravili da igraju, ali će im biti potrebno mnogo truda i sreće da se vrate reprezentativnom fudbalu. Posebna priča je Slobodan Medojević. Nekada velika nada Vojvodine je posle košmara u Volfsburgu i tiranije Feliksa Magata dočekao svojih pet minuta i postao nezamenjiv u timu Vukova. Iz utakmice u utakmicu je sve bolji, ali je to u Srbiji prošlo neopaženo.

Za kraj, tu je i Zvezdin golman Bajković. Stojković je dosadašnjim odbranama pokazao da je nedodirljiv. Ali, Bajković definitivno zaslužuje poziv u reprezentaciju pre Aleksića ili Kahrimana.

Jasno je i da nam je Miha u amanet ostavio i nekoliko epizodista, uglavnom iz Serije A koji će teško u budućnosti opet zadužiti opremu reprezentacije Srbije. Uparvo na njihovim mestima možemo da očekujemo nove ideje novog selektora.

(FOTO: MN Press)