Ko je bio zna! Kazahstan je obećana zemlja!

 

Kazahstanci nisu preterano ludi za fudbalom, ali čak i površni pratioci najvažnije sporedne stvari na svetu čim neko izgovori ime Vanja znaju o kome je reč. A reč je o Ivanu Periću, nekadašnjem centarforu Obilića, Mladog Obilića, Zemuna i Zmaja koji je 2005. godine spakovao pinkle i otisnuo se u avanturu. Punih sedam godina kasnije u razgovoru za Mozzart Sport naglašava da u dosadašnjoj karijeri "ništa ne bi dir'o"!
"Za sebe slobodno mogu da izjavim kako sam kazahstanski starosedelac, pošto sam među prvima stigao u ovu obećanu zemlju. Namerno kažem obećanu jer Kazahstan je zemlja u strahovitoj ekspanziji, kako u ekonomskom, tako i u sportskom smislu. Istini za volju, fudbal im je treći po popularnosti, ispred su boks i rvanje, ali to im ne smeta da i te kako ulažu i u njega. Uostalom, naši igrači posle prve odigrane utakmice i setnje gradom shvate u kolikoj su bili zabludi", započinje Ivan Perić Vanja", razgovor za MOZZART Sport.

Možeš li da budeš konkretniji?
"Svi dolaze sa predrasudom kako je Kazahstan divlja zemlja u kojoj se igra neki divlji fudbal. E, kad vide glavni grad koji je Njujork u malom, sa zgradama vrednim milijardu dolara, sa stadionima koji imaju krov i poslednje su čudo tehnike i kad se upoznaju sa budžetima najvećih klubova koji dostižu sumu od 30 miliona evra, ekspresno shvate koliko su bili pogrešno informisani".

A kakvog je kvaliteta fudbal?
"Ništa slabiji nego onaj u Srbiji. Kazahstanci imaju i tehniku i snagu, mogu dosta da pretrče, međutim, nedostaje im iskustvo. Jednostavno, nisu namazani i zato često gube mečeve u zaustavnom vremenu. Zahvaljujući velikom broju stranih igrača, konstatno napreduju, kako klubovi, tako i reprezentacija".

Da li su bogatiji klubovi neprikosnoveni?
"To što imaju više novca, ne znači da imaju i nadmoćniji tim. Na primer, Kairat je u sezonu ušao sa 30 miliona evra, a opet je igrao sa mojim Žetisuom 3:3. Pored Kairata, izdvajaju se Aktobe i Tobol".

Kakav je sistem takmičenja?
"Prošle godine su prvih šest igrali protiv drugih šest, a ove sezone nešto hoće da promene i pokušaju sa tri kruga. Koliko mi se čini, na kraju će opet na sceni biti dva kruga, plej-of i plej-aut".

Postoji li limit po pitanju broja stranaca u ekipi?
"Na teren mogu petorica, jedan sedi na klupi i jedan na tribinama".

Odakle najviše stižu stranci?
"Mi Srbi smo najzastupljeniji, onda su iza nas Bosanci. Često naši poslodavci umeju da se našale kako je merna jedinica za kupovinu igrača iz Srbije – 'jedan autobus'"!

ZA SEDAM GODINA, IGRAO U ŠEST KLUBOVA Prvi klub u Kazahstanu Ivanu Periću je bio Šahtjor Karagandi, odakle je krenuo u osvajački pohod ka Ukrajini i Koreji, da bi sidro ponovo spustio u nekadašnjoj sovjetskoj republici. "Iz Šahtjora sam otišao u kijevski Arsenal, a odatle u korejski Čeđo junajted, iz koga sam se vratio u Šahtjor. Potom sam nosio dres Žetisua, Aktobe, Ordobasije, Kajsara, Taraza i sad sam ponovo u Žetisuu. To znači da sam za sedam godina, branio boje šest kazahstanskih klubova. Imam 33 godine i polako se pripremam za kačenje kopački o klin i to ću, zasigurno učiniti u ovoj divnoj zemlji".

 

Ima li navijača na tribinama?
"Kad se igraju derbi mečevi između tri kluba koja sam malopre pomenuo, tribine su pune. Obično ih bude između tri do 5.000".

U čijem vlasništvu su klubovi?
"U vlasništvu gradova i svi se izdržavaju iz gradskog budžeta".

Ko je njihova najveća zvezda?
"Samat Smakov koji trenutno nosi dres Rizesporta iz Turske. On ovde uživa popularnost kakvu je nekad u Brazilu imao Pele i kod nas Piksi".

Kako to da im fudbal nije na prvom mestu?
"Obožavaju borilačke sportove, a pre svih boks. Svaki drugi klinac već sa sedam-osam godina navlači rukavice. Posle boksa vole rvanje, posle čega na red dolazi hokej. I tek onda fudbal".

Žive li Kazahstanci dobro?
"Ako vas obavestim da im automobili ispod 5.000 kubika nisu uopšte interesantni, sve će vam biti jasno. Imaju naftu i gas koje izvoze i može im se. Na početku sam rekao da imaju prelepe gradove sa modernom arhitekturom, restorane sa svim mogućim svetskim kuhinjama, tako da je ovde stvarno milina živeti. I još da napomenem da najveće zasluge što je sve tako idu na adresu predsednika Narsultana Nazarbajeva, predsednika zemlje. Ubeđen sam da je to najbolji prvi čovek države na svetu".

Kako se zove glavno nacionalno jelo?
"Kazahstanci dosta jedu konjsko meso i specijalitet od njega koji se zove bišiparmak. To je kombinacija konjetine i testa. Naravno, dosta jedu i ovčetinu, dok oni što konzumiraju svinjsko meso, moraju debelo da se pomuče da bi ga pronašli u nekom restoranu evropske kuhinje". 

Interesuju li se tvoji domaćini za inostrane fudbalske lige?
"Vole da gledaju engleski, španski i italijanski fudbal. Samo, problem je vremenska razlika, jer, na primer, kad počne utakmica Lige šampiona, ovde je dva sata posle ponoći".

Pratiš li putem interneta dešavanja u Srbiji?"
"Redovni sam posetilac Blicovog i Kurirovog sajta, a odsad ću se informisati i čitajući MOZZART Sport".