Kipar – ostrvo uživanja, dobrog fudbala i masovnog klađenja!

Prošao je kompletnu omladinsku školu Partizana u generaciji sa Ćirićem, Nađom, Savom Miloševićem, Saletom Stanojevićem i ostalima. Ljubomir Kasalović je po isteku juniorskog staža otišao u vojsku i potom podelio sudbinu većine fudbalera poniklih na beogradskom asfaltu koji nisu dobili šansu u prvom timu. Prvo se kao pozajmljen igrač dokazivao u pančevačkom Dinamu, da bi se onda preselio u ivanjički Javor. Sledeći transfer bio je inostranog karaktera...
„Prvi sam od naših fudbalera probio led u Kini, zajedno sa Slobodanom Marovićem, levim bekom Zvezde. Bilo je to 1996. godine i tamo sam proveo dve godine, posle čega sam se obreo u Železniku. Sledeća stanica bila mi je Švedska, odakle sam 1999. godine došao na Kipar i igrao do 2004. godine“, kaže Ljubomir Kasalović.

Gde si započeo trenersku karijeru?
„U apatinskoj Mladosti, iz koje sam 2011. godine otišao u Slovačku. Poslednje dve godine sam ovde na Kipru, prvo u Peji, a sada sam u AEP Pafosu pomoćni trener Saši Jovanoviću, mom venčanom kumu. Iskreno, borimo se za opstanak, teška je finansijska situacija, plus nam je FIFA oduzela devet bodova, zbog neplaćanja fudbalera. Ovde su po tom pitanju rigorozni. Mali su izgledi da zadržimo elitni status, ali nećemo se predavati do kraja, pošto treći odozdo igra baraž.“

Koliko klubova ima?
„Liga broji 14 klubova i igra se po dvokružnom sistemu. Bilo je samo sedam dana pauze pred novogodišnje praznike. U martu se šampionat završava i odmah počinje razigravanje za prvo mesto u kome četiri kluba igraju svako sa svakim. Isto tako igraju trećeplasirana, četvoroplasirana, petoplasirana i šestoplasirana ekipa, odpozadi.“

Šta bi rekao o kvalitetu lige?
„Uslovi za rad su vrhunski. Otkako su Apoel i AEL zablistali u Ligi šampiona, sve više ima stranaca u kiparskim klubovima koji imaju pravo da registruju 17 legionara. Iz tog razloga veoma mali broj Kiprana ima mesto u ekipi. Mi smo jedini koji imamo šest domaćih fudbalera u postavi. Ima dosta i trenera sa strane“.

A koliko stranaca može da bude u startnom timu?
„Van EU petorica, a iz EU mogu da nastupe svih 11.“

Kakvi su stadioni?
„Vrhunski, zaista i svaki klub ima svoj sportski centar. U 99 odsto slučajeva igraju se noćne utakmice. Ljudi ovde vole fudbal, pogotovo otkako je Apoel ušao među osam najboljih klubova Evrope i AEL se dobro pokazao u Ligi Evrope. Sve je dosta usavršeno i grdno se varaju svi oni koji smatraju da je Kipar ostrvce sa 700.000 stanovnika i da se igra slab fudbal“.Iz koje zemlje najviše dolaze igrači i stručnjaci?
„Ima ih iz svih krajeva, a najviše ih ima iz Portugalije i iz afričkih zemalja. Što se tiče trenera, imaju dva Izraelca, jedan Englez, a ima i nas Srba, mada ne u tolikom broju kao nekada. Naravno, Ivan Jovanović uživa najveći autoritet i poštovanje, dok veliki respekt uživa i moj kum Saša Jovanović koji je 17 sezona igrao ovde u kontinuitetu i postao najmlađi trener u istoriji kiparskog fudbala. Nedavno je trenersku karijeru u jednom drugoligašu započeo i Milenko Špoljarić.“

U čijem vlasništvu su klubovi?
„U najvećem broju slučajeva privatnom, a ostali su u posedu gradova. Dosta pomažu i generalni sponzori lige, a samo od TV prava klubovi inkasiraju do 700.000 evra“.

Nabroj četiri najjača kluba?
„To su Apoel, Omonija, Anartozis i AEL. Prva dva kluba su kao kod nas Zvezda i Partizan“.

Koliko obično bude gledalaca na tribinama?
„Sve zavisi, ali obično ih bude od 20 do 25.000 na ovim najvećim stadionima. Ovi manji primaju 10 do 15.000 ljudi. U proseku na svakoj utakmici ima 4-5.000 navijača“.

Napreduju li kiparski igrači uz te silne strance?
„Napreduju, samo nisu još uvek na tehničkom i taktičkom nivou koji podrazumeva Evropa. Očigledno da rad sa mlađim kategorijama nije na potrebnom nivou. Problem je i što nemaju izražen pobednički mentalitet. Kad izgube utakmicu, to je za njih kao dobar dan. Uđu u autobus, igraju igrice, slušaju muziku i telefoniraju. U našem klubu smo sve to zabranili“.

Da li reprezentacija ima adekvatnu podršku?
„Kako da ne, Kiprani su fanatici kad je u pitanju njihov nacionalni tim. Slični su Grcima, jer su i oni skloniji kritikama, nego hvalospevima. Malo su nerealni, uvek traže više i bolje“.

Da li j suđenje na nivou?
„Nikako. Suđenje je katastrofalno i često se događaju otimačine bodova. Osim Apoela i donekle Omonije, kao domaćin niko nije zaštićen“.

U kom sistemu se najviše igra i pada li dosta golova?
„Klasičnom 4-4-2 i 4-2-3-1 sa tim jednim špicem. Veliki broj ekipa igra sa samo jednim isturenim napadačem. Golova je ove sezone zastrašujuće puno, ranije nije bilo tako“.

Klade li se Kiprani?
„Ni manjeg ostrva, ni više ljudi koji se klade i igraju igre na sreću. Masovno se klade i stalno se mogu čuti priče kako će koja utakmica da se odigra. Ponekad se ispostavi da ima tu istine, međutim, mi kao treneri poslednji saznamo. Dosta se klade na mečeve iz španske i engleske lige. Prate uredno i tenisera Bagdatisa“.

Kako se živi na Kipru?
„Standard je visok, samo je sve skupo i zato oni žive na foru sa podizanjem kredita, jer su banke stabilne. Tako pazare i kuće i luksuzne automobile. Prosečna plata im je 2.500 evra. Treba li da napominjem kako je klima fenomenalna. Kiprani imaju svoje nacionalne specijalitete, šeftalje, giros, suvlaki...“

Kakvi su planovi do kraja lige?
“Imamo da odigramo sedam prvenstvenih utakmica i najmanje dve u kupu, mada se nadam da ćemo ući i u samu završnicu. Nama dogovor sa klubom ističe u junu, uneli smo određene inovacije, pa očekujem da nam ponude novi ugovor mada nije isključeno da stigne još neka ponuda”, zaključio je Kasalović.